Болест плавог језика (Bluetongue или Febris catarrhalis ovium) или катарална грозница оваца је акутно обољење оваца, коза, говеда, јелена и других дивљих преживара узроковано вирусом из породице Reoviridae, рода Orbivirus (до сад су изолована 24 серотипа). Ово је природно жаришна инфекција која се јавља ензоотски, а преносе је комарци из рода Culicoides, крпељи и обади. Од ове болести не оболијевају људи.
У Републици Србији идентификовани су први случајеви болести плавог језика код говеда и оваца. Сумњиви случајеви су се појавили 30.08.2014. код говеда и оваца на југу Србије. Стручни тим Ветеринарског специјалистичког института Ниш је извршио епизоотиолошко извиђање и поставио сумњу на болест плавог језика код наведених животиња у Медвеђој и Сијаринској Бањи. Болест је потврђена у Лабораторији за вирусологију Научног института за ветеринарство Србије која је уједно и национална референтна лабораторија за болест плавог језика. Закључено је да се ради о вирусу болести плавог језика и то серотипу 4.
Инфекција овим серотипом је повезана са слабо израженим клиничким знацима код обољелих животиња.
Надлежна ветеринарска служба Републике Србије је предузела одговарајуће мјере које укључују забрану промета животиња и епидемиолошка испитивања. Више о овом случају може се наћи на интернет страници Управе за ветерину Србије.
Познато је да се Болест плавог језика појављује ензотски у Македонији, Бугарској, Румунији и Грчкој. Према доступним подацима ово су први случајеви болести и Републици Србији након 12 година. Одлучном и стручном интервенцијом ветеринарске службе Републике Србије болест је брзо откривена, што је важно због правовремених акција у циљу сузбијања ширења ове болести.
Очигледно да су климатске промјене у региону довеле до промјене епизоотиолошке ситуације. Свједоци смо великих и учесталих падавина, поплава, ваздушних струјања који су условили већу влажности која је погодна за повећање броја инсеката (вектора) на овом простору. С тим у вези се може закључити да су наведени чиниоци једни од важнијих за дистрибуцију болести плавог језика на овом дијелу Балкана.
Ветеринарска служба Републике Српске и БиХ треба да буде у стању приправности поводом појаве болести у суседној Србији. У БиХ, борба против болести плавог језика је регулисана Одлуком о поступку и мјерама за сузбијање, контролу и искорјењивање болести плавог језика („Службени гласник БиХ“, број 29/03).
Директор ЈУ Ветеринарског института Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука, проф.др Драго Н. Недић изјавио је да је метода за дијагностику ове болести акредитована и да је у последње вријеме било је претрага на ову болест, али су сви узорци били негативни, односно у Републици Српској нема потврђених случајева болести плавог језика код животиња.
ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука
Опширније
Наука о микробиологији хране је много напредовала претходних година, те данас заузима најважније мјесто у заштити људског здравља. У скорије вријеме се много радило на изолацији и идентификације потенцијалних патогена који могу да изазову болест код људи. Enterobacter sakazakii је грам негативни опортунистички бацил који је тек дошао у жижу медицинске стручне јавности након што је установљено да је био узрок менингоенцефалитиса беба у једној болници. Ријетки су случајеви болести код одраслих. Клиничка слика болести код новорођенчади се манифестује као: менингитис, септикемија и некротични колитис. 
Типичне колоније Enterobacter sakazakii
До сада су описани случајеви обољења беба у Енглеској (1958.), Данској (1958.), Исланду (1987.), Белгији (1998.), Новом Зеланду и Француској (2004.), као и у многим државама САД-а током прошлог вијека. Инфекција са овом бактеријом је углавном фатална. Извори инфекције нису некада јасни. У случају ендемичних појава, ентеробактер је изолован из хране за бебе, чиме је самим тим потврђено да се ради о алиментарној инфекцији. Данас је познато да се Е. sakazakii може изоловати из разних намирница за људску употребу и то посебно из млијека у праху и неке хране за новорођенчад која се налази у прашнастом облику.
Иако начин патогеног дјеловања није у потпуности разјашњен, вјерује се да се бактерије веже адхезинама ћелијске мембране за ентероците цријева, и да може да преживи у макрофагама. Неки сојеви стварају заштитну капсулу и биофилм. Наведене особине микроорганизма омогућују дуго преживљавање у спољашној средини. Enterobacter sakazakii ствара ентеротоксине.
