Enterobacter sakazakii – нова пријетња по људско здравље?

Наука о микробиологији хране је много напредовала претходних година, те данас заузима најважније мјесто у заштити људског здравља. У скорије вријеме се много радило на изолацији и идентификације потенцијалних патогена који могу да изазову болест код људи. Enterobacter sakazakii је грам негативни опортунистички бацил који је тек дошао у жижу медицинске стручне јавности након што је установљено да је био узрок менингоенцефалитиса беба у једној болници. Ријетки су случајеви болести код одраслих. Клиничка слика болести код новорођенчади се манифестује као: менингитис, септикемија и некротични колитис.

Типичне колоније Enterobacter sakazakii

До сада су описани случајеви обољења беба у Енглеској (1958.), Данској (1958.), Исланду (1987.), Белгији (1998.), Новом Зеланду и Француској (2004.), као и у многим државама САД-а током прошлог вијека. Инфекција са овом бактеријом је углавном фатална. Извори инфекције нису некада јасни. У случају ендемичних појава, ентеробактер је изолован из хране за бебе, чиме је самим тим потврђено да се ради о алиментарној инфекцији. Данас је познато да се Е. sakazakii може изоловати из разних намирница за људску употребу и то посебно из млијека у праху и неке хране за новорођенчад која се налази у прашнастом облику.
Иако начин патогеног дјеловања није у потпуности разјашњен, вјерује се да се бактерије веже адхезинама ћелијске мембране за ентероците цријева, и да може да преживи у макрофагама. Неки сојеви стварају заштитну капсулу и биофилм. Наведене особине микроорганизма омогућују дуго преживљавање у спољашној средини. Enterobacter sakazakii ствара ентеротоксине.
Лијечење отежава чињеница да је бацил резистентан на макролиде, линкозамиде, рифампин, стреоптограмине итд. Осјетљив је на бета лактаме (пеницилин), аминогликозиде и тетрациклине. Класична терапије подразумијева употребу комбинације бета лактама и гентамицина, али пошто најчешће обољевају новорођенчад, патогенеза инфективног процеса је повезана са недовољно развијеним имунолошким системом.
Сигурно највећи изазов у раду са Е. sakazakii је дијагностика. Тренутно, микробиолошка изолације на храњивим подлогама уз биохемијску конфирмацију је метод избора да детерминацију бактерије из намирница за људску употребу. Могућа је молекуларна дијагностика уз помоћ реакције ланчане полимеразе. Тренутно, у Лабораторији за испитивање намирница и хране за животиње ЈУ ВИРС „Др Васо Бутозан“  се ради на увођењу и имплементацији метода за изолацију и детерминацију Enterobacter sakazakii. Остаје да у скоријој будућности утврдимо заступљеност овог патогена на територији наше Републике.

ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске “Др Васо Бутозан” Бања Лука