Пчеларство

55. VETERINARSKI RAZGOVOR U APIMONDIJI. PROPOZICIJA NOVE RADNE GRUPE

Javna ustanova Veterinarski institut Republike Srpske “Dr Vaso Butozan” Banja Luka, podržala je učlanjivanje Dr. Violete Santrač u Apimondiju u svojstvu člana, pojedinca.Apimondia https://www.apimondia.org/ je međunarodna federacija udruženja pčelara i drugih organizacija koje rade u sektoru pčelarstva, osnovana 1895. godine. Ova nevladina organizacija okuplja pčelare, proizvođače opreme za pčelarstvo i širok spektar naučnika koji se bave “pčelarstvom”, apiterapijom, oprašivanjem, razvojem i ekonomijom. Glavni cilj Apimondije je olakšati razmjenu informacija i diskusija na mjestu i platformi gdje se pčelari, naučnici, trgovci, agencije za razvoj, inženjeri i zakonodavci sastaju da bi slušali,diskutovali i učili jedni od drugih …

Više možete pročitati na linku …

54.INFORMACIJE O ŠIRENJU TROPILAELAPS NAMETNIKA: potreba uspostavljanja pravovremenog
sistema nadzora nad emergentnom invazivnom vrstom

Referentna laboratorija EU za zdravlje pčela igra značajnu ulogu u zaštiti pčelinjih populacija i podršci održivom pčelarstvu. Nedavno održana godišnja radionica, RL EU u Sofija Antipolisu, Francuska, istakla je važnost globalne saradnje u oblasti zdravlja pčela. Ovom prilikom predstavljeni su novi podaci o širenju Tropilaelaps grinja, sa fokusom o laboratorijskim testovima koji podržavaju identifikaciju ovih parazita. Tehnološki napredak u dijagnostici istaknut je kao ključan za efikasnu kontrolu i prevenciju invazije za vrste o čijim se biološkim karakteristikama tek treba izučavati. Imajući to na umu i prenoseći informacije sa radionice, na ovaj način skrećemo pažnju na potrebu izvještavanja o pretpostavljenom riziku pojave Tropilaelaps sp. u pčelinjim zajednicama u Bosni i Hercegovini.

Sve detalje možete pročitati na linku kao i pogledati na sledećem videu.

DOI:10.13140/RG.2.2.18409.47201

Dr Violeta Santrač
24.11. 2023

---

53. NOVOSTI IZ SVIJETA VIROSFERE MEDONOSNE PČELE

“Apis mellifera Solinvivirus-1, novi virus medonosnih pčela koji je ostao neotkriven preko decenije, široko rasprostranjen u SAD-u.”

Za nauku je potrebno vrijeme, nivo tehnološkog razvoja, interes o promjeni, finansije i misleći izvršioci. U traženju razloga nastanka ogromnih višegodišnjih gubitaka pčelinjih zajednica u USA, (https://research.beeinformed.org/) grupa naučnika objavila je rad koji može potaknuti dalja istraživanja i u okviru multikauzaliteta u patologojama slabljenja i nestanka pčelinjih zajednica, ukazati na NOVI pathogen koji u ovom momentu hipotetski može biti uzrok a ne samo “koincidentni” novi virus medonosne pčele.

Virus, skraćeno označen kao, AmSV1 je identifikovan u pčelinjacima sa visokim stopama neobjašnjivih gubitaka pčelinjih zajednica a hipotetski čini ozbiljnu pretnju pčelarstvu širom Sjedinjenih Američkih Država.

AmSV1 je RNA virus sa pozitivno-lančanom RNK dužine 10.6 kb koji pokazuje sličnost sa virusima iz porodice Solinviviridae. Dokazan metagenomskim analizama u velikom broju uzoraka.

Značaj i potreba za akcijom: AmSV1 virus predstavlja nov i neizvjesno još koliko ozbiljan izazov za opstanak pčelinjih zajednica, održivo pčelarenje, resurse hrane, biodiverzitet.

AmSV1 virus je naučno evaluirana moguća prijetnja medonosnim pčelama i pčelarstvu u Sjedinjenim Američkim Državama. Upravljanje ovim problemom za druge zemlje u kojima se saopštavaju neobjašnjeni gubici pčelinjih zajednica, zahjteva saradnju između naučne zajednice, pčelara, zakonodavaca i vlade neke države kroz međunarodnu saradnju i nastavak virusoloških istraživanja u drugim zremljama što predstavlja ključ za suočavanje s globalnim izazovima i dostizanje napretka u sferama nauke i tehnologije.

Rad u cjelosti se može naći na linku: DOI: 10.3390/v15071597

Naučno komunicranje, 26.7.2023.

Dr Violeta Santrač

---

52. КАКО ПОМОЋИ ПЧЕЛАРИМА У КОНТРОЛИ ВАРОЕ?

ЕДУКАЦИОНИ ПАМФЛЕТ

Постоји неколико начина да се пчеларима пруже кратке, јасне информације и упутства о одређеним темама, као што је на примјер болест варооза. Управо смо за ову намјену припремили едукациони памфлет, брошуру о ВАРООЗИ, која би требало да им буде од користи.

*Са поносом представљамо на српски језик преведен и проилагођен едукативни памфлет, који има за циљ да пчеларима пружи верификоване информације и унаприједи њихове праксе у заштити пчелиње заједнице од најзначајнијег наметника – паразитске гриње, Varroa destructor. Како би се осигурао квалитет и поузданост информација за израду овог материјала ангажоване су две престижне европске лабораторије, Friedrich–Loeffler–Institut i French Agency for Food, Environmental and Occupational Health & Safety (ANSES) која је и референтна лабораторија Европске уније за Здравље пчела.

Са надом да ће пчелари али и ветеринари, који већ посједују значајна знања о контроли варое, прихватити нове праксе и унаприједити већ постојеће методе, срдачно се захваљујемо свима који ће помоћи у дистрибуцији и комуникацији памфлета. Сигурни смо да ће он бити од користи за пчеларе у свим дијеловима наше земље.

ПДФ формат памфлета можете наћи овдје.

као и на линку референтне лабораторије: https://sitesv2.anses.fr/en/minisite/abeilles/leaflet-varroosis-beekeepers

*Ово је Open AI ChatGPT уређен текст.

Др Виолета Сантрач

04.04.2023.

---

51. КАКО ВАКЦИНИСАТИ МЕДОНОСНУ ПЧЕЛУ?

Како би допринијели правовременом информисању ветеринара и пчелара, доносимо овај текст објављен на страницама читаног интернационалног новинског портала. Текст има за циљ научну комуникацију нове технологије у пчеларској пракси која се у кругу пчелара сматра врло револуционарном а чија примјена је у експерименталној фази истраживања на територији УСА.

Да ли ће прва вакцина за пчеле проћи све неопходне захтјеве и показати ефикасност, сигурност и примјењивост остаје да се види у будућности. Треба рећи да за сада у Европи ова вакцина није регистрована. Такође, текст је намјењен информисању пчелара који су у условима њихове пчеласpке праксе покушавали контролисати ову заразну болест на начин који није одржив дугорочно и на крају даје многе друге нежељене ефекте. За њих је ова вакцина веома значајна. Није случајно да је идеја о вакцинацији инсеката потекла из једне лабораторије на територији Финске, као врло значајно откриће из области имунологије инсеката а њена комерцијализација остварена у УСА. Тако, у наставку моћжете прочитати превод објављеног текста:

ШЕСТ ПИТАЊА И ШЕСТ ОДГОВОРА О НОВОМ АЛАТУ ЗА ЗАШТИТУ ОПРАШИВАЧА

Пчеле, опрашују једну трећину усјева у Америци, суочавају се са многим проблемима, укључујући и заразне болести. Дана 4. јануара 2023. биотехнолошка компанија из Џорџије под називом Dalan Animal Health  је добила условну лиценцу од америчког Министарства пољопривреде ,USDA, за вакцину koja би требала заштити медоносне пчеле од америчке гњилоће, куге пчела, веома деструктивне бактеријске инфекције.

Да би добили условну лиценцу, ( која обично траје годину дана и подложна је даљој евалуацији од стране УСДА ), ветеринарски биолошки производи морају бити чисти, безбједни и ефикасни. Др Џени Дурант, истраживач пољопривреде на Универзитету Калифорније у Дејвису, специјализована за здравље пчела, објашњава у тексту преузетом и прилагођеном (https://theconversation.com/how-do-you-vaccinate) зашто је ова вакцина важан корак у напорима да се заштите опрашивачи.

1. Коју претњу ријешава ова вакцина?

Нова вакцина за пчеле Paenibacillus larvae bacterin, има за циљ да заштити пчеле од америчке гњилоће. Ова веома деструктивна бактеријска болест добила је име по непријатном мирису угинулих ларви пчела које настаје у леглу заражених заједница (што из нашег искустваu у БиХ није знак гњилоће, опаска В.С.).

Епидемија америчке гњилоће је заправо смртна казна за пчелињу заједницу а болест може економски уништити пчелињак. Споре бактерија Paenibacillus larvae, су веома преносиве и могу остати вирулентне деценијама након инфекције.

Када дође до избијања болести, пчелари обично морају да униште све пчелиње заједнице за које знају да су заражене како би избјегли ширење болести. Такође морају да униште све дијелове опреме из кошнице у којима су биле смјештене и сву другу пчеларску опрему која је била изложена присуству узрочника а коју није могуће стерилисати.

Пчелари су у УСА деценијама превентивно користили антибиотике како би држали под контролом болест те „лијечили“ заражене заједнице тако што је то захтјевало честе апликације антибиотика са шећером у праху на начин да се ова смјеса проспе унутар кошнице. Као што се често дешава када се антибиотици прекомјерно користе, научници и пчелари сусрећу се отпорностима бактерија на примјењене антибиотике те негативне утицаје на здравље заједница, као што је поремећај у микробиому корисних микроба који живе у цријевима пчела.

Тек 2017. године, америчка Управа за храну и лијекове почела је да захтиjева ветеринарски рецепт за антибиотике у случају када се њима лијече пчеле. Иако је ова регулаторна промјена имала за циљ да спријечи резистенцију на антибиотике, она је ограничила доступност антибиотика пчеларима да превентивно дјелују у пчелињацима. Идеално би било да вакцина пружи одрживије решење.

2. Колико ефикасно вакцина спрјечава инфекцију?

Студије још увек анализирају ефикасност. Једна објављена студија показала је повећање отпорности на америчку гњилоћу од 30% до 50% код потомака вакцинисане матице.

Иако ови проценти могу изгледати ниски, важно је ставити резултате у контекст. С обзиром на то колико је америчка гњилоћа смртоносна и заразна, истраживачи нису хтели да директно изложе теренске пчелињаке инфекцији помоћу «непровјерене вакцине». Уместо тога, спровели су лабораторијске студије у којима су изложили тестне кошнице око 1.000 пута већем броју спора америчке гњилоће којој би заједница обично била изложена у теренским условима инфекција. Далан, произвођач прве вакцине за пчеле, планира теренска испитивања за 2023.

3. Како вакцинишете пчеле?

Вакцинација пчела се не ради иглама – пчелари мијешају вакцину у храну за пчеле. Овај приступ излаже матице неактивним бактеријама Paenibacillus larvae, што онда помаже ларвама које се излегу из јаја положених од тих матица да се одупру инфекцији.

Ово није  mRNA vaccine, као Pfizer и Moderna COVID. То је традиционалнија инактивирана вакцина попут оне коју користимо против полиомијелитиса. Да бисте разумјели како вакцина функционише, корисно је знати шта једу пчеле: супстанцу богату протеинима под називом „матична млеч“ која се лучи из жлезда младих пчела радилица.

Приликом куповине и транспорта матица оне се обично смјесте у мали кавез са 50 до 200 пчела радилица које су храњене нечим што се зове матичњак. Ова супстанца се често прави од шећера у праху и кукурузног сирупа и има конзистенцију шећерног тјеста које се лако моделира. Пчеле радилице конзумирају ово привремено храниво, производећи при томе матичну млеч којим онда хране матицу.

Метода примјене вакцине користи овај систем. Пчелар може да помјеша вакцину са овим шећерним приправком коју пчеле радилице затим пробављају. Оне производе матичну млијеч и њиме хране матицу, која овакво «храниво» сварује, преносећу вакцину у јајнике. Када се оваква оплођена матица дода у заједницу, кошницу, и почне да полаже јаја, ларве које се излегу из тих јаја имају појачан имунитет на бактерију која изазива болест.

4. Ко ће користити вакцину?

Према ријечима представника у Далану, ограничене количине вакцине требало би да буду доступне од прољећа 2023. комерцијалним пчеларима и произвођачима матица, са циљем да се у будућности њоме снабдијевају мањи пчелари и хобисти.

5. Колико дуго ће трајати вакцинални статус матице?

Далан још истражује специфичности. Тренутно схватање је да ће трајати све док матица може да полаже јаја. Ако угине, буде убијена или замјењена, пчелар ће морати да купи нову вакцинисану матицу.

6. Да ли је ово велики научни напредак?

Да – то је прва вакцина за било који инсект у САД и могла би да помогне да се отвори пут новим вакцинама за лијечење других проблема који су деценијама мучили пчеларску индустрију. Пчеле се суочавају са многим штетностима, укључујући вароа гриње, климатске промене и лошу исхрану, што ову вакцину чини још значајнијом у контексту заштите пчела.

Далан такође ради на вакцини за заштиту пчела од европске гњилоће. Ова болест је мање смртоносна од америчке гњилоће, али је и даље веома заразна. Пчелари су успјевали да ову болест лијече антибиотицима, али, као и са америчком гњилоћом уочили штетне ефекте примјене антибиотика.

Текст припремила

Др Виолета Сантрач

23.1.2023.

---

50. ЕВРОПСКА МРЕЖА ЗА ДИЈАГНОСТИКУ И ЛИЈЕЧЕЊЕ БАКТЕРИЈСКИХ ИНФЕКЦИЈА ОТПОРНИХ НА АНТИБИОТИКЕ: НОВИ ПРОЈЕКАТ

COST Action CA21145 EURESTOP

(06/10/2022-05/10/2026)

Појава и ширење бактерија отпорних на лијекове важна је здравствена и социо-економска пријетња глобалних димензија са елементима емергентне кризе. У ситуацијама када нема ефикасних лијекова за лијечење болести и када су дијагностички алати недовољно развијени настају послиједице које негативно утичу на лијечење и преживљавање критично болесних пацијената.

Бактерије отпорне на лијекове могу се ширити изван болничких окружења што представља критичан ризик за глобалну популацију. Тренутна истраживања у овом подручју врло су фрагментисана и углавном монодисциплинарна, што ограничава развој иновативних дијагностичких и терапијских рјешења.