Лијечење отежава чињеница да је бацил резистентан на макролиде, линкозамиде, рифампин, стреоптограмине итд. Осјетљив је на бета лактаме (пеницилин), аминогликозиде и тетрациклине. Класична терапије подразумијева употребу комбинације бета лактама и гентамицина, али пошто најчешће обољевају новорођенчад, патогенеза инфективног процеса је повезана са недовољно развијеним имунолошким системом.
Сигурно највећи изазов у раду са Е. sakazakii је дијагностика. Тренутно, микробиолошка изолације на храњивим подлогама уз биохемијску конфирмацију је метод избора да детерминацију бактерије из намирница за људску употребу. Могућа је молекуларна дијагностика уз помоћ реакције ланчане полимеразе. Тренутно, у Лабораторији за испитивање намирница и хране за животиње ЈУ ВИРС „Др Васо Бутозан“ се ради на увођењу и имплементацији метода за изолацију и детерминацију Enterobacter sakazakii. Остаје да у скоријој будућности утврдимо заступљеност овог патогена на територији наше Републике.
ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске “Др Васо Бутозан” Бања Лука
Опширније
Дана 8.9.2014. године у просторијама Привредне коморе Србије у Београду је одржан пословни форум између највиших званичника Републике Србије и Републике Српске. Теме пословног форума су биле:
• Унапређење пословне сарадње између Републике Србије и Републике Српске;
• Заједнички наступ на трећим тржиштима;
• Дефинисање и реализација заједничких пројеката;
• Унапређење привредне сарадње у области услуга;
Форум су отворили:
• господин Слободан Самарџић – потпредсједник Привредне коморе Србије;
• господин Бранко Ђурић – предсједник Привредне коморе Републике Српке;
• представници Владе Републике Србије и Републике Српске;
Циљ форума је да се створе потенцијални планови и отворе нове дискусије које би олакшале међусобно сарадњу привредника Републике Србије и Републике Српске. Директор проф.др Драго Н. Недић, као представник Републике Српске и ЈУ ВИРС „Др Васо Бутозан“ је учестовао на овом догађају и на уводном засиједању дискутовао с циљем да се представи пословни потенцијал Института са објашњењем да је акредитација наших лабораторија међународно призната што значи да резултати анализа важе и у европи и свијету. Ово је од посебног значаја за размјену пошиљки животиња и хране преко границе и када је у питању извоз и увоз. Привредници су од надлежних органа тражили да се иначе убрзају процедуре на границама и тиме омогући лакши проток роба.
На панел дискусији разговарало се по блиским темама тако да је др Недић највише времена разговарао са присутним представницима института из Србије као што је и доц.др Биљана Мијовић директорица Завода за јавно здравље Ужице на тему анализе воде која је у овом крају често неисправна за пиће. Искуства овог Завода у анализи воде је веома велико па је разговарано о могућим облицима сарадње ове двије лабораторије.
Цјелокупан програм можете да прочитате Овдје.
ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука
Опширније
Петак, 5.9.2014.године
Данас су у нашем Институту боравили уважени гости из Републике Хрватске: помоћница министра и директорица Управа за ветеринарство и сигурност хране др.сц. Мирјана Матеушић Пишл и водитељица Службе ветеринарске инспекције Бранка Цапек, заједно са помоћницом министра републике Српске Радмилом Чојо и Главном републичком инспекторицом Љиљаном Гојић.
Директор Ветеринарског института проф.др Драго Н. Недић обишао је са гостима лабораторије Института гдје су руководиоци представили рад лабораторија.
Гошће из Хрватске су истакле да су позитивно изненађене да је овај Институт на тако високом нивоу по питању квалитета, кадрова, опреме и укупне организације. Истакнуто је да се овај Институт може упоредити са Хрватским ветеринарским институтом, наравно са мањим обимом.
Након обиласка разговарало се о међудржавној сарадњи у области заштите здравља животиња и безбиједности хране. Посебно је наглашена добра стална сарадња институција као што су двије националне лабораторије, Републике Хрватске и Републике Српске. Госпођа Чојо је посебно нагласила потребу даљег усаглашавања прописа и мјера у Републици Српској и БиХ са Европском унијом, а ту нам Хрватска може бити од велике помоћи. Госпођа Гојић је истакла потребу сталне размјене информација о кретању заразних болести животиња и мјерама које се проводе и у Хрватској и ЕУ. Сви учесници су се договорили да се овакви састанци редовно одржавају. Директор Недић је госте упознао са припремама обиљежавања 80 година Института и позвао их да буду наши гости што је са задовољством прихваћено.
Опширније
Програм за 25. Савјетовање ветеринара Србије можете наћи на следећем линку:
PROGRAM 25 SAVETOVANJA VETERINARA ZLATIBOR 2014
Опширније
