Дивљач

3. SALMONELLA ENTERICA SUBSP. DIARIZONAE IZ KLINIČKOG MATERIJALA JAZAVCA, MELES MELES, IZ BOSNE I HERCEGOVINE: FENOTIPSKA I MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA

Smatramo da rad grupe autora prezentovan na godišnjem Savjetovanju veterinara Republike Srpske, 2020 godine, (on line prezentacija, ZOOM format) ovdje predstavljen kao abstrakt i u pdf. PowerPoint formatu, može poslužiti svim koji se direktno ili indirektno pronalaze u dijelu poznavanja rizika kao i načinu kontrole prepoznatog rizika koji sa sobom nosi dokazan biološki agens.

                Rad prezentovanu u PowerPoint formatu možete pogledati  OVDJE

Abstrakt rada

Salmonella enterica subsp. diarizonae из клиничког материјала јазавца, Meles meles, из Босне и Херцеговине: фенотипска и молекуларна карактеризација

Violeta Santrac, Sara Petrin, Alessia Tiengo, Marta Leati, Massimiliano Orsini, Veronica Cibin

Кључне речи. Salmonella, Босна и Херцеговина, јазавац, WGS

У овом сажетку описујемо примјену аналитичких техника заснованих на генима у типизацији ријетког соја салмонеле изолованог у ВИРСВБ

Род Salmonella састои се од две врсте, S. enterica и S. bongori. S. enterica дијели се на шест подврста: enterica (I), salamae (II), arizonae (IIIa), diarizonae (IIIb), houtenae (IV), and indica (VI) те са ограниченим лабораторијским капацитетом, није лако у потпуности доказати изоловане сојеве и обавити сва потребна испитивања како би се дијагностички резултати довели до краја.

Изолована је Salmonella spp из јетре мртвог јазавца са платоа Мањаче (N 44º41’1.91″; E 17º05’1.75″) код Бања Луке. Прве клиничке и фенотипске анализе су рађене у лабораторији ВИРСВБ, акредитованој за изолацију салмонеле. Изолована бактерија је потврђена као Salmonella spp. Касније је биохемијски тест АПИ 20 Е омогућио класификацију изолата као Salmonella enterica subsp. arizona. RT PCR је урађен како би се потврдио род Salmonella. Да би се идентификовао серовар, антигена формула је процјењивана тестом аглутинације, али је због недостатка специфичних серума за аглутинацију тест дао непотпуне резултате,

Искористили смо прилику лабораторијске сарадње са OIE/Italian NRL-Salmonella лабораторијом Istituto Zooprofilattico Sperimentale delle Venezie, гдје су анализиране и фенотипске и генотипске карактеристике изолата. Што се тиче фенотипске анализе, обављена су биохемијска испитивања те идентификација соматских и флагеларних антигена тестом аглутинације. Секвенцирање цијелог генома(WGS) извршено је коришћењем Illumina platform NextSeq 550; Добивени подаци су анализирани помоћу два различита софтверска алатa: SpeciesFinder и KmerFinder

Објединјујући резултате изведених анализа, испитујући изолат доказан је као S. diarizonae са слиједећом антигеном формулом: 17:z₁₀:e,n,x,z₁₅.

Salmonella enterica subsp. diarizonae може бити изолована из узорака околиша, гмизаваца, оваца и људи, са досад још непознатим могућим потенцијалом контаминације животне средине.

Добијен резултат скреће пажњу о могућим инфекцијама дивљих животиња и изложености људи који традиционално користе месо и органе јазавца. Овај резултат обогаћује дио концепта Једно Здравње, те презентована информација може послужити јавно здравственом сервису.

Колико знамо, ово је први налаз Salmonella enterica subsp. diarizonae код европског јазавца, из Босне и Херцеговине

2. ИСПИТИВАЊЕ ПАРАЗИТСКИХ БОЛЕСТИ ДИВЉИХ СВИЊА И ДИВОКОЗА У ЛОВИШТИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Ловачки савез Републике Српске и ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука су на основу потписаног уговора о сарадњи спровели испитивање  na присуствo паразитских врста дивље свиње и дивокозе у ловиштима Републике Српске.  Ово испитивање је дизајнирано на основу искустава европских земаља. Испитивање је обухватило: преглед фецеса уловљених дивљих свиња и дивокоза у ловиштима Републике Српске и патоморфолошки преглед органа на присуство појединих паразитских врста.