Ова COST акција ће окупити научнике из различитих”индустријских” и академских области са различитим вјештинама и занањима у мултидисциплинарно усклађеној иницијативи. Акција ће ангажовати дисциплине као што су хемија, физика, биоинформатика, генетика, биологија, имунологија и медицина у разумијевању генетских и молекуларних основа бактеријске резистенције на лијекове, развоју иновативних дијагностичких алата и препознавању водећих претклиничких кандидата темељених на терапијама антитијелима и клинички испитане лијекове припремљене за ”персонализовано лијечење” пацијената од бактеријских инфекција резистентних на лијекове.

Изазов Акције је побољшати умрежавање међу европским научницима и повећати конкурентност европског истраживања потичући и користећи знања из области транслационе медицине, истраживања стварањем нових малих и средњих подузећа. Циљ акције је стицање и размјена нових знања које би Акција у свом трајању могла планирано постићи.

Акција ће оспособити нову генерацију младих научника вјештих у вишеструким аспектима повезаним са бактеријском резистенцијом. Развој каријере младих истраживача и иноватора и истраживачки импулси биће приоритет Пројекта.

Акција ће функционисати у оквирима радних група које обухватају области .

1. Геномика/Протеомика/Гликомика и дијагностика
2. Микробиологија, микробиота
3. Креирање и начини дистрибуције лијекова

Надамо се да ће ова COST акција омогућити трансфер знања као и помоћи различитим областима медицине ( и ветеринарске) да са што мање ризика помогне различитим области сточарске производње у изазовима које носи феномен стечене бактериске резистенције. За рад у радној групи микробиологија и микробиота прихваћена је кандидатура Др Виолета Сантрач.

Извјештава др Виолета Сантрач

3.1.2023.

---

49. „ČUVAJTE PČELE ZA NAŠU BUDUĆNOST“

Evropska asocijacija za istraživanje pčela EurBee okupila se na 9. Evropskom kongresu apidologije koji je ovaj put imao radni moto: „Čuvajte pčele za našu budućnost“. Konferencija se održava svake druge godine a služi kao platforma za povezivanje vrhunskih evropskih istraživanja u apidologiji. Uobičajeno, konferencija ima za cilj promovisanje razmjene znanja i međunarodne saradnje koja obuhvata interesovanja vezana za “domaće” i divlje vrste pčela a neposredna je veza sa panevropskim istraživačkim projektima i mrežma.

EurBee je glavni evropski događaj za naučnike iz oblasti pčela koji proučavaju različite oblasti kao: GENETIKA I GENOMIKA, EKOLOGIJA I BIODIVERZITET, PATOLOGIJA, IMUNITET, ISHRANA, MIKROBIOTA, EKOTOKSIKOLOGIJA, PESTICIDI, OPRAŠIVANJE I PČELINJA FLORA, EVROPSKE ISTRAŽIVAČKE MREŽE, KOMUNIKACIJA I HEMIJSKA EKOLOGIJA, MONITORING PČELA.

Naučnici iz Evrope i svijeta bili su u Beogradu i razmjenili dostignuća i ideje koje proizilaze iz osnovnih i primijenjenih istraživanja koja bi mogla doprinijeti identifikovanju novih pristupa, alata i tehnika za zadovoljavanje budućih potreba. Šest svjetski poznatih stručnjaka održalo je plenarna predavanja u kojima su predstavili najnovija dostignuća u svojim istraživačkim oblastima, a nakon uvodnih predavanja slijedio je rad u različitim simpozijumima paralelno. Ukratko: 36 zemalja učesnica, 280 registrovanih učesnika, 140 usmenih saopštenja, 150 postera, dve nagrade za najbolje studentske radove i odlična organizacija sa raznovrsnim socijalnim programom. Iz Bosne i Hercegovine na ovom skupu registrovano je učešće dva predstavnika, Petra Nikolića i autora ovog izvještaja.

U formi postera a u dijelu sekcije o patologiji predstavljen je rad autora: Santrac Violeta, Rujevic Dragana, Mitrovic Aleksandra, sa temom: ANTIMICROBIAL DISK SUSCEPTIBILITY TESTING OF PAENIBACILLUS LARVAE ISOLATES FROM BOSNIA AND HERZEGOVINA FOR ANTIMICROBIAL RESISTANCE STATUS UNDER ONE HEALTH APPROACH

Više o Eurbee9 nalazi se na linku: https://eurbee9.bio.bg.ac.rs/

Zahvaljujem se direktoru VIRSVB za finansiranje učešća na ovom naučnom skupu.

Izvještava Dr Violeta Santrač

3.10.2022.

---

48. UČEŠĆE NA 47. SVJETSKOM PČELARSKOM KONGRESU

Pod sloganom “Pčele ujedinjuju Svijet” u Istambulu, Turska, održan je četrdeset sedmi po redu, međunarodni kongres Apimondia koji je najznačajnije okupljanje onih koji u svom radu imaju veze sa pčelama i svemu onom što se sa njima dovodi u vezu. Zvaničan link kongresa dostupan je na https://apimondia2021.com/ i svakako ga treba pogledati.

Naučni program organizovan je u četiri kongresne sale paralelno u kojima se u toku tri dana u formama simpozijuma, okruglih stolova, radionica, sastanaka komisija, izlaganjima izvještavalo o oblastima koje su definisane u kategorije, od kojih je svaka imala veliki broj prezentacija.

Slika br. 2. Prezentacija naučnog dostignuća u vakcinalnom pristupu kontrole američke truleži pčelinjeg legla, rad koji je privukao ogromnu pažnju auditorijuma

Neki od naslova tematskih oblasti bili su:

• pčelarstvo zasnovano na prirodim principima
• biologija pčela, reproduktivna biologija, kriokonzervacija i pčelinji proizvodi
• biologija pčela, karakterizacija i očuvanje podvrsta
• oprašivanje i pčelinja flora, karakterizacija oprašivanja
• zdravlje pčela, pčele pod stresom
• upravljanje pčelama bez hemikalija
• apiterapija, bio-farmakologija pčelinjih proizvoda, laboratorijska istraživanja na životinjama
• ponašanje pčela, fiziologija i genetika
• inovativne tehnologije u api-proizvodima i apiterapiji
• tehnologija i kvalitet pčelarstva
• ekonomija pčelarske prakse i proizvodnje
• praćenje zdravlja pčela, efekat patogena i štetočina
• čistoća i autentičnost meda
• tehnologija pčelarstva i metode utvrđivanja kvaliteta, analiza pčelinjih proizvoda

Za potpuniji uvid u program Apimondije potrebno je pregledati slikedeći link: Full_Program (2).pdf

Poster sekcija u zadatim oblastima je bila vrlo zastupljena i raznovrsna sa sasvim novim načinom prezentivanja u elektronskom obrascu pregleda.

Izložbeni sajam izlagača ponudio je odličan interaktivni prostor za upoznavanje sa novim praktičnim riješenjima, novim tehnologijama, novim proizvodima, načinima prezentacija lokalnih i međunarodnih asocijacija, trgovačkih, farmaceutskih i labaratorijskih kompanija. Za razliku od ranijih Apimondia uočeno je kako je veliki broj štandova prikazao različite palete hraniva za pčele, ljekovite formulacije protiv bolesti i nametnika pčela kao i laboratorijskih testiranja koja su neophodnost u kontrolama kvaliteta.

Veoma veliku pažnju a vrijedi ih spomenuti, bez potrebe posebnog reklamiranja, imala je grupa uspješnih inovatora iz Srbije koja je osmislila sasvim novo rješenje za košnicu od pleksiglasa koja se kao multifunkcionalana može instalirati u svaki prostor, a ima funkciju zdravog hranjenja poznatim resursom te mogućnostima primjene različitih vidova apiterapije.

Zabavno socialni program odnosio se na ceremoniju svečanog otvaranja i zatvaranja kongresa, kao i predstavljanje udruženja pčelara Slovenije https://czs.si/u “Slovenskoj pčelarskoj noći”. Takmičarski dio izložbe uključio je rangiranje različitih nominiranih kategorija proizvoda i inovacija u kojem su oni najbolji ponijeli oznaku “najbolji na svijetu”.

Slika br. 5. Izložbeni dio sa prisustvom zainteresovanih posjetilaca

Zabavno socialni program odnosio se na ceremoniju svečanog otvaranja i zatvaranja kongresa, kao i predstavljanje udruženja pčelara Slovenije https://czs.si/u “Slovenskoj pčelarskoj noći”. Takmičarski dio izložbe uključio je rangiranje različitih nominiranih kategorija proizvoda i inovacija u kojem su oni najbolji ponijeli oznaku “najbolji na svijetu”.

Zadovoljstvo učesnika je na strani organizatora koji je odličnom organizacijom i visokim nivom informacionih pomagala omogućio da bez stresa kroz kongresni prostor za četri dana prođe skoro pet hiljada registrovanih učesnika i posjetilaca Kongresa. Web on-line format pristupa imao je veliki broj registrovanih a Apimondia Federation bila je aktivno praćena preko socijalnih mreža #apimondia#apimondia 2022. što je bilo bitno posebno za zainteresovane iz Kine koji zbog strogih nacionalnih covid restrikcija nisu mogli doći u Tursku.

Kao učesnik, zahvaljujem se za finansiranje učešća na mojoj sedmoj po redu Apimondiji, u prvom redu matičnoj ustanovi, Veterinarskom Institutu Republike Srpske“ Dr Vaso Butozan” i Savezu udruženja pčelara Republike Srpske koji su razumjeli potrebu učešća.

Mnogo kontakata, susreta i novih ideja ostaje poslije ovako velikog skupa. Nadam se da će stečena znanja iz oblasti naučng dijela Konferencije biti od interesovanja pčelarima, veterinarima, savjetodavcima, zakonodavcima, te ih pozivamo da u planiranju njihove buduće edukacije ostave jedno mjesto i za prenos znanja i informacija stečenih na ovom vrlo posebnom pčelarskom skupu jer je na kraju, transfer znanja, njegov najznačajniji doprinos.

Izvještava Dr Violeta Santrač

31.08.2022.

---

47.SVJETSKI DAN PČELA I NAUČNO MIŠLJENJE O JEDNOJ BOLESTI MEDONOSNE PČELE

je međunarodni ” peer-reviewed ” izdavač koji omogućava razmjenu ideja i znanja a koji je u dijelu EC Veterinary Science, objavio rad Violete Santrač pod naslovom:

Homo sapiens against Paenibacillus larvae: Global Beekeeping and “Worst-Case Scenarios” Play

Link: http://www.ecronicon.com/ecve/ECVE-07-00500.php

Holističkim pristupom u formi komentara, rad o endemski prisutnoj zaraznoj bolesti pčela, Pestis apium, (američka trulež, gnjiloća) vrsta je reaktivnog naučnog odgovora. Objavljen rad samo je mali doprinos potrebi razumjevanja različitih rizika i zaštite korisne vrste socijalno organizovane, složene zajednice medonosne pčele, globalno.

Ideja o pisanju rada nastala je iz potrebe o harmonizaciji postupaka koji bi omogućili inteligentnije upravljanje rizicima koje sa sobom nosi ova zarazna bolest pčelinjeg legla.

Rad je rezultat znanja, iskustava sakupljenih dugotrajnim dijagnostičkim, istraživačkim i praktičnim radom u VIRSVB sa ciljem da se internacionalno potakne razmišljanje o ovoj bolesti na nivou veterinarske miedicine kako bi se na taj način zaštitilo zdravlje i dobrobit pčelinjih zajednica, unaprijedilo znanje o mjestu javnog zdravlja korisnika proizvoda kao i naglasio značaj potrebe održanja oprašivačkog servisa i biodiverziteta prostora kao faktora održivosti sistema koji se u ovoj “specifično konceptualnoj dinamici” treba prepoznati.

Autor rada se zahvaljuje VIRSVB koji je finansirao publikaciju i na taj način pomogao vizuelizaciji oblasti u kojoj se opredijeljeno napreduje a koja za cilj ima zaštitu medonosne pčele.

20.5.2022.

---

46.ODRŽAN ONLINE- MINI SIMPOZIJUM NA TEMU TROPILAELAPS SPP.

Wgeningen, vodeći holandski institut i istraživački centar i Holandska Nacionalna Referentna Laboratorija za bolesti pčela organizovali su virtuelni mini-simpozijumu sa nazivom: Tropilaelaps spp.: the next global threat to honey bee health? nastojeći skrenuti pažnju na mogućnost širenja parazitske grinje. Globalna je zabrinutost o mogućem uticaju topilele (tropi, skraćeno) na zdravlje medonosnih pčela i održivost proizvodnje u slučaju širenja ove emergentne parazitske vrste koja za sada parazitira pčelinje zajednice u azijskim i šire azijskim dijelovima svijeta, koja je po standardu svjetske organizacije za zdravstvenu zaštitu životinja OIE obavezna za prijavljivanje a koja bi po mogućim štetama mogla biti veća opasnost od najvećeg neprijatelja pčelinjih zajednica, Varroe destructor .

Skup sa otvorenom registracijom i vodećim eksperatima u ovoj oblasti imao je slijedeći tematski okvir

Razmjena znanja, video prezentacije bioloških karakteristika topilela vrsta i mogućnost komunikacije sa prezentatorima bila je ništa manje funkcionalna i u virtuelnom komuniciranju. Pokrenuta je inicijativa da se u okviru COLOSS fondacije organizuje nova tematsko akciona radna grupa sa nazivom Tropilelela TaskForce a koja bi se bavila prikupljanjem znanja i kreiranjem projekata koji će biti vezani za bolje poznavanje i kontrolu ovog nametnika.

Ovm prilikom napominjemo da u Veterinarskom Institutu Republike Srpske već posjedujemo dijagnostički metod za prepoznavanje ovog nametnika a nije bez značaja reći da u zbirci referentnih materijala posjedujemo adultne oblike nametnika Tropilelle mercedesi.

Više informacija o skupu na linku :

https://www.wur.nl/en/Research-Results/Research-Institutes/plant-research/show-wpr/Online-mini-symposium-on-Tropilaelaps-spp.-mites.htm

Dr Violeta Santrač

9.12.2021

---

45.NAUČNA KOMUNIKACJA RADA SAOPŠTENOG NA 6 KONGRESU O PČELARSTVU I PČELINJIM PROIZVODIMA U SARAJEVU

Naziv rada: “Molekularno biološka detekcija genoma pet različitih vrsta virusa kod domaćih i divljih oprašivača na teritoriji Bosne i Hercegovine”

Rezultati prezentovanog rada odnose se na jedan segment projektne aktivnosti finansirane od strane Ministarstva nauke i tehnologije Republike Srpske, sa nazivom:”Održiv oprašivački servis hortikulturnih biljaka u Republici Srpskoj, inventarizacija vrsta, upravljanje i biološki faktori rizika” .

