Наша искуства са Crithidia mellificae

Др Виолета Сантрач

Овим актуелним текстом хтјели смо скренути пажњу на наш рад у овој области дијагностике патогена пчела, а у другом нивоу, позвати све заинтересоване за ову врсту дијагностике да нам се јаве.

Неклико година уназад, на различитим скуповима у у Европи било је саопштења томе како би критидија, Crithidia mellificae протозоа, трипанозома, могла самостално или у кохабитацији са неким другим патогенима пчеле бити узрок губитака пчелињих заједница. У Халеу је 2012. године на 5. Европској конференцији, ЕURBEE, пажњу привукао рад групе аутора: Diadant B. I Evans JD. Gauthier L. Neumann P са насловом: “Chritidia mellificae is widespread in Europe and can be used as predictive marker of honeybee colony colony losses”. Аутори су раду навели да су (*још тада) у САД-у нашли у пчелињим заједницама, али нису били у могућности сагледати патогени потенцијал који би овај узрочник могао имати на виталност пчелиње заједнице. У различитим дијеловима Европе у трисезоналном узорковању су критидије пронађене у већем броју узорака: у Швајцарској Н 29, у Француској Н 97 али су аутори навели и чињеницу да се у тим заједницама није могло говорити говорити о било каквом “препознатљивом и карактеристичном клиничком симптому”. У закључку овога рада стоји да “Crithidia mellificae  у случају (виталних) разумно здравих заједница теже може изазвати губитке, али у случају слабијих заједница у којима постоји интензиван инфективни капацитет, улога овог патогена може имати значајан удио у секундарном инфективном току, поготово у периоду презимљавања заједница.”

У Ветеринарском Институту Републике Српске “Др Васо Бутозан” Бања Лука, (ВИРСВБ) је у току лабораторијски надзор на присуство протозое, трипанозомида, Crithidia mellificae која се литературно именује и као Lotmaria passium у узорцима пчела.

Током редовних дијагностичких захтијева дијагностике ноземозе дио материјала микроскопира се у тамном пољу и циљано тражи присуство Crithidia mellificae. Дијагностика је једноставна и за “извјежбано око”, морфологија уз типичан начин кретања трипанозоме је довољан знак присуства инфекције овим паразитом. У случају позитивног микроскопског налаза могуће је урадити конфирмацију налаза узгојем на течним подлогама, посебно дизајнираним за овог узрочника. Институт тренутно не посједује молекуларну (PCR) дијагностику овог патогена а која је у свијету због специфичности, сензитивности и робусности најчешће кориштена за доказ  у пчелињим заједницама. Имајући лабораторијски капацитет и знање о основним микробиолошким захтјевима које има ова кинетопластида, хтјели смо утврдити евентуално присуство Crithidia mellificae и преваленцу у испитаним узорцима у пчелињацима Републике Српске и БиХ.

Прва испитивања смо радили током 2014. године у пројекту “АПИНЕТ”. Ове године током маја, јуна, јула мјесеца на узорцима здравих и угинулих пчела које су са различитим дијагностичким захтјевима стизали у ВИРСВБ, вршили смо истовремено и микроскопске прегледе у тамном пољу 200 X,са циљем детектовања Crithidia mellifica.

Колико год да смо се озбиљно трудили да пронађемо узрочника у нашим пчелињацима, јер би то било битно, у свим испитиваним узорцима нисмо пронашли присуство овог “патогена”. Наставићемо са даљњим испитивањем материјала како би, ако ништа друго, онда бар са више сигурности и статистичке значајности, обавјестили пчеларе и ветеринаре о статусу овог “новог” патогена на нашим пчелињацима.

У мају мјесецу 2015. године, налазила сам се на едукацији у оквиру Пројекта “СУПЕР Б”, у Генту, Белгија, радионици о примјени иРНК технологија у контроли инфекција пчелињих заједница различитим патогенима (вируси, вароа). Том приликом сам боравећи у лабораторији, случајно, имала прилику видјети и рад на изолацији и култивацији. Референтна култура Crithidia mellifica као и метода која се у тој лабораторији користи за култивацију и одржавање критидије помогли су нам у раду у ВИРСВБ. У условима наше лабораторије, урадили смо “оптимизацију“ подлоге за узгој Crithidia mellifica , направили фотографије узрочника, те видео записе о типичном кретању трипанозомиде у чистој култури, које овом приликом стављамо на располагање.

Искуство у раду са референтном културом критидије, нам је помогло да се више истраживача из ВИРСВБ упозна са “новим“ патогеном и такође да наставимо са радом даље у правцу увођења и верификације методе за доказ критидије.

Видео материјал снимљен је у ВИРСВБ, телефоном, преко окулара микроскопа за микроскопију у тамном пољу, увеличање 200x, у количини капи од 10µл инокулума.

Видео можете да видите ОВДЈЕ.

Слика 1. Mикрофотографија Crithidia mellifica