Коњарство

УНАПРЕЂЕЊЕ ЗДРАВСТВЕНОГ СТАТУСА КОПИТАРА

Мисија Ветеринарског института Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука у области коњарства је да прати и унапређује здравствени статус копитара, чиме се ствара основа опстанку копитара на овим просторима и помаже развоју модерног коњарства у Републици Српској. Током новог модерног доба, развојем индустрије и механизације коњ је изгубио своју примарну улогу као животиња за рад и превоз, због чега се број коња у свијету драстично смањио и број ових животиња је достигао историјски минимум. У Републици Српској уз велике напоре државе одржало се свега неколико ергела коња, док је у индивидуалном држању остао мањи број коња углавном за рад у шуми и извјестан број коња за спорт и разоноду у власништву ентузијаста и искрених љубитеља ових животиња. Број магараца је из истих разлога такође значајно смањен.

Током 80 година постојања стручњаци Ветеринарског института Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука одлучујуће су допринијели својим епидемиолошким радом и сталним унапређивањем лабораторијске дијагностике искорјењивању заразних болести копитара које су деценијама прије биле укоријењене на овим просторима, као што су биле сакагија и дурина које су наносиле огромне штете, те су значајно помогли да се расвијетле начини преношења и смањи инциденца појављивања за друге бројне заразне болести копитара, вирусне, бактеријске и паразитарне етиологије.

Данас, Ветеринарски институт има обучене стручњаке који радом у епидемиолошкој служби Института прате кретање заразних болести код копитара, предлажу системска рјешења за спречавање појаве нових и за контролу и искорјењивање постојећих заразних болести. Такође, у врхунски опремљеним лабораторијама за заразне болести Института раде посвећени стручњаци обучени за дијагностику најважнијих болести копитара.

У сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде од 2010. године проводи се Програм за сузбијање и искорјењивање инфективне анемије копитара, при чему се узоркује и лабораторијски обради велики број узорака крви од копитара. Тако је у 2014. години на ИАК претражено 1884 коња, у 2015. години 1065, у 2016. години 1517, а у 2017. години 1205 коња.

Серолошка претрага копитара на ИАК се обавља једанпут годишње код свих коња у ергелама, пастухарнама, спортским друштвима и на шумским радилиштима, увијек када се набављено грло уводи у узгој или се копитари доводе на изложбе, смотре, спортска такмичења и опасивања у ергеле, затим код пастуха прије лиценцирања и сваки пут када се копитари стављају у промет ради даљег држања. У току провођења мјера контроле ИАК, проводи се клинички преглед копитара на друге заразне болести као што су куга коња, венецуелански енцефалитис коња, сакагија, дурина и лептоспироза, а из достављених узорака у лабораторијама ветеринарског института у сврху мониторинга врше се испитивања и на друге заразне болести копитара као што су енцефалитис западног Нила, артеритис коња, лептоспироза, бруцелоза и друге.

По питању болести копитара и унапређења коњарства Ветеринарски институт има научну и стручну сарадњу са врхунским стучњацима из ове области, а посебно истичемо сарадњу са Факултетом ветеринарске медицине Универзитета Београд.

Такође, отворени смо за сарадњу са свим привредним субјектима, удружењима и орагнизацијама који су својим радом опредељени за унапређење здравља копитара и развој коњарства уопште.

Припремио:

Дарко Деспотовић ДВМ спец.