Jedan dio projektnog zadatka odnosio se na potrebu dokaza prisustva virusa koji su prethodno dokazani kao najčešće virusne infekcije kod medonosne pčele, sa zadatkom da se kvalitativno utvrdi da li takvi virusi mogu da cirkulišu u prostorima na kojim zajedno kohabitiraju medonosne pčele i druge divlje polinatorske vrste insekata.

Na osnovu utvrđenog plana uzorkovanja, aktivnog skupljanja divljih i “domaćih” oprašivača, adekvatnog prezerviranja (jer su virusi koji se pretražuju veoma osjetljivi na nukleotidnu degradaciju), izvršena je u prvom koraku njihova taksonomska identifikacija do nivoa roda ili kada to nije bilo moguće, do nivoa vrste. U Bosni i Hercegovini u istom projektu, na osnovu autorskih radova magistra Petra Nikolića, utvrđeno 60 različitih vrsta divljih polinatora koji su identifikovani a još oko 30 insekata iz entomološke kolekcije nije sasvim identifikovano. Važno je napomenuti da zbog vrlo komplikovanih morfološko entomoloških taksonomija u savremenom svijetu sve se više koriste genski marker u identifikaciji insekta do nivoa vrste. Takođe, poređenja radi navodimo da je npr. u Republici Sloveniji identifikovano i markirano geografski 573 vrste divljih polinatora.

U ovom radu, insekti, uzorci, su uzeti u vrlo uskom vremenskom intervalu, sa četiri lokacije: Vršani, Turjak, Crnjelovo kod Bijeljine i Obudovac a na čijoj teritoriji su se nalazili pčelinjaci sa ciljem da se utvrdi rizik kontaminacija divljih insekata ali i medonosnih pčela koji dijele isti biotop.

Ukupno su entomološkim tehnikama “lovljenja” pojedinačno sakupljene 64 jedinke, za koje je utvrđeno da pripadaju osam različitih rodova. Utrđeni su rodovi: Apis, Andrena, Osmia, Bombus, Colletes, Lasioglossum, Hallictus i Megachile. Zbog potrebe optimizacije dostupnih laboratorijskih dijagnostikuma, uzorci medonosnih pčela sa iste teritorije su pulirani dok su uzorci ostalih divljih pčela rađeni pojedinačno.

Ispitali smo 24 uzorka ekstrahovanih RNK na prisustvo pet različitih virusa medonosne pčele simplex PCR reakcijom. Korišteni su istraživačkih protokoli za one step end point PCR, reverznom transkripcijom, utvrđivano je prisustvo dijela genoma: virusa deformisanih krila DWV; virusa miješanastog legla SBV, virusa hronične paralize pčela CBPV, virusa akutne paralize pčela ABPV, virusa crnog matičnjaka BQCV.

Nabrojani virusi samo su dio nomenklatura virusa koji se mogu naći kod medonosne pčele ali je činjenica da su po svojoj kliničkoj značajnosti, najčešće istraživani virusi. Svi oni su prethodno dokazani kao mogući patogeni kod medonosne pčele, Apis mellifera, na teritoriji Bosne i Hercegovine.

Očitavanjem specifičnih linija na gelu, a nakon optimiziranih elektroforetskih kretanja, utvrdili smo sigurno pozitivne reakcije za četiri od pet traženih virusa DWV; ABPV; CBPV;SBV; dok su za BQCV rezultati očitani iako nisu imali zadovoljavajući kvalitet amplifikacija ni u ponovljenom ispitvanju.

Svi grafički prikazi preuzeti su sa https://viralzone.expasy.org/

1. Najprevalentniji dokazan virus (66,7%) je virus hronične paralize pčela CBPV, koji je utvrđen kod Apis mellifera, Andrena sp., Bombus teresterisa, Halictus sp., što je zapravo prvi dokaz prisustva ovog virusa na divljim polinatorima u Bosni i Hercegovini. Interesantno za ovaj virus je reći da je on, kao izvor infekcije za medonosnog pčelu pokazuje značajanu kliničku prezentaciju na pčelinjacima a potvrđen je u većem broju laboratorijskih dokaza iz uginulih zajednica, uz činjenicu da u svom patogenom procesu ovaj virus nema Varrou sp. kao biološkog vektora.
2. Sledeći dokazan virus bio je virus deformisanih krila DWV (12,5%) veoma prisutan virus na pčelinjacima i kod nas i u svijetu a koji u svom infektivnom i patogenom nastupu značajno zavisi od prisustva varoe. DWV je dokazan u našim ispitivanjima samo kod medonosne pčele. Ni jedan drugi rod ispitanih insekata nije bio pozitivan na prisustvo ovog dijela genoma.
3. Virus miješanastog legla SBV je utvrđen samo kod medonosnih pčela (8,33%) i ni kod jednog roda divljih pčela.
4.  Virus akutne paralize pčela ABPV (8,33%) nije dokazan ni u jednom uzorku medonosne pčela. U nekim ranijim radovima virus je bio kod medonosne pčele u BiH. U ovom ispitivanju je po prvi put dokazan kod bumbara, Bombus teresteris vrste na dvije lokacije, što zapravo govori o činjenici da je veoma moguća kontaminacija na cvjetovima. Ovo je prvi nalaz virusa ABPV na divljim polinatorima u BiH.
   

Izvršena ispitivanja dijela virosfere polinatorskih vrsta, uspjela su dokazati prisustvo virusa u prirodi na teritoriju ispitivanih lokacija te ukazala na prisustvo mogućih izvora infekcija između jednih i drugih domaćina.

Mogućnost nastanka virusnih bolesti među insektima je rizik u nastanku mogućih emergentnih infekcija za divlje pčele ali i opasnost prenosa virusa sa divljih pčela na medonosnu pčelu.

Rezultate ovog dijela projekta smatramo značajnim istraživačkim informacijama u postupku poznavanja infektivnih pritisaka RNK virusa kod divljih i domaćih polinatora na teritoriji Republike Srpske i Bosne i Hercegovine kao i potrebe nastavljanja započetih istraživanja u mnogo većem kapacitetu.

Insekti oprašivači su od neprocjenjivog značaja za održavanje funkcionalnog ekosistema. Njihova ugroženost mora biti prepoznata a mjere koje preuzimaju države dio su potrebe u zaštiti genetskih potencijala teritorijai vrsta kojim gazduju.

Referenca rada

Violeta Santrac, Petar Nikolic, Biljana Lolic, FIVE DIFFERENT VIRUS GENOM DETECTION ON DOMESTIC AND WILD POLLINATORS FROM BOSNIA AND HERZEGOVINA USING MOLECULAR METHODS, Book of abstracts and full papers from sixth congress of beekeeping and bee products-with international participation-Beekeeping and bee products, Year 6, No1 (2021) Abstract pg.-72.; 2021

Komunikator: Dr Violeta Santrač

26.11.2021

---

44. НАША ПОДРШКА АПИМОНДИЈИ У МИСИЈИ ЗАШТИТЕ ПЧЕЛА

Подршка је у овом случају информативно промотивна са циљем да се дијељењем знања свијет пчелара и судбина пчела може одрживо побољшати. Виртуелни међународни симпозијум, ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ У ПЧЕЛАРСТВУ као и онлајн изложба, биће организовани од 20. до 21. септембра 2021. године. Учесници који желе пратити овај догађај могу се пријавити на слиједећи линк: https://apimondia.seminar.live

Регистрација је бесплатна. Сви заинтересовани су добро дошли.

Инфо: Др Виолета Сантрач

2.09.2021

---

43. КАКО УЗОРКОВАТИ УЗОРКЕ ЗА ДИЈАГНОСТИКУ АМЕРИЧКЕ КУГЕ ПЧЕЛИЊЕГ ЛЕГЛА 2021. година

Због потребе познавања и разумјевања контроле куге пчела Pestis apium

(америчке гњилоће, америчке трулежи), стављамо на увид кратко упутство.
Упутство можете преузети ОВДЈЕ :

06.08.2021 Др Виолета Сантрач

---

42. DJELOMIČNA SUSPENZIJA UPOTREBE NEKIH INSEKTICIDA U EU OSTAJE NA SNAZI

Vrhovni sud Evropske unije je 7.juna 2021. potvrdio djelomičnu zabranu EU za tri insekticida čija se primjena povezuje sa štetnim uticajem za pčele, zabranjujući njihovu upotrebu na određenim usjevima.

Evropski sud pravde odbacio je žalbu Bayera da poništi odluku nižeg suda EU iz 2018. godine i Bayerovu potrebu da se suspenduje zabrana prethodne Odluke.

Presuda se odnosi na tri aktivne supstance – imidakloprid koji je razvio Bayer CropScience, klotianidin koji su razvili Takeda Chemical Industries i Bayer CropScience, kao i Syngentin tiametoksam.

Portparol Bayera rekao je da je razočaran presudom vezanom za ocjenu sigurnost njihovih proizvoda koji se i dalje koriste u drugim regionima svijeta uz primenjene odgovarajućih mjera za smanjenje rizika prilikom primjene ovih aktivnih supstanci. „Čini se da presuda omogućava (evropskoj) komisiji da gotovo u potpunosti iznova pregleda postojeća odobrenja na najmanji prigovor o sigurnosti proizvoda, čak i onda kada za isti ne postoje nova naučna dokazivanja “, rekao je portparol.

EU Komisija je 2013. godine ograničila upotrebu neonikotinoida, što znači da se ne mogu koristiti na kukuruzu, repici, te nekim proljećnim žitaricama. Osim toga dozvoljena im je upotreba na nekim drugim usjevima ka što je šećerna repa.

Komisija je ponovo revidirala odobrenja zbog gubitka pčelinjih društava a koja su nastala uslijed zloupotrebe korištenja ovih pesticida.

Bayer saopštava da nema dovoljno novih naučnih saznanja koja bi opravdala ograničenja. Najviši sud EU je odbacio žalbu i naložio Bayeru da snosi sve troškove nastale po osnovu ove žalbe.

Tekst na: https://www.beeculture.com/catch-the-buzz-bayer-loses-eu-fight/

O svemu ovome, iako ne u EU već u Bosni i Hercegovini postavlja se pitanje registracija i sistemske kontrole korištenja zabranjenih aktivnih supstanci na pomenutim ili nekim drugim biljnim kulturama?

Prisustvo ovakve vrste stresora moguće bi bilo dokazati složenim postupcima ekotoksogenomike mada ih je najlakše kontrolisati primjenjivim, usklađenim i kontrolisanim zakonskim propisima.

09.06.2021

Dr Violeta Santrač

---

41.“KOJI SU UZROCI VELIKIH GUBITAKA PČELINJIH ZAJEDNICA I KAKO RAZUMJETI TAJ PROBLEM?”.

Sažeto i jasno pitanje na koje nemamo odgovor ili bar, sasvim pouzdanu pretpostavku.

Oblast veterinarske forenzike u pčelarstvu je sve više prisutna. Pronaći uzrok uginuća pčelinje zajednice mnogo je više od samo naručiti laboratorijska ispitivanja mogućih patogena ili nametnika.

Pčele, one koje su preživjele i one koje su uginule izvrsni su bioindikatori okoliša. Pčele kao „farmske životinje“ u sinergiji sa pčelarskom praksom, veterinarskim potrebama i aktualnoj kovid socijalnosti, intreresantne su i vrijednie truda ispunjavanja jednostavnog upitnika.

Osim mnogobrojnih kontakata sa pčelarima, udruženjima ili organizacijama u kojim se saopštavaju posebno visoki jesenji ili zimski gubici na pčelinjacima Bosne i Hercegovine nemao dovoljno jasno obrazloženih i sistematično prikupljenih informacija. Kako bi sasvim analizirali rizike vezane za pčelarsku praksu na pčelinjaku potrebno je da imamo što više informacija u formi sistematično pripremljenih pitanja i odgovora.

Analizom podataka upitnika imaćemo više mogućnosti sagledati uzroke ali i poslijedice gubitaka pčelinjih zajednica.

Takođe, upitnik može poslužiti i doktorima vetrinarske medicine u postupku prikupljanja anamnestičkih podataka sa pčelinjaka.

Pripremljen upitnik možete naći OVDJE.

Zahvaljujemo na svakoj vrsti saradnje.

Dr Violeta Santrač

30.03.2021.

---

41.MEDONOSNA PČELA U SVIJETU KOJI SE MIJENJA

Institut za nauku i tehnologiju Okinava postdiplomski univerzitet (OIST), organoizovao je mini simpozijum na temu „Zdravlje medonosnih pčela u svijetu koji se mijenja“.
Ovaj uspješan skup je u toku tri dana aktivnog ZOOM druženja (22. -24. 03 ) omogućio međunarodnim istraživačima sa raznovrsnim znanjem da saopšte nešto o njihovim naučnim saznanjima o evoluciji i zdravlju pčela.

Održan skup je pokazao kako je i u foratu web platformi moguće kvalitetno iskomunicirati naučna dostignuća modernih tehnologija i vrhunskih istraživanja u ublasti životnih nauka a u vezi sa istraživanjima medonosne pčele. Od CRISPR tehnologija do klasične patomorfologije i mnogo čemu drugom, o bazičnim saznanjima i načinima kontrole patogena medonosne pčele različitih rasa u svijetu koji se mijenja, razmjenjivalo se globalno.

Dr Violeta Santrač, učesnik
28.03.2021.

---

40. DOPRINOS POZNAVANJU BIOLOGIJE I MENADŽMENTU VRSTE Osmia cornuta

U okviru projekta “Održiv oprašivački servis hortikulturnih biljaka u Republici Srpskoj: inventarizacija vrsta, upravljanje i biološki faktori rizika 2018-2020“ završena je jedinstvena brošura, sa naslovom

„Priručnik za gajenje evropske voćarske pčele (Osmia cornuta, Megachilidae)“

Sadržaj moderno napisanog Priručnika obrađuje načine i osnove uzgoja divlje pčele voćarice sa ciljem promocije vođenog i održivog polinatorskog servisa jedne vrste divljih pčela koje se sve više u uzgajaju u intenzivnim voćarskim zasadima.

Cilj ovog dijela projektnog zadatka i rada bio je konkretno ponuditi znanja o načinima uzogoja, izazovima a i mogućnostima unapređenja komercialnog uzgoja divljih pčela koje su se kao oprašivači za neke kulture voća pokazale efikasnijim od oprašivanja koje vrše medonosne pčele.

Podizanja svijesti proizvođača o prisustvu, značaju i ulozi polinatora Osmia cornuta, vrlo lijepo je predstavljeno u radu autora Mr Petra Nikolića.