На основу копролошких прегледа узорака фецеса од дивљих свиња су утвђене сљедећи паразитски елементи: јаја  рода Metastrongylus spp., јаја  желудачно-цријевних стронгилида, јаја врсте Ascaris suum,  јаја врсте Gnathostoma hispidum, јаја спироцеркида, јаја рода Capillaria spp., јаја врсте Trichuris suis и ооцисте кокцидија.  Прегледано је оквирно око 75 узорака од одстријељених дивљих свиња, као и четири дивокозе.

Патоморфолошким прегледом органа уловљених дивљих утврђени су сљедећи паразити: Маcracanthorhynchus hirudinaceus, Ascarops strongylina, Physocephalus sexalatus, Globocephalus spp., Metastrongylus spp., Trichuris suis и Cysticercus tenucollis. Најзаступљеније врсте су биле Меtastrongylus spp. и Тrichuris suis.  Остали паразити су нађени у мањем броју испитаног узорка (Cysticercus tenucollis, Gnathostoma hispidum, Ascarops strongylina, Physocephalus sexalatus).

На основу добијених  резултата паразитолошких испитивања  закључујемо сљедеће:

• дивље свиње на територији ловишта Републике Српске су домаћини за већи број паразита, oд којих су неки значајни по здравље људи;
• најзначајнији паразит по здравље дивљих свиња је Меtastrongylus који је раширен у већини ловишта Републике Српске.,
• дивље свиње су у појединим дијеловима Републике Српске извори инфекције за домаће свиње које се држе на пашњацима,
• препоручена је орална дехелминтизација дивљих свиња у затворених ловним газдинствима гдје познат број дивљих свиња,
• препоручено је да се се изнутрице уловљених свиња нешкодљиво уклоне након што се остране од стране ловаца;
• не смију се плућа користити у исхрани људи и животиња док не буду прегледана на присуство Мetastrongylus и
• наставити надзор над паразитским болести код ловне дивљачи.

Такође, у склопу ове активности, прегледане су четири дивокозе на ендо-и ектопаразите са територије општина Фоча и Вишеград. Детектовани су сљедећи паразити: стронгилиде цријева и абомазума (Haemonchus spp., Ostertagia spp., Marshallagia spp., Trichostrongylus spp. Nematodirus spp.), , Моniezia spp., Protostrongylidae и Еimeria spp.  Oд ектопаразита су утврђене сљедеће врсте и родови: Ixodes ricinus, Haemaphysalis spp. и Lipoptena cervi. Узорковање органа дивокоза је вршила стручна служба ЈУ Ветеринарског института. Очигледан здраствени проблем код дивокозе представљају протостронгилиде (плућни црви) и абомазална велика нематода H. contortus.

Слика 1. Балканска дивокоза, фото. Жељко Секулић

Слика 2. Илустрације резултата паразитолошких налаза код дивље свиње

1.  Обавјештење о потреби надзора над фасциолоидозом срнеће дивљачи у Републици Српској 

Обавјештење о потреби надзора над фасциолоидозом можете да преузмете ОВДЈЕ.

Текуће активности 

Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ спроводи сљедеће активности које су везана за мониторинг и заштиту здравља дивљих животиња:

• редовни надзор над бјеснилом лисица;
• редовни надзор над класичном кугом код дивљих свиња;
• редовни надзор над трихинелозом дивљих свиња и
• редовни надзор над трихинелозом лисица.

Ветеринарски институт „Др Васо Бутозан“ Бања Лука је дио акције „Орална вакцинације лисица против бјеснила у БиХ“ гдје се прати успјешност оралне вакцинације дивљих живоотиња у Босни и Херцеговини, а крајни циљ самог пројекта је да се смањи појављивање болести код дивљачи. У лабораторији Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ Бања Лука је акредитована ТФА метода за дијагностику бјеснила, односно доказивање вируса у нервном ткиву. Више о оралној вакцинацији лисица и бјеснилу прочитајте ОВДЈЕ.