Brošuru preporučujemo vašoj pažnji.

Dr Violeta Santrač

Koordinator na projektu

10.12.2020

---

39. NEOPHODNOST BRZOG REAGOVANJA U KONTROLI AMERIČKE GNJILOĆE, Pestis apium

U periodu od 1.01. 2020. do 1.08. 2020. godine u VIRSVB smo laboratorijski ispitali 1044 uzorka dostavljenih sa zahtjevom dokaza uzročnika američke gnjiloće. Uzorci su po strukturi bili različiti: vosak, hrana za pčele, med, pčelinje leglo, uzorci meda iz plodišnog dijela, pčele. Uzročnik je dokazan u 252 uzorka što čini 24,13% pozitivnih uzoraka.

Gnjiloća je dokazana na teritoriji opština: Banja Luka, Bijeljina, Bileća, Brčko, Višegrad, Vukosavlje, Gradiška, Zvornik, Kneževo, Kostajnica, Kotor Varoš, Laktaši, Ljubinje, Modriča, Nevesinje, Pelagićevo, Prijedor, Rogatica, Teslić, Foča. Uzorci porijeklom iz ostalih opština ili uopšte nisu dostavljeni ili su oni bili negativni u obimu u kom su dostavljeni.

Američka gnjiloća je bolest larvenog stadijuma razvoja medonosne pčele Apis mellifera i drugih Apis spp., izazvana sa Paenbacillus larvae. Uzročnik oboljenja je vrsta bakterije koja je u stanju proizvesti više od milion spora u svakoj inficiranoj larvi. Spore su ekstremno otporne na toplotu i različite vrste hemijskih supstanci i mogu ostati infektivne mnogo godina u materijama iz promijenjenih dijelova uginulog legla u košnicama, pčelinjim proizvodima i pčelarskoj opremi. Jedino su spore u stanju izazvati oboljenje larvi. Oboljela pčelinja zajednica polako brojčano slabi, jer leglo ugiba, te nema dovoljne prinove mladih pčela. Zajednica na kraju posve propada. Bolest ima tendenciju brzog širenja te se u kratkom vremenskom razdoblju može proširiti na udaljenosti i veće 3 km od mjesta gdje se bolest pojavila, što uveliko zavisi od uslova spoljašnje sredine i pčelarske prakse.

Klinička slika američke gnjiloće je vrlo različita i zavisi od genotipa uzročnika koji je izazivač patološkog procesa, vremena trajanja infekcije kao i od jačine zajednice u kojoj se infekcija dešava.

Postoje četiri genotipa Paenbacillus larvae, ERIC I-IV, koji mogu inficirati zajednicu a svi oni su patogeni za larve). Na teritoriji BiH molekularnim dokazima utvrđeno je prisustvo dva genotipa označena kao ERIC I I Eric II (Santrač, rad u pripremi).

Dijagnostika infekcija se bazira na identifikaciji patološkog agensa i prisustvu kliničkih simptoma bolesti. Postoji razlika obzirom na izbor uzorka u dijagnostičkom pristupu odnosno, da li se radi o potvrdi klinički oboljele zajednice na pčelinjaku ili o monitoringu zajednica u toku programa prevencije bolesti koja se naziva RANA DIJAGNOSTIKA AMERIČKE GNJILOĆE.

Zabranjena je preventivna i terapijska upotreba bilo kojeg antibiotika u kontroli i terapiji američke truleži legla, što opravdava perventivno dijagnostičko djelovanje za kog vjerujemo da će biti dugoročna usvojena praksa za sve veći broj pčelara. U Republici Srpskoj razvijen je vrlo specifičan način kontrole u kom se ne koriste antibiotic već mjere uništavanja i preventivnog detektovanja. Sigurni smo da je to za nas najbolji model u kontroli bolesti koji se sprovodi od 2010. godine.

Sve preventivne dijagnostičke mjere su besplatne za pčelara jer troškove dijagnostike ove zarazne bolesti subvencionira Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i poljoprivrede, Republike Srpske.

Sumnju na bolest može postaviti pčelar, veterinar, veterinarski inspektor, ali se konačna dijagnostika završava labaratorijskom potvrdom uzročnika bolesti koja je za sve slučajeve zakonska obaveza.

Ovlaštena institucija, JU Veterinarski institut Republike Srpske “Dr. VasoButozan“ Banja Luka, (VIRSVB) Branka Radičevića 18, ima akreditovanu metodu za pouzdanu dijagnostiku ove bolesti po standardu ISO 17025.

Na nivou Bosne i Hercegovine ova oblast iz nadzora veterinarske medicine ima uporište u Programu mjera zdravstvene zaštite životinja i njihovog sprovođenja u 2020. godini, SLUŽBENI GLASNIK BiH, broj 22/20.

Još jednom, pozivamo sve nosioce aktivnosti u kontroli i suzbijanju američke gnjiloće, (truleži, kuge ) da okviru nadležnosti koje obavljaju pomognu što efikasnijem suzbijanju ove zarazne bolesti pčela.

Sačuvajmo pčele. Održimo proizvodnju.

Dr Violeta Santrač

6.8.2020.

---

38. KAKO PREPOZNATI AZIJSKOG STRŠLJENA, NEPRIJATELJA PČELINJE ZAJEDNICE?

Za sve koji se žele više informisati o načinu razlikovanja Vespe velutine pripremili smo prevod identifikaciono informativne stranice namjenjene veterinarima, pčelarima i svim drugim zainteresovanim ljubiteljima entomologije.

Korisno je znati.

Stranicu možete preuzeti OVDJE.

1.07.2020.

Dr Violeta Santrač

---

37. DWV i CBPV VIRUS KAO EMERGENTNI PATOGENI PČELINJE ZAJEDNICE

Bolesti pčela izazvane virusima su značajan rizik u savremenom pčelarstvu a dokazani su uzročnici infekcija na teritoriji BiH

Emergentne virusne infekcije pčelinje zajednice su one koje se pojavljaju i brzo šire na nekom geografskom području, a značajne su jer se osim načina pojavljivanja, kliničke slike, slabljenja ili uginuća pčelinjih zajednica sa njima teško izboriti jer za virusne infekcije pčela ne postoje registrovani preparati kojim bi se one mogli liječiti. Sve mjere koje se provode na pčelinjaku svode se na preventivne mjere dobre pčelarske prakse.

Najbitnije je na vrijeme prepoznati početke infekcije odnosno kliničke manifestacije simptoma bolesti, kako bi se na vrijeme prekinuo put širenja infekcije na veći broj zajednica. Teško je “socialno izolovati košnice” na pčelinjaku ili pčele u jednoj zajednici međusobno. Zbog toga je rano otkrivanje kliničke slike od strane pčelara ili veterinara neophodno. No, to nije uvjek tako jednostavno.

Sedamdesetih godina prošlog vijeka dokazi prisustva virusa koji izaziva hroničnu paralizu pčela CBPV, skrenuli su pažnju na efekte koje virusi mogu imati na vitalnost, proizvodnost i preživljavanje pčelinjih zajednica. Obzirom da se o virusima pčela sve više saznaje postoji potreba da se pčelari ali i veterinari više upoznajuo ovim partogeima pčelinje zajednice. Informacije iz okolnih zemalja govore da su infekcije sa CBPV sve veća opasnost za pčelinje zajednice, da se sve češće pojavljuju te da je za prepoznavanje prvih simptoma potrebno imati “dobro dijagnostičko oko”.

“Simptom” paralize odraslih pčela za virus CBPV, zapravo je sindrom koji se može podijeliti na dva klinički odvojena tipa: jedan tip bolesti uključuje nenormalne pokrete („trembling“) drhtanje krila i cijelog tijela inficirane pčele. Ovakve pčele ne mogu letjeti i sakupljaju se na zemlji, ponekad u grupama većim od 1000 pčela. Često se pčele sabijaju zajedno na vrhu ili na zidove košnice. Pčele imaju uvećane abdomene i djelimično raširena krila sa nepravilnim položajima. Ovakav otok abdomena nastaje kao posljedica širenja mednog želuca usljed nakupljanja tečnosti. Ovo dovodi do ubrzavanja simptoma koji se nazivaju dizenterija, a bolesne jedinke ugibaju obično za nekoliko dana nakon pojave prvih simptoma. Neke teško inficirane pčelinje zajednice iznenada ugibaju, što predstavlja jednu od formi ispoljavanja. „kolapsa pčelinje zajednice“, najčešće u toku ljeta, ostavljajući košnicu samo sa maticom i nekoliko radilica u ovakvom, napuštenom društvu.

Drugi sindrom, tzv. „tip 2“, na osnovu kliničke slike inficiranih pčela dobio je različite nazive – „crna kradljivica“, „mala crna pčela“ ili „sindrom ćelave crne pčele“. Ovako inficirane pčele mogu letjeti, potpuno su obezdlačene, izgledajući na taj način tamne, gotovo crne, što ih na prvi pogled odvaja veličinom i bojom od ostalih pčela. Naizgled su sjajne, gotovo masnog izgled a njih zbog tako izmijenjenog izgleda zdrave pčele nastoje napasti braneći svoje društvo, tako da ovakva pojava liči na onu opisanu kod grabeži. Za nekoliko dana ove pčele ne mogu više letjeti, pokazuju „tremor“ i uskoro ugibaju. U inficiranoj zajednici mogu se uočiti oba sindroma bolesti, ali jedan od njih dominira.

Razlika između ova dva sindroma vjerovatno je uzrokovana genetskom različitošću između svake individualne pčele. Uočeno je da se osjetljivost pčela na oblike paralize određuje na osnovu nekoliko naslijeđenih kvaliteta, koji u tom slučaju dovode do varijacija u ispoljavanju sindroma.

Znanja o distribuciji virusa unutar pčelinje zajednice, kao i kretanju virusne infekcije krucijalna su za razumijevanje dinamike oboljenja koje izaziva virus hronične paralize pčela.

Za virus koji deformiše krila pčela, DWV, čineći još mnogo vidljivih ili nevidljivih uticaja, i vektora za virus, grinje, Varroa destructor, pčelari znaju. Ovaj virus je odgovoran za infekcije i uginuća pčelinjih zajednica koja se vezuju za loše urađene ili nepotpuno sprovedene postupke kontrole varoe. Nepravovremeni ili loši antivaroa trertmani omogućavaju virusu DWV da se replikuje u tolikom broju da čak i kada se u nekom antivaroa tremanu ukloni velika količina varoe, posledice virusnih infekcija ostaju. Razlog slabljenja ili ugibanja pčelinjih zajednica u tom slučaju je virus. Pčelari ne mogu vidjeti virus, vide varou. Kada varoa opada, ugiba, oni misle da je to kraj priče o šteti koju ova grinja donosi pčelama. No, virusi koje se prenose preko varoe kao vektora infekcija, ostaju u zajednici, nastavljajući svoje patogeno djelovanje. Tok virusne infekcije zavisi od mnogo faktora te efekti virusa u različitim uslovima ne moraju biti isti. Imajući u vidu da je pčelinja zajednica “socialni organizam” sudbina inficirane zajednice zavisiće od vrste i stepena nanesene štete. Kada u košnici vidite pčele radilice ili trutove sa deformisanim krilima morate znati da ste već u ozbiljnom problemu. Tada zajednici ne nanosi štetu varoa koja se hrani masnim tkivom nego virus DWV koji ima uticaja na mnoga tkiva i funkcije jedinke.

Prije pojave varoe, virusi su takođe bili prisutn na pčelama ali je tek sa novim načinom transmisije i infekcije, virus dobio nova ulazna vrata, tako promjenio virulentnost i patogenost koju je evolucijski imao. Stari “poznat” pathogen u novim povoljnjijim uslovima za njega, bolje se je prilagodio te ima mogućnost drastičnijih poslijedica infekcije. Savremeno pčelarstvo samo je dodatni “inkubator” ovakve virusne dinamike.

Iako su virusi (njih pet) kod pčela u BiH dokazivani još tokom 2007 godine, oni tada nisu bili dovoljno prepoznavani klinički odnosno sa efekima koje prouzrokuju. Bili su rijeđe klinički ispoljeni. U poslednje vrijeme svjedočili smo klinički i laboratoriskim metodama PCR dokazali prisustvo virusa hronične paralize CBPV i DWV.

U Veterinarskom Iinstitutu Republike Srpske “Dr Vaso Butozan” Banja Luka (VIRSVB) moguće je izvršiti dijagnostiku i dokaz uzročnika pet najčešćih virusa pčela:

• ABPV – Acute Bee Paralysis virus – virus akutne paralize pčela
• BQCV – Black Queen Cell virus – virus crnog matičnjaka
• CBPV – Chronic bee paralysis virus – virus hronične paralize pčela
• DWV – Deformed wing virus – virus deformisanih krila
• SBV – Sacbrood virus – virus mješinastog legal

Za sve potrebne informacije vezane za sadržaj ovog teksta kao i za sve druge vezane za oblast veterinarska medicine u oblasti apidologije, stojimo Vam na raspolaganju.

12.06.2020

Dr Violeta Santrač

---

WORDL BEE DAY 2020

20. maj je Svjetski dan pčela, ne samo medonosnih nego i ostalih vrlo korisnih oprašivača.
Pogled na link koji je FAO pripremio za promociju ovog dana mali je doprinos vizuelizaciji i komunikaciji u ovoj oblasti, koju VIRSVB godinama podržava.

Link možete pronaći ovdje:

http://www.fao.org/world-bee-day/en/

Pogledajte, korisno je.

    Fotografija edukacije identifikacije polinatora u okviru “European bee course” SUPERBEE project 2017.
20.05.2020.

---

35. DR VIOLETA SANTRAČ NA EDUKATIVNOM SKUPU KOJI JE ORGANIZOVAO INSTITUT ZA ZDRAVLJE I SIGURNOST HRANE ZENICA
    15.11. 2019Institut za zdravlje i sigurnost hrane Zenica (INZ) organizovao je 13. 11.2019. seminar “Perspektive i razvoj pčelarstva”, na kojem se okupilo više od stotinu proizvođača, pčelara, predstavnika udruženja, ali i veterinara i stručnjaka koji brinu kako o zdravlju pčela, tako i o zdravlju ljudi.
    Više na linku: https://inz.ba/strucnjaci-i-pcelari-o-perspektivama-i-razvoju-pcelarstva-u-bih/
    Tema izlaganja Dr Violete Santrač sa nazivom VITALNOST U ODNOSU NA UČEŠĆE PATOGENA U PČELINJOJ ZAJEDNICI I “DIJAGNOSTIČKA POTREBA”, odnosila se na zahtjev razumevanja šireg konteksta u kojem se odvija pčelarska aktivnost u BiH, mogućnosti ali i potrebe za prilagođavanjem postojećih praksi, (Dobre Vetrinarske Prakse, Dobre Pčelarske Prakse i Dobre Proizvođačke Prakse). 

34. ZAVRŠEN 46. SVJETSKI PČELARSKI KONGRES: APIMONDIJA, Montreal, Kanada

U Montrealu je uspješno završena 46. Apimondija. Kongres je posjetilo oko 5.500 učesnika iz 134 zemlje. Naučni dio Kongresa bio je dobro posjećen, prezentovano je više od 320 predavanja i više od 360 postera. Sajamski dio, ApiEKSPO imao je značajan broj izlagača. https://www.apimondia2019.com/

Na ovom Kongresu (ovaj put bez učešća autora) u zvaničan program Apimondije, u Knjigu Apstrakta, na osnovu odabira kojeg je izvršio Scientific Program Committee, uvršten je i poster grupe autora dijelom iz VIRSVB, sa naslovom: “Mass measurement of single Varroa destructor: what that can tell us more” .

Apimondija izabrala novog predsjednika.

Od strane delegata članova Federacije, Dr Jeff Pettis izabran je za predsednika Apimondije na četvorogodišnji mandat. Jeff je bio predsjednik naučne komisije Apimondia za zdravlje pčela od septembra 2015. do septembra 2019.. Master studije i doktorat iz entomologije je završio u oblasti istraživanja Varoe, parazitske grinje medonosnih pčela. Radio je u američkom Ministarstvu poljoprivrede,USDA, kao naučnik istraživač više od 20 godina. Pčelar je preko 35 godina a sada ima75 košnica u Salisburiju u Merilendu, SAD Dr. Pettis se i dalje bavi problematikom zdravlja matica, parazitskim grinjama i zdravljem drugih polinatora. U svom promotivno kandidacionom govoru u Montrealu predstavio je svoju viziju Apimondije u tri riječi: Komunikacija, Različitost, Poštovanje. U toku mog rada na doktoratu i edukacije u BEE Research lab, Marilland, USA, 2006 godine imala sam priliku upoznati Dr Pettisa koji je tada bio rukovodilac istraživanja. Izuzetan kao prijatelj, stručnjak i sagovornik u svemu što ima veze sa pčelama i u svim drugim oblastima koje se interdisciplinarno naslanjaju na pčelarsku praksu. Sretali smo se mnogo puta na različitim mjestima vezano za kongrese Apimondije, Eurobee i COLOSS projekta. Uvjek spreman saslušati, komentarisati, pružiti mogućnost, povezati sa drugim saradnicima, napraviti novu mrežu konekcija. Vrloj e dobar poznavalac evropskog pčelarstva. Karakteran, odgovoran, principijelan, nadam se da će mu ova visoka funkcija pčelarskog Svijeta donijeti puno izazaova koje će on biti u stanju, zajedno sa drugim saradncima, riješavati. Nadam se da će Apimondija https://www.apimondia.com/en/home, sa svim svojim sekcijma imati koristi od izbora dr Jeffa Pettisa .

Pripremila Dr Violeta Santrač

33. INTERESANTAN VIDEO
8.08.2019.

koji upozorava na svjet u kom bez insektskih oprašivača raspolaganje resursom postaje nemoguće.

Hvala Slovenačkom pčelarskom Savezu (http://www.czs.si) koji je još jednom pokazao koliko ozbiljno radi na podizanju svjesnosti o potrebi očuvanja pčela.

Video pogledajte na preuzetom Linku:

https://www.youtube.com/watch?v=Z6BhwaLcxK4

32. RTRS “U FOKUSU”
29.3.2019

 U emisiji koju je uredila i vodila  novinarka Tanja Mizdrak govorilo se o problematici štetnih uticaja pesticida u oblasti  pčelarstva i ugroženosti divljih ptica:

Pogledajte na linku:

https://lat.rtrs.tv/av/pusti.php?id=83093

31. ШТА СУ МОГУЋИ УЗРОЦИ ЗИМСКИХ ГУБИТАКА ПЧЕЛА У 2019?

21.3.2019.

Ove godine kao i ranije, COLOSS projektna grupa, pored ostalih aktivnosti sprovodi on line upitnik o razlozima i faktorima koji mogu dovesti do gubitaka pčelinjih zajednica u svijetu.

Iako se kao VIRSVB nismo uključili u ovogodišnji nadzor u formi upitnika, donosimo jednu od šema koju prelaže COLOSS, po kojoj pčelari i veterinari omogu izvršiti procijenu zatečene situacije na pčelinjacima u proljeće 2019 godine. Pogledajte i po potrebi analizirajte nastale gubitke na pčelinjaku:

30. ОБЈАВЉЕН РАД ДОМАЋИХ АУТОРА У ЧАСОПИСУ BEE WORLD

Bee World je popularni časopis Međunarodne asocijacije za istraživanje pčela IBRA.

Časopis sadrži originalne članke i prikaze različitih tema koje se vezuju za pčelarstvo cijelog svijeta. Bee World je osnovan 1919. godine od strane kluba Apis, a publikaciju časopisa preuzelo je Udruženje za istraživanje pčela (Bee Research Association )1952. godine.

Ideja rada je bila da se u istorijskim uzorcima meda, koje je vrijedno sakupio i čuvao pčelar Sveto Rakita, vrcanih u periodu od 1962. do 2009. godine, pokuša pronaći uzročnik nozemoze i američke gnjiloće, kako bi se na taj način utvrdilo vrijeme prvih infekcija sa N. cerane i kako bi se dodatno utvrdile karakteristike bakterije Paenibacilus larvae, uzročnika američke gnjiloće. Rad sadrži i vrlo vrijedan dio koji se odnosi na mjerenje HMF kao jednog od bitnih pokazatelja kvaliteta meda. Istraživanje je nastalo okviru projekta COLOSS i rezultat je međunaraodne saradnje naučnog netvorka.

Nosema spp. and Paenibacillus larvae were not Detected in Historical Honey Samples (1962–2009) From Bosnia and Herzegovina

Violeta Santrac, Anna Granato, Mauro Caldon, Ivana Tlak Gajger, Predrag Jankovic & Franco Mutinelli, Pages: 130-132, Published online: 30 Oct 2018

Rad u cijelosti se može pogledati na: https://doi.org/10.1080/0005772X.2018.1522756

29. УЧЕШЋЕ ВИОЛЕТЕ САНТРАЧ НА МЕЂУНАРОДНОМ НАУЧНОМ СКУПУ EURBEE 8

8th EurBee Congress of Apidology, одржан у Ghentu, Белгија, у периоду од 18 – 20. септембра, 2018. године на локацији Campus Ledeganck, Ghent University са најавом и у стварности је оправдао очекивања најкредибилнијег научног скупа из области апидологије (www.eurbee2018.org)

Овај европски скуп, посјећују заинтересовани из цијелог свијета, дешава се сваке друге године на различитим локацијама и главни је интернационални форум на ком се дискутује о новим и најзначајнијим достигнућима у науци из области апидологије, посебно медоносне пчеле али и са потребом сазнања из области дивљих полинатора такође. Конгрес је мјесто окупљања научника различитих поља истраживања на ком су размјена идеја и новости из области интересовања у поменутим областима из базичних и примјењених научних истраживања. Ове године, што се може видјети и у приложеном програму скупа, било је врло радно, са 6 паралелних сесија у којима је радове повезивала савременост и мултидисциплинарност истраживања и извјештавања. У постер секцијама је било много квалитетних радова који су имали велики број заинтересованих посматрача и око којих је у предвиђеном времену за постер секције било изузетно живо. Нове доказне технологије, абициозни и базични студенски радови, добро финансирани научни Институти, врло креативни професори и заинтересованост свих носилаца улога у ланцу анализа ризика, заштите околине, екотоксикологије, здравља, генетике, патологије, исхране, имунитета, репродуктивне биологије, неуробиологије, микробиома, држали су пажњу слушалаца у врло густо организованом програму. Организатор се побринуо, да како је већ и обичај, социјални дио Конгреса буде интересантан тако да од свечаног отварања, градске туристичке туре и банкет вечере, учесници нису били закинути ни за врло квалитетна дружења.
Потреба да присуствујем овом скупу је вишеструка и везује се за мотив унапређења знања у области биологије, исхране, патологије, дијагностике и епизоотиологије медоносне пчеле, међународне сарадње и научне комуникације. Моја досадашња интересовања и раду овој области, оправдавају разлоге финансирања које је овај пут сносио у цијелости ПИ Ветеринарски Институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ на чему сам захвална, посебно што сам као једини представник Босне и Херцеговине имала привилегију учешћа. Једна сасвим јасна иницијатива унутар Конгреса, потекла је од групе италијанских научника исказана је и као потреба да се ветеринарска медицина као област дјеловања, међународно препозна, координира и боље представи унутар будућих EurBee конгреса, што није ништа друго него још једно препознавање Добре Ветеринарске Праксе.
Као најкраћи приказ неких дешавања, постављам кратак видео настао из дијела фото документације са овог скупа.

Програм конгреса можете погледати: ОВДЈЕ

28. MОЖЕ ЛИ НАУКА РИЈЕШИТИ ПРОБЛЕМ УГРОЖЕНОСТИ ДИВЉИХ И ДОМАЋИХ ПОЛИНАТОРА   

EU Bee Partnership Пројекат један је од покушаја. Више о овој активности налази се на линку:

http://www.efsa.europa.eu/en/topics/topic/bee-health

Погледати корисно урађен видео са насловом:

Bees under siege: making sense of multiple stressors

Др Виолета Сантрач

 03. 08. 2018

---

27. КАКО И ЗАШТО УЗОРКОВАТИ УЗОРКЕ ЗА ДИЈАГНОСТИКУ АМЕРИЧКЕ ТРУЛЕЖИ

Кратко упутство о начинима узорковања можете наћи ОВДЈЕ

25.05.2018

26. АМЕРИЧКА ТРУЛЕЖ ПЧЕЛИЊЕГ ЛЕГЛА И GVP

Кратко упутство о доброј ветеринарској пракси (GVP) везано за контролу болести можете наћи ОВДЈЕ

25.05.2018

25. ПРВО ОБИЉЕЖАВАЊЕ СВЈЕТСКОГ ДАНА ПЧЕЛА

18.05.2018

https://www.worldbeeday.org

20. децембра 2017. године, након три године међународних напора, УН су једногласно усвојиле предлог Словеније и 20. мај проглашен је за Свјетски дан пчела.

Зашто баш 20 мај? Мај је месец пчела. На сјеверној хемисфери развој пчела је у пуном замаху, на јужној хемисфери, јесен, вријеме за сакупљање пчелињих производа.

Зашто Словенија?

• Словенија је међу најбољима у свијету у погледу броја пчелара по глави становника – један од 200 Словенаца је пчелар.
• Словенија је била прва држава чланица ЕУ која је заштитила своју пчелињу праксу правним средствима.
• У 2011. години Словенија је постала једна од првих земаља ЕУ које забрањују кориштење одређених штетних пестицида за пчеле на својој територији.
• Kрањска пчела (Apis mellifera carnica) друга je најраспрострањенија подврста медоносне пчеле на свијету и она је дио словенског националног идентитета.

Зашто још посебан Дан? Да би се указало на то да у Европи из различитих разлога нестаје скоро 10% свих врста пчела! Не само медоносних него и других врста полинатора.

Поводом 20. мајa ВИРСВБ се придружује честиткама.

Др Виолета Сантрач, члан Генералне Скупштине Апимондије, представник СУПРС

24. OBAVEZUJUĆE VETERINARSKE MJERE NA PČELINJAKU U 2018

Како би још једном скренули пажњу ветеринарским организацијама и ветеринарској инспекцији о потреби извршавања мјера здравствене заштите пчела дајемо извод из ПРОГРАМ МЈЕРА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У 2018. ГОДИНИ, СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – Број 32, 19.4.2018., дајемо извод који се односи на Мјере које се спроводе за пчеле.

ГЛАВА VII МЈЕРЕ КОЈЕ СЕ СПРОВОДЕ ЗА ПЧЕЛЕ И РИБЕ

Америчка куга пчелињег легла

Члан 37.

(1) На свим пчелињацима спроводе се превентивне дијагностичке мјере прописане посебним прописима којима се уређује област болести америчке куге пчелињег легла за заштиту здравља пчелињих заједница од болести америчке куге пчелињег легла.

(2) Узгој пчелињих матица за продају дозвољен је само на пчелињацима који су под ветеринарско-здравственим надзором и слободни од америчке куге пчелињег легла.

(3) На свим пчелињацима током прољећа (март/април) спроводи се клинички преглед пчелињих заједница и врши дијагностичко узорковање ради испитивања на америчку кугу пчелињег легла, и то:

1) у пчелињацима са једном до десет пчелињих заједница контролишу се све заједнице,

2) у пчелињацима са 11 до 20 пчелињих заједница контролише се 50% заједница

3) у пчелињацима са 21 до 50 пчелињих заједница контролише се 33% заједница,

4) у пчелињацима са више од 51 пчелиње заједнице контролише се 20% пчелињих заједница.

(4) На свим пчелињацима у којима је у претходној години утврђена америчка куга пчелињег легла клиничким прегледом и дијагностичким узорковањем обухватају се све пчелиње заједнице.

(5) У случају постављања сумње на америчку кугу пчелињег легла, ветеринар који спроводи клинички преглед обавезно узима узорак и доставља га на лабораторијску анализу у овлашћену ветеринарску лабораторију.

(6) Као узорак се узима дио пчелињег легла, посебно из сваке поједине сумњиве пчелиње заједнице, и то комад саћа с поклопљеним леглом, најмање величине 10 cm ∙ 10 cm, на којем су знаци болести видљиви.

(7) Уколико у периоду претраге и сумње на америчку кугу пчелињег легла у пчелињој заједници нема легла, могуће је као узорак доставити живе или угинуле пчеле (узорак од стотињак пчела), мед или мед из медишта у плодишту, дио старог дијела легла/саћа које може бити празно или збирни узорак меда из сезоне врцања (око 10 g), да би се на тај начин утврдило присуство спора америчке куге пчелињег легла, испољене у клиничкој или супклиничкој форми на пчелињаку или појединачној пчелињој заједници.

(8) У промет се могу стављати само здраве пчелиње заједнице, односно оне на којима су спроведене дијагностичке превентивне мјере у складу са овим програмом

Finansiranje sprovođenja mjera navodi se u

ГЛАВА XIII ФИНАНСИРАЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕ МЈЕРА

 Члан 53.

 (1) Јавне потребе у здравственој заштити животиња које се финансирају из буџета Републике Српске су:

 1) лабораторијске анализе дијагностичког материјала који представља службени узорак, узорака којима се потврђује узрок заразне болести и угинућа, узорака на основу посебних планова Министарства, укључујући узорковање и достављање,

2) клиничке, патоморфолошке и лабораторијске анализе ради разјашњења здравственог проблема који може нанијети значајну привредну штету и поремећаје, на захтјев Министарства,

3) контрола имуности говеда, свиња, оваца и других животиња након вакцинације против заразних болести, које одреди Министарство,

4) обезбјеђење вакцина и потребних дијагностичких средстава по одлуци Министарства,

5) накнада штете за животиње које су убијене, обољеле, заклане или угинуле усљед спровођења наређених мјера и за предмете оштећене или уништене усљед наређених мјера, 6) службено узорковање с циљем контроле квалитета сировина и намирница животињског поријекла, хране за животиње и воде за напајање животиња,

7) подршка раду Ветеринарске коморе Републике Српске,

8) санација терена – обављање послова дезинфекције и дезинсекције у зараженом или на заразу сумњивом дворишту

(2) Финансирање осталих мјера утврђених овим програмом мјера врши се из буџета Босне и Херцеговине, донација, пројеката и из средстава власника животиња.

Програм мјера здравствене заштите животиња у Републици Српској у 2018. години  

23. Извјештај о учешћу на завршном састанку: COST FA1307| “Sustainable pollination in Europe – joint research on bees and other pollinators (SUPER-B)” 

„Одрживо опрашивање у Европи – удружено истраживање пчела и других опрашивача (СУПЕР-Б) ”
http://www.superb-project.eu/
CОSТ је најдуготрајнији европски оквир који подржава транснационалну сарадњу међу истраживачима, инжењерима и научницима широм Европе а који има за циљ да омогуц́и иновативан напредак који води ка новим концептима и производима. На тај начин COST доприноси јачању европских истраживачких капацитета и иновација. Циљеви се односе на
• Изградњу „нетворк“ капацитета повезивањем висококвалитетних научних заједница у Европи и широм свијета
• Обезбеђивање могуц́ности умрежавања истраживача ране фазе (ЕСР)
• Повећање утицаја истраживања на доносиоце политика, регулаторна тијела и националне доносиоце одлука, као и на приватни сектор.
Користећи своју политику инклузивности, COST подржава интеграцију истраживачких заједница, ослања се на национална истраживања и бави се питањима од глобалног значаја. У 2018. години је било активно 327 акција у којим учествује око 45.000 истраживача из 36 земаља. Просјечан годишњи буџет по акцији износи 137 000 Еура. Просјечни трошкови буџета COST-а зависе од броја држава чланица COSTA-а које учествују у акцији. Теме акција су дефинисане око специфичних критеријума, узимајуц́и у обзир ставове заинтересованих страна и наглашене потребе; актуелну политику ЕУ, главне друштвене изазове и истраживачке области у којима је укључена критична маса акција COST-а.
Финал Супер-Б меетинг, састанак одржан је 20. до 21. марта у Леидену, Холандија под окриљем локалног организатора Натуралис Биодиверситy Центер. Вођа СУПЕР Б пројекта је Проф. др. Ј. Ц. Коос Биесмеијер, научни директор одијела Биодиверситy Дyнамицс а који је и вишегодишњи предсједник Апимондија комисије за полинацијски сервис. У радном дијелу састанка у форми ПП презентација и разговора рекапитулирао се рад овог четри године дугог пројекта и разматрало о даљим могућностима продужења међународног нетворка. Иако су научни успјеси мало документовани јер је већина радова у фази објављивања, највећа вриједност пројекта јесте размјена искустава и знања, флексибилност и могућности сарадње, комуникације на унапређењу система одрживе полинације како дивљих тако и домаћих опрашивача. Исказана је потреба да се постигнути нивои унапређења“ зелених законодавстава“ и даље унапређују те да је неопходна стална веза између научника, законодаваца, медија и становништва како би ефекти полинацијских иницијатива били још више препознати. Истакнута је потреба израде употребљивих националних програма заштите полинатора какви су већ написани у неким земљама ЕУ. Земље које су то урадиле стоје знањем на располагању другим заинтересованим земљама у припреми њихових Програма. Истакнута је потреба сарадње са независним стручњацима из области агрохемикалија, култивара сјеменског материјала, ветеринарским сервисом, референтним лабораторијама за заштиту здравља медоносних врста инсеката. Вратити биодиверзитет у пољопривредне културе је једна од најбитнијих иницијатива СУПЕР Б Пројекта. Извјештавање се односило и на могућности кориштења база података „Специес/траитс датабасе“ којом се прате све битне карактеристике полинатора на европском континенту а на основу које се стиче интерактиван увид на географску покривеност, број врста и њихову евентуалну екстинкцију. База се састоји од око 2000 врста полинатора, са 23 нове врсте додате у прошлој години. Ова таксономска база података грађена више од 40 година од стране Стуарта Робертса, УК ентомолога, даје могућност оцјене погодности неког хабитата за кориштење ресурса полинацијског сервиса.
Разговарало се и о потреби бољег познавања тржишне верификације (економске и неекономске) вриједности полонацијског сервиса за поједине биљне културе. Бенефити полинације су многоструки али се зна да је пад бројности и разноврсности инсеката опрашивача регистрован почетком осамдесетих година прошлог вијека и да постоји тренд њиховог даљнег смањивања. Најмање што се може учинити у оквиру заштите полинатора у урбаним подручима је садња тзв. „полинатор френдлy плантс“ уз израду локалних полинацијских Планова.Потребно је анализирање значаја патогена и наметника полинатора као и анализа импакта дивљих и домаћих пчела у њиховој кохабитацији. Истакнута је потреба опсежних прикупљања података кроз програме „Социал сциенце“,„Натурал сациенце“ и „Транслатионал ресеарцх„.
Разговарало се о томе како пољопривреда мора препознати одржив пут екосистема као и еколошко економске и социолошке аспекте које бављење модерном пољопривредом има.

Потребно је да земље учесцице СУПЕР Б наставе комуникације и консултације са владама, да се побољша однос са надлежним министраствима и свим заинтересованим факторима у процесу заштите дивљих и домаћих полинатора те да се наставе нови пројекти у већ постојећем нетворку.
У току другог радног дана посјетили смо и Натуралис музеј који је дио Натуралис Центра, више о њима на: https://science.naturalis.

Извјештај подноси
Др Виолета Сантрач

---

22. Потреба заштите домаћих и дивљих полинатора

Прилог РТРС, припремио новинар Никола Марић, објављен 04.02.2018.

21. Ветеринарско медицински препарати у Босни и Херцеговини одобрени за употребу у пчеларству

Ветеринарима и пчеларима стављамо на увид документ који је  преузет са странице Канцеларије за ветеринарство БиХ (www.vet.gov.ba ) како би их обавјестили о актуелном статусу регистрованих препарата који се користе у пчеларству.

Из регистрације се види да су регистровани само препарати намјењени за сузбијање варое и да су сви на бази тимола и тимола у комбинацији са етеричним уљима.

Овакава палета лијекова, којим се контролише Varoa destructor, свакако није сасвим задовољавајућа обзиром на релативно мали број регистрованих препарата у односу на оне које се користе нпр. у земљама Европске уније.

Свакако да треба радити на регистрацији већег броја препарата, различитих хемијских формулација, са циљем што ефикасније борбе са и даље најтежим изазовом модерног пчеларства.

Скрећемо пажњu да је употреба других препарата, тзв.агрохемикалија различитог поријекла, а који нису званично регистровани тј.одобрени од стране надлежних органа Босне и Херцеговине, штетни колико за пчеле толико и за пчеларство.

01.014.2016

Документ о регистрацији можете да преузмете ОВДЈЕ.

20. Резултати пројекта Дунавског региона “Bee – Biodiversity”

Извјештај као финални резултат пројекта Дунавског региона “Bee-Biodiversity” можете да преузмете ОВДЈЕ.

19.  СУПЕР-Б упитници спремни за попуњавање: истраживање фактора који утичу на одрживост полинацијског система

Поштовани,
молимо Вас да попуните један од два понуђена (или оба) упитника на писму које вам је блиско (ћирилична или латинична верзија).
Кликом на означен линк, приступате упитнику у којем ћете у првом дијелу текста добити више информација о самом упитнику.
• Уколико сте пчелар попуните упитник за пчелара.
• Ако сте пољопривредни произвођач (воћар или др.) попуните упитник за фармера.
• Уколико се бавите са обе дјелатности, молимо Вас да попуните оба упитника.

Упитник за пчеларе:

Ћирилична верзија упитника се налази ОВДЈЕ.

Латинична верзија упитника се налази ОВДЈЕ.

Упитник за фармере:

Ћирилична верзија упитника се налази ОВДЈЕ.

Латинична верзија упитника се налази ОВДЈЕ.

Поштовани, учините мали напор како би Босна и Херцеговина имала резултате испитивања које се на исти начин спроводи у више од 26 земаља.

Овај пројекат се спроводи у сарадњи са Институтом за генетичке ресурсе Републике Српске.

Захваљујемо на сарадњи.

Тим ЕUCOST FA 1307

18. Одрживост полинације у Европи: заједничко истраживања везано за заштиту медоносне пчеле и других полинатора, СУПЕР-Б

 

Извјештај о учешћу на годишњем скупу CОSТ Акције, ФА 1307_СУПЕР-Б

Малта, од 4-6. 11. 2015.

Извјештај подноси Др Виолета Сантрач

На острву Малта, на локацији МCАSТ колеџа, у трајању од три радна дана, више од 70 учесника скупа из 26 земаља радило је на информисању и планирању активности које ће акцији СУПЕР-Б, до краја 2017. године, дати више квалитетних конекција и резултата везано за област заштите полинатора и полинацијског система.

Интересне, радне групе, групе које учествују обиму активности Пројекта усмјерене су на конекције између различитих носилаца који чине окосницу интересних структура (stakeholder group) односе се на агрономе и фармере, агро индустрију, индустрију прераде хране, ЕУ агенције за храну, пољопривреду и биодиверзитет, законодавце у области националног, европског и међународног нивоа, невладине организације за заштиту биодиверзитета, конзервације еколошких система, пољопривреде, организације које покрећу активности са иницијативом „грађанин научник“, јавно мњење, научно истраживачке центре, факултете, компаније у области фармацеутске индустрије области заштите здравља биљака.

У низу презентација, дискусија, дошло се до смјерница за наставак конкретних активности које ће земље учинити да се дође до индикативних показатеља тренутног стања који документује статус и трендове у потреби заштите домаћих и дивљих полинатора.

За потребе обухватног разумјевања проблематике (која је заиста мултидисциплинарна), искористила сам могућност учешћа у раду свих радних група, јер је то било временски могуће, како би на тај начин могла створити бољи увид у интересе сваке области рада, раних група. Нагласци на захтјеве израде мапе полинациских врста и доминантних “crop” полинатора узгајаних врста, израда и разумјевање водича са законом утемељеним захтјевима обавезних зелених мјера (CAP – compulsory greening measures), фокусирање на планирање и оцјену ефикасности примјењених специфичних мјера за побољшање извора и избора биљних врста у савременој пољопривреди (нпр. цвјетни теписи, планирана садња, модели ротације култура, итд) као и потребу медијске дисеминације идеје значаја заштите полинатора.

У ономе што сам препознала као реално могућу активност у БиХ издвојила сам двије области активности за следећи период на којим би било могуће радити, тимски, и уз обезбјеђена материјална средства( за која се надам да ће се добити у већ поднесеном Конкурсу МНТ РС за учешће у COST акцијама за 2015 годину):

1. Превођење, штампање, дистрибуција и обрада података за два међународно направљена упитника ( један за пољопривреднке а други за пчеларе )

Ови упитници треба да се успјешно финализују до марта мјесеца 2016. године када ће његови резултати бити достављени централно у базу Пројекта и из којег ће вјероватнo, на основу добијених резултата проистећи слиједећи нивои акција у СУПЕР-Б.

*ВИРСВБ ће свакако узети учешће у овој обавези. За сарадњу са пољопривредницима који имају различите засаде полинациски зависних култура упитник планирамо дистрибуисати уз помоћ информација из база произвођаћча које посједује МПШВ и Пољопривредног факултета у Бања Луци. Овом приликом у сарадњи са пољопривредним факултетом настојаћемо направити попис и мапирање биљних култура зависних од полинатора у БиХ као и анализу кориштених пестицида у току вегетацијског преиода култура, са анализом ризика по здравље полинатора обзиром на токсични потенцијал кориштених хемикалија.

2. Дијагностичко узорковање и обрада материјала полинатора на присуство најзначајнијих патогена медоносне пчеле и других дивљих полинатора је најдиректније везано за наше лабораторијске активности. Надамо се да ћемо ове године имати средства из националног фонда МНТ РС која ће омогућити ову врсту молекуларних испитивања. Важан податак је у томе да се оваква испитивања по први пут планирају у резултатима добијеним у другим зељама која ће вршити иста оваква испитивања.

Надаље, акција СУПЕР-Б ће кроз постојеће модуле рада омогућити заинтересованим да учествују у намјенским радионицама или кратким научним посјетама сходно пропозицијама Акције, што се свакако треба искористити. Иако је постојала идеја да се Босна и Херцеговина кандидује за земљу домаћина следеће године за састанке WG и МC, кандидатура ове године је ишла у правцу да се СУПЕР-Б због што боље међународне визуелизације одржи као сателитски скуп уз ЕURBBE који ће се одржати у Румунији, Kлуж у септембру мјесецу 2016. године.

Битне податке о акцији и њеним активностима могуће је пронаћи на линку

http://www.superb-project.eu/, као и на Tweets by @SUPER_B_EU

Заједничка слика дијела учесника скупа у Малти:

17. Рад др Виолете Сантрач  презентован на 44. Апимондији

15.-19. септембар 2015, Кореја 

Др Виолета Сантрач  је са групом аутора успјешно презентовала рад на 44. Апимондији, која се ове године одржала у Јужној Кореји. Оригинални кратак садржај рада можете да прочитате у наставку:

CLINICAL VETERINARY BACTERIOLOGY AS REFERENCE FOR FINDING PAENIBACILLUS LARVAE IN APIARIES

Violeta Santrac, Oliver Stevanovic, Sonja Nikolic, Drago N. Nedic

In work authors summarised results that shows presence Paenibacillus larvae, cause of American foulbrood, during the period from January 2014 till May 2015^th on the territory of Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina, Europe.

Objective for this work was to determine geographical presence and prevalence of American foulbrood causalities in order to analyse data and use them as elements for future development and creation rational and applicable control programmes.

Presence was established in clinical and subclinical forms of American foulbrood infections from honey bee brood, honey, wax, and honey bee artificial feed formulations. Materials are treated in standard requirements based on ISO 17 025, with an accredited method.

1118 samples of bee brood and honey were examined, from which 261 samples (23,3%) where positive. That concerned 68 apiaries with positive findings. Besides, we examined two wax samples and 44 samples feed what makes on the end, total 1164 samples that were done.

Laboratory proof of presence Paenibacillus larvae in forms clinical also subclinical infections is step toward future work: first, a new Regulation for disease control, and second, no less significant need is strategic Ministry decision to continue good practice for finance this diagnostic approach.

Legal status for American foulbrood in B&H do not permits use antibiotics in disease control and also is known that there is no “vaccine protocol” for control reasons, remains fact that beekeepers as very significant group agricultural producers need assistance to way they need programmes that would efficiently protected their production. Authors will give details concerning epidemiological and control plans during the time of meeting presentation.

Key words: Paenibacillus larvae, American foulbrood, infection control

Као што је то сада већ традиција, и ове године мађарски пчелар Otto Fritsch је засадио багрем на Апимондији (Robinia pseudoacacia). Захваљујемо на дјелу, јер се још једном потвђује навод “Acta non verba”.

16.  НОВА АКТИВНОСТ АПИМОНДИЈЕ У САРАДЊИ СА „FAO-TECA“ ГРУПОМ

Од 30. јуна до 7. августа 2015, , у сарадњи са „FAO – TECA – Pčelarstvo Exchange Group“ Апимондијом, биће домаћин дискусије (на енглеском) о теми:

“Ветеринарски лијекови у пчеларству широм свијета”.

Циљ упитника, дискусије се своди на стицање глобалног увида о томе који активни састојци су у употребиу пчеларству те да ли они одговарају потребама пчелара. Дебату ће модерирати Ђовани Формато, руководилац Лабораторије за болести пчела у Istituto Zooprofilatico Spermintale (Регионални завод за болести животиња) у Латиум, Тоскана, (Италија).  Истраживање ће доприњети повећању глобалног знања о коришћењу и потребама ветеринарских лијекова широм света. Из овако обухватне базе података биће могуће видјети шта се у пчеларству још може побољшати обзиром на заштиту здравља пчела. Ово је пионирски покушај визуелизације пчеларских пракси и значаја болести пчела глобално по први пут на овај начин повезује пчеларе свијета са циљем оптимизације потреба пчелара у заштити здравља пчела од назначајнијих болести.

Аутор упитника и учесници дискусионих група позивају на сарадњу све пчеларе.

http://teca.fao.org/user/9813/edit

У том циљу је и овај текст на страници ВИРСВБ Бања Лука.

15. Пчеле живот значе

Т.Б 2014©

Овај пут пажњу скрећемо на емисију у Фокусу РТРС-а “Пчеле живот значе” уреднице Татјане Миздрак која актуелизује значај пчела и других инсеката опрашивача у одржавању биодиверзитета. Емисија је емитована 15. о7. 2015. године, и можете је погледати ОВДЈЕ.

Др Виолета Сантрач

14. Наша искуства са Crithidia mellificae 

Др Виолета Сантрач

Овим актуелним текстом хтјели смо скренути пажњу на наш рад у овој области дијагностике патогена пчела, а у другом нивоу, позвати све заинтересоване за ову врсту дијагностике да нам се јаве.

Неклико година уназад, на различитим скуповима у у Европи било је саопштења томе како би критидија, Crithidia mellificae протозоа, трипанозома, могла самостално или у кохабитацији са неким другим патогенима пчеле бити узрок губитака пчелињих заједница. У Халеу је 2012. године на 5. Европској конференцији, ЕURBEE, пажњу привукао рад групе аутора: Diadant B. I Evans JD. Gauthier L. Neumann P са насловом: “Chritidia mellificae is widespread in Europe and can be used as predictive marker of honeybee colony colony losses”. Аутори су раду навели да су (*још тада) у САД-у нашли у пчелињим заједницама, али нису били у могућности сагледати патогени потенцијал који би овај узрочник могао имати на виталност пчелиње заједнице. У различитим дијеловима Европе у трисезоналном узорковању су критидије пронађене у већем броју узорака: у Швајцарској Н 29, у Француској Н 97 али су аутори навели и чињеницу да се у тим заједницама није могло говорити говорити о било каквом “препознатљивом и карактеристичном клиничком симптому”. У закључку овога рада стоји да “Crithidia mellificae  у случају (виталних) разумно здравих заједница теже може изазвати губитке, али у случају слабијих заједница у којима постоји интензиван инфективни капацитет, улога овог патогена може имати значајан удио у секундарном инфективном току, поготово у периоду презимљавања заједница.”

У Ветеринарском Институту Републике Српске “Др Васо Бутозан” Бања Лука, (ВИРСВБ) је у току лабораторијски надзор на присуство протозое, трипанозомида, Crithidia mellificae која се литературно именује и као Lotmaria passium у узорцима пчела.

Током редовних дијагностичких захтијева дијагностике ноземозе дио материјала микроскопира се у тамном пољу и циљано тражи присуство Crithidia mellificae. Дијагностика је једноставна и за “извјежбано око”, морфологија уз типичан начин кретања трипанозоме је довољан знак присуства инфекције овим паразитом. У случају позитивног микроскопског налаза могуће је урадити конфирмацију налаза узгојем на течним подлогама, посебно дизајнираним за овог узрочника. Институт тренутно не посједује молекуларну (PCR) дијагностику овог патогена а која је у свијету због специфичности, сензитивности и робусности најчешће кориштена за доказ  у пчелињим заједницама. Имајући лабораторијски капацитет и знање о основним микробиолошким захтјевима које има ова кинетопластида, хтјели смо утврдити евентуално присуство Crithidia mellificae и преваленцу у испитаним узорцима у пчелињацима Републике Српске и БиХ.

Прва испитивања смо радили током 2014. године у пројекту “АПИНЕТ”. Ове године током маја, јуна, јула мјесеца на узорцима здравих и угинулих пчела које су са различитим дијагностичким захтјевима стизали у ВИРСВБ, вршили смо истовремено и микроскопске прегледе у тамном пољу 200 X,са циљем детектовања Crithidia mellifica.

Колико год да смо се озбиљно трудили да пронађемо узрочника у нашим пчелињацима, јер би то било битно, у свим испитиваним узорцима нисмо пронашли присуство овог “патогена”. Наставићемо са даљњим испитивањем материјала како би, ако ништа друго, онда бар са више сигурности и статистичке значајности, обавјестили пчеларе и ветеринаре о статусу овог “новог” патогена на нашим пчелињацима.

У мају мјесецу 2015. године, налазила сам се на едукацији у оквиру Пројекта “СУПЕР Б”, у Генту, Белгија, радионици о примјени иРНК технологија у контроли инфекција пчелињих заједница различитим патогенима (вируси, вароа). Том приликом сам боравећи у лабораторији, случајно, имала прилику видјети и рад на изолацији и култивацији. Референтна култура Crithidia mellifica као и метода која се у тој лабораторији користи за култивацију и одржавање критидије помогли су нам у раду у ВИРСВБ. У условима наше лабораторије, урадили смо “оптимизацију“ подлоге за узгој Crithidia mellifica , направили фотографије узрочника, те видео записе о типичном кретању трипанозомиде у чистој култури, које овом приликом стављамо на располагање.

Искуство у раду са референтном културом критидије, нам је помогло да се више истраживача из ВИРСВБ упозна са “новим“ патогеном и такође да наставимо са радом даље у правцу увођења и верификације методе за доказ критидије.

Видео материјал снимљен је у ВИРСВБ, телефоном, преко окулара микроскопа за микроскопију у тамном пољу, увеличање 200x, у количини капи од 10µл инокулума.

Снимак можете да видите ОВДЈЕ.

Слика 1 и 2. Микрофотографије Crithidia mellifica

13. ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ у Пројекту Дунавског Региона Старт “Bee= Biodiversity” организује Симпозијум 

 

12. Позив пчеларима за достављање узорака са циљем дијагностике и контроле америчке гњилоће пчелињег легла

Поштовани,

желимо да Вас информишемо да је и ове 2015. године донешен Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села „Службени гласник РС 26/15“ на основу кога је планирано да се издвоје средства из буџета за дијагностику америчке гњилоће пчелињег легла. Према члану 20. овог Правилника из државног буџета ће бити суфинансирана рана дијагностика америчке гњилоће легла из меда у износу од 20 КМ и дијагностика америчке гњилоће из узорака легла у износу од 11, 50 КМ.

Америчка гњилоћа пчелињег легла је једна од најопасних инфективних болести у пчеларству и приоритет је заштите здравља пчелиње заједнице за Републику Српску. Важан сегмент у борби против ове болести је интерес пчалара да се укључе у процесе редовног надзора и контроле ове болести. Општа је препорука да се активно имплементира превентивна дијагностика америчке гњилоће у нашој земљии  ово је метода избора у поступку активног надзора болести пчела у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Тренутно, ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ има акредитоване у методу за дијагностику ове болести. Након прве године надзора (2014. године) гдје је прегледано 1164 узорка  меда, легла и воска, добијени су прелиминарни подаци о  заступљености и раширености ове болести у Републици Српској.  Почетни подаци показују висок степен присуства узрочника америчке гњилоће у узорцима који воде поријекло са пчелињака наше земље.

Добра пчеларска пракса и ветеринарска пракса на пчелињаку захтјевају редовно праћење статуса ове болести и активно учешће и ветеринара и пчелара, треба бити још интензивније како би и контрола болести биле ефикаснија.

План рада у овој области након успостављене дијагностичке покривености је  да се прелиминирани подаци о распрострањености америчке гњилоће на територији РС јавно презентују са јасним зонирањем испитаног подручја што ће бити од практичног значаја за пчеларе који врше транспорт кошница, или купују нова друштва.

На основу резултата активног мониторинга током 2014. године ће бити формиран приједлог новог Правилника о контроли америчке гњилоће, јер као што је познато у епидемиологији, само након тачних података о превеленци и инциденци болести се формирају мјере контроле, ерадикације и превентиве.

С тога позивамо још једном заинтересоване и законом обавезане пчеларе да се укључе и ове године у програм дијагностичке контроле америчке гњилоће. За све информације из ове области могуће jе се обратити надлежним у  ЈУ Ветеринарком институту Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука.

ПДФ позива можете наћи ОВДЈЕ.

ПДФ инструкција за узорковање можете наћи ОВДЈЕ.

      Одговорно лице

   Др Виолета Сантрач

11. COLOSS надзор над губицима и опстанком пчелињих заједница 2014/2015

Поштовани пчелари,

пред Вама је и ове године УПИТНИК којим желимо сазнати губитке али и виталност пчелињих заједница у апикултури Босне и Херцеговине.

Упитник се налази на сљедећем линку: УПИТНИК

За само мало Вашег утрошеног времена за исупњавање овог упитника, имаћемо вриједне резултате који ће се моћи предити са оним који ће се добити широм Европе и свијета, обзиром да ће се исти упитник попуњавати у многим земљама.

Циљ упитника је видјети какви су губици у пчеларству глобално те има ли разлике и као оне настају обзиром на постојеће услове пчеларења сваке земље? Како је за квалитет резултата потребно обезбједити најмање 5% пчелара који ће испунити упитник ми Вас замољавамо да Ваше испуњавање упитника буде дио процента нашег доприноса у добијању вриједних информација.

Свако је искуство важно а сви ми чинимо дио опште слике „пчеларског организма“ исто онако како то и пчеле чине заједницу „социјалним организмом“.
Како би Вам олакшали и приближили упитник, ове године по први пут припремили смо га у форми електронског испуњавања. За оне пчеларе који немају приступ таквом начину испуњавања упитника на располагање смо ставили штампану форму Упитника.
Молимо Удружења пчелара да покажу како су учинили више не би ли се и они овај пут обавезом доказали као функционални дијелови активности.
Надамо се да ће те се потрудити! Упитнике попунити најкасније до 30.06.2015. године

Молимо Вас, да са мало уложеног труда у испуњавању овог упитника дате велики допринос сакупљању података који ће бити кориштени за анализу статуса пчелињих заједница у Босни и Херцеговини.

У име COLOSS.орг захваљујемо се свим оним који ће се одазвати унапријед
Хвала

10. Нова нада у изналажењу ријешења којим се превазилазе проблеми антибиотске резистенције

Интересантно научно саопштење: Вијест  је саопштена  14. новембра  2014, на каналу euronews.com (а као видеозапис је постављено на YouTube)

Рана на нози коња није могла бити санирана са свим претходним,уобичајеним антибиотским третманима. То је био разлог што је рана подвргнута третману са новим лијеком који је у себи садржавао 13 врста бактерија  које припадају великој групи млијечнокиселинских бактерија (лактобацили). Оне се уобичајено налазе као нормална флора једног дијела дигестивног система медоносне пчеле.

Погледати видео:

9. Институт у новом пројекту којим се подстиче успјешност полинацијског сервиса у Европи

 

 EU COST Action: FA1307

http://www.cost.eu/COST_Actions/fa/Actions/FA1307

                                                             

У Риму је 4.-5. 11. 2014. одржан први састанак, пројекта ЕУ COST акције која ће се у слиједеће четири године бавити проблематиком спријечавања губитака дивљих и домаћих опрашивача у пољопривредној производњи кроз различите начине техничке, стручне и научне сарадње представника водећих институција у овој области великог броја земаља учесница (31 до сада) из земаља чланица ЕУ, трећих земаља али исвих других земаља које покажу интерес за ову активност.

Са циљем очување биодиверзитета, заштите опрашивача и система опрашивања инсектима, оптимизације дијела законодавства које регулише неке агротехничке поступке који угрожавају опстанак полинатора, представници земаља,биће заокупљени утврђивањем научних чињеница које ће требати евидентно потврдити хипотезу: да ли је услијед различитих утицаја на околиш, полинацијски систем глобално угрожен?

Присуство међународних организација , FAO, IUCN, ЕU, NFU, представника индустрија (Сyнгента, Коопет, Баyер, Био –Бест ) и представника различитих удружења за заштиту произвођача дају шири оквир интересовања у овом пројекту.

 Активност се проводи кроз подјелу рада у четири интересне групе које су дефинисане ка:

1. Користи од полинацијског система;
2. Начин остваривања полинацијског сервиса;
3. Акције на умањењу губитака полинацијског сервиса;
4. Узроци који доводе до губитака опрашивача;

Главни координатор акције је проф. Кос Биесмеијер (Холандија ) а његов замјеник је проф. Петер Неуман (Швајцарска). Представници Босне и Херцеговине у акцији ФА1307су проф. др ГорданаЂурић и др ВиолетаСантрач.

Задатак је да се у акцију уведе већи број заинтересованих сарадника који ће у слиједеће четири године сарађивати у пројекту и на тај начин потакнути активности на бољој артикулацији овог проблема у Босни и Херцеговини, јер колико се до сада сазнаје, у овојобласти, осим везано за губитке код медоносне пчеле, није било службено објављених података о угрожености полинације у било којој пољопривредној грани која од овог сервиса зависи.

Наслов скупа: „Супер-Б састанак“

Састанак радних група WГ 1-WГ 4

Заједничка фотографија учесника прве конференције FA1307

Био је ово врло квалитетан скуп, технички добро припремљен, са доста стручних интеракција и са дефинисаним правцима активности. Јасно је колико су неке земље отишле далеко у изградњи “капацитета” за активносту овом дијелу очувања околиша.

Већ за март мјесец 2015. планирана је радионица СуперБ  у Бриселу за представнике из земаља који имају утицаја на израду закона у обиму који покрива „Супер Б“.

Др Виолета Сантрач

8. ПОЈАВА “МАЛЕ КОШНИЧИНЕ БУБЕ“ (AETHINA TUMIDA ) У ИТАЛИЈИ И НАША СПРЕМНОСТ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ НОВОГ “НАМЕТНИКА“ ПЧЕЛИЊЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Дана 15.09. 2014.,комуникацијом са ЕУ Референтном Лабораторијом за болести пчела, АНСЕС, добили смо званично обавјештење Европске Комисије, о појави и детекцији наметника, мале кошњичине бубе, , (енг. Small Heave Beetle – SHB) први пут на територији Италије, у области Калабрије. Мала кошничина буба је детектована 

у близини ријеке Гиоа Тауро гдје су у марту у марту мјесецу 2014, постављене „клопке„ нуклеуси, пчелињих заједница како би на овакав начин, контролисали евентуални улазак корњаша, наметника пчелиње заједнице, који значајно отежавају пчеларство на територијама земаља гдје је инфестација утвђена. Уобичајени и чести транспорти робе нарочито бродским саобраћајем, има велику улогу у преносу најразличитијих узрочника болести биљака, животиња и људи, те су овакви начини активног надзора неке територије већ одавно у примјени.

У овом случају „дежурни, стражарски, нуклеуси“ са пчелама требали су привући адулте корњаша који би се онда населили у пчелињу заједницу. Предвиђени сценаријо се десио у септембру када су су локални ветеринари посумњали, а референтна лабораторија за болести пчела у ИЗС „Delle Venezie“, референтна лабораторија за болести и наметнике пчела за Италију, морфолошки потврдила узрочника етиниозу. Инфестирани нуклеуси су уништени фумигацијом а послиједично и смрзавањем како би се у њима коначно уништио наметник.
Након ове потврде жаришта, у пречнику од 20 км спроведене су прописане контролне мјере, на свим пчелињацима. У случају да се на овим пчелињацима докажу ларве или адулти етине, сви пчелињаци у овој зони би били уништени. Одмах након пријаве жаришта европској комисији, референтна лабораторија ЕУ за болести пчела, АНСЕС, послала је своје стручњаке на угрожено подручје да активно спроводе све мјере на откривању и уништавању овог, за Европу новог, паразита пчелиње заједнице.
Иако присутна на територији Сјеверне Америке и Аустралије етиниоза није успјела продријети и задржати се на територијама европског континента. Покушај уласка 2004. у португалску луку, успјешно је спријечен тако да се надамо да ће и случај жаришта у Гиоа Тауро области бити успјешно контролисан.
Узрочник етиниозе, Аеthina tumida, налази се на листи узрочника обавезних за пријављивање организацији за здравље животиња (ОИЕ) чиме је глобално,прихваћено и обавезујуће праћење и контрола овог наметника.
Радећи истраживања вирусних болести пчела, боравила сам у сепрембру 2006. године у лабораторији за истраживања пчела, USDA Bee Research Laboratory, Мaryland, SAD, гдје сам се имала прилику упознати са експерименталним истраживањима етине. Пројект у ком су учествовали истраживачи из Њемачке, вриједан неколико милиона еура, који је за циљ имао утврђивање биолошких, еколошких, патолошких и фармаколошких чињеница које су требале бити и експериментално потврђене аса циљем коначног резултата који би понудио могућности контроле наметника.
Требало је са чврстим доказима теренских и лабораторијских испитивањасмислити, произвести и верифоковати ефикасно сердствоза контролу овог наметника. Кратко вријеме по завршетку ових вишемјесечних испитивања “Бајер” је на тржиште ставио специјално дизајнирано и кумафосом импрегнирано „оруђе „ за борбу против етине, које се данас користи на пчелињацима које су ови корњаши напали.
Мени лично, улазак у специјално дијзајниране подземне лабораторијске просторе и посебно конструисане изолаторе симулираних услова какви владају у кошници и на пчелињаку, омогућио је увид у неке дијелове експерименталних задатака (од храњења, репродукције, летних катактеристика, утицаја средине, динамике популације етина, развоју и понашању унутар кошнице) и дало информацију о потреби контроле овог наметника. Многобројни објављени радови у овој области проистекли су из овог истраживачког полигона и битне су референце данас када се говори о етиниози.

Малa кошничина буба, етина, пирпада реду колеоптера. Паразит је „клептоман“ односно наметник пчелињих заједница. Одрасли облици и ларве хране се на пчелињем леглу, меду и полену изазивајући при томе угинуће легла, ферментације меда деструирање сатних основа, које најчешшће резултира комплетним уништењем легла и принудним ројењем пчелиње заједнице. Овај зрочник је озбиљан порблем у погонима за врцање и чување меда. Развој овога паразита траје од 3-12 недеља зависно од температуре и доступности хране.Одрасли облици могу летјети и на тај начин активно инфицирати заједнице.

Инфестација етином може се препознати директно опсервацијом оштећена насталих у кошници, налазом јаја, ларви и одраслих облика ових паразита.

Рана дијагностика може се добити отварањем кошнице и налазом одраслих корњаша на подници или унутар сатних основа. Акарициди који се користе у или изван кошнице могу се користити као средства за ефикасније утврђивање овог наметника.

Први  знак о присуству етине је налаз адулта инсекта у кошници који су величине 5mm, а ширине 3mm, тамно смеђе до црнебоје. У току прегледа одрасли облици избјегавају отворену сунчеву свјетлост, сакривају се најчешће у угловима кошнице.

Одрасли облици могу бити грешком замјењени са другим припадницима корњаша који припадају истој фамилији нпр. Cychramus luteus.

Јаја  етине су бијела и издужено округласта, а полажу се у виду кластера некада више од 210 јаја по полагању. Обично су на подњачи или унутар ћелија саћа. Ларве су бјеличасте величине 1,2cm и имају три пара ногу и карактеристичне дорзалне бодље. Ларве се налазе у кошници или у кошничином дебрису.

 Присуство ларви препознаје се и на основу„типичног мириса“ на трулеж, а описује се и као „мирис труле наранџе“.

Мигрирајуће ларве на пуштају свој простор из кошнице прелазећи и завлачећи се у земљу. Оне су у тим развојним фазама бјеличасте  5mm велике и 3mm широке, а могу се наћи у посебно припремљеним просторима под земљом у којима се завршава њихова претварање у адултни облик.

Одрасли узорци eтине могу се пронаћи у самој кошници и у кошничином отпаду. Преглед кошнице започиње отварањем крова који се полаже наглавачке доле на земљу поред кошнице, уклањају се тијела,наставци и они се окрећу наопачке преко крова неколико минута.

Неколико минута након тога могуће је видјети адулте како мигрирају покушавајући да се сакрију од директне сунчеве свјетлости.

Понекад је потребно извући сваки појединачни рам да би се утврдило присутство ларви и адултних облика на њима.

 Много лакши начин дијагностике етине је кориштењем „клопки“ које се постављају на подњачу кошнице у које се етине могу завући а да је пчелама тај простор недовољан за улазак. Да би се утврдило присуство одраслих облика, специјално дизајниране картонске хваталице величине 15x15cm стављају се на подњачу, остају тамо 3 дана, а онда се брзим извлачењем из њих пребројавају одрасли облици етине.

Приликом овога могуће је користити картонске подлошке у које се импрегнира неки акарицид  који опет оштећује овог корњаша.

Слика 1. Контролни референтни узорак из ВИРСВ Бања Лука;   BRL/Maryland-2006

7.  У Мурсији (Шпанија) у периоду од 9-12. септембра 2014. године одржан је Шести Европски Конгрес, ЕурБее

Конгрес се у правилу организује сваке друге године, а има за циљ промоцију нових знања и достигнућа у области апикултуре како у научном тако и у стручном дијелу презентовања радова.

Ове године, рад под насловом “Feeding sugar syrup and sugar candies with high levels of HMF (Hydroxymethylfurfural) is bad for honey bee vitality ” ушао је у званичан програм као постер презентација, а рад је објављен у зборнику кратких садржаја.

Рад је требао скренути пажњу на значај контроле квалитета хране за пчеле (погаче, сирупи) за које код нас тренутно не постоје довољно јасно прописани и дефинисани захтјеви. Интернационална група аутора (Виолета Сантрач, Биљана Пећанац, Радивоје Максимовић, Златко Томљановић, Dennis VanEngelsdorp), покушала је у раду дати властита искуства и резултате и тако скренути пажњу потребе наставка истраживања у области исхране пчела и доказа супстанце ХМФ као могуће штетне материје чија се количина у производу треба контролисати и чији се утицај на здравље и виталност заједнице треба утврдити.

Рад можете да прочитате ОВДЈЕ

ПДФ форму рада преузмите ОВДЈЕ

6. УЧИТЕЉ И УЧЕНИЦИ

            Ветеринарски институт има дуго искуство у контроли здраственог статуса пчела, што показује стручни чланак Академика др Васе Бутозана из 1937. године у коме је описао случај америчке трулежи пчелињег легла.

            Ветеринарски институт остао је доследан идеји Академика трудећи се да се контрола ове болести и данас активно спроводи у складу са новим научним достигнућима.

5. УПУТСТВО ЗА УЗОРКОВАЊЕ ЗА ПОТРЕБЕ ПРЕГЛЕДА НА ПРИСУСТВО УЗРОЧНИКА АМЕРИЧКЕ ТРУЛЕЖИ ПЧЕЛИЊЕГ ЛЕГА

Детаљно упутство се налази на сљедећем линку:

Упутство за узорковање

4. ИЗ ШТАМПЕ ЈЕ ИЗАШЛА НОВА БРОШУРА “АМЕРИЧКА ТРУЛЕЖ ПЧЕЛИЊЕГ ЛЕГЛА”

ПДФ електронску верзију брошуре можете да скинете на сљедећем линку:

Америчка трулеж пчелињег легла

3. ТВ НОВОСТИ ИЗ ОБЛАСТИ ПЧЕЛАРСТВА

 
“О убоду пчела” Др Виолета Сантрач

Mедијска промоција пчеларства кроз пројекат Апинет 2013 – Пчелињак Колџић

2. БЕСПЛАТНА ЛАБОРАТОРИЈСКА ДИЈАГНОСТИКА АМЕРИЧКЕ ГЊИЛОЋЕ ПЧЕЛИЊЕГ ЛЕГЛА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Добре вјести за оне који желе побољшати виталност пчелињих заједница. Наиме, први пут ове године Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је препознало значај превентивне лабораторијске дијагностике америчке гњилоће пчелињег легла које је узроковано бактеријом Paenibacillus larvae.

Усвојен је нови Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села, објављен у Службеном гласнику Републике Српске број 24 од 02.04.2014. године. Између осталог, у члану 21 наводи се да је за спровођење мјера лабораторијске дијагностике нарочито опасних заразних болести животиња, од посебног интереса за Републику, остварено право на подстицајна средства за спровеђење мјера лабораторијске дијагностике. Посебно важно за пчеларе је могућност бесплатне дијагностике америчке гњилоће, и то кроз два вида активности:

• америчка куга пчелињег легала (из узорака клинички промењеног легла) у износу од 11,50 КМ;
• превентивно откривање америчке куге пчелињег легла ( рана дијагностика из узорака меда, медне капе, пчела) у износу од 20 КМ;

Као овлаштена, акредитована лабораторија ЈУ Ветеринарског института Републике Српске “Др Васо Бутозан” Бања Лука захваљујемо се на одлуци Министарства што је препознало значај активне и превентивне заштите у области пчеларства за коју смо се залагали још од 2010, на начин да сви трошкови дијагностике, у пуном и одређеном износу буду финансирани из буџета Републике Српске.

Сада, коначно остаје на пчеларима да препознају значај овакве могућности, те да је на прави начин и узајамну корист добре пчеларске и ветеринарске праксе паметно искористе.

1. ЈАВНА УСТАНОВА ВЕТЕРИНАРСКИ ИНСТИТУТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ „ДР ВАСО БУТОЗАН“ БАЊА ЛУКА АКРЕДИТОВАЛА ТРИ МЕТОДЕ У ОБЛАСТИ ДИЈАГНОСТИКЕ БОЛЕСТИ ПЧЕЛА И ПЧЕЛИЊЕГ ЛЕГЛА

За потребе постизања захтјева система квалитета у дијагностици болести пчела по захтјевима стандарда залабораторијска испитивања BAS EN ISI/IEC 17025, Институтје акредитовао три методе за дијагностику: америчке куге, ноземозе и етиниозе.

Политика квалитета садржана у слогану Института „Квалитет прије и изнад свега“ обавезује на стални напредак и држање корака са међународним стандардима, што мисију Института као националне, јавне институције у овој области легитимише у својству ауторитета и непристрасног гаранта безбједности хране и здравља животиња у Републици Српској.

Р. бр.	Предмет испитивања/Материјал/Производ	Врста испитивања/Мјерна карактеристика	Метода испитивања (правилник, стандард, упутство, валидована метода)
1.	Пчеле, пчелиње легло, мед,восак,	Дијагностика америчке куге пчелињег легла	OIE Manual of Diagnostic Tests and Vaccines for Terrestrial Animals, 6th Edition, Volume 1 and 2, Paris, 2008. Chapter 2.2.2
2.	Пчеле	Дијагностика ноземозе пчела	OIE Manual of Diagnostic Tests and Vaccines for Terrestrial Animals, 6th Edition, Volume 1 and 2, Paris, 2008. Chapter 2.2.4.
3.		Dијагностика Aethina tumida	OIE Manual of Diagnostic Tests and Vaccines for Terrestrial Animals, 6th Edition, Volume 1 and 2, Paris, 2008. Chapter 2.2.5.