Болест „срчаног црва“ или дирофилариоза је све чешћа паразитска болест код паса изазвана филаријом Dirofilaria immitis која паразитира у десном срцу и пулмоналној артерији. Ову нематоду преносе комарци из рода Culex, Aedes и Anopheles. Сва три рода вектора, односно комараца су заступљене у Републици Српској и Босни и Херцеговини, те се због тога може посумњати на eндемско присуство ове болести. За разлику од сусједних земаља (Хрватска и Србија) у нашој земљи нема детаљних података о раширености дирофилариозе код паса и мачака.
Женке дирофиларије су нешто веће од мужјака и након парења полажу ларве – микрофиларије у крвоток након чега их комарац – вектор усиса приликом храњења и на тај начин постоје активни преносилац болести и извор инфекције. Даљи развој дирофиларије се наставља у Малпигијевим цијевима комарца гдје постаје прелази у L3 форму, која се уноси у домаћина после поновног сисања крви. L3 ларве циркулишу у крви и након неког времена прелазе у L4 и L5 облик, доспјевају у срце и пулмоналну артерију и сазревају у адултне облике дирофиларије.
Како клинички примјетити дирофилариозу код паса?
Болест има хронични и субклинички ток, те обољели пси не показују карактеристичне знакове болести. Најприје се може примјетити замор пса, одбијање за кретање и радом, затим долази до кашља и отежаног дисања након већег напрезања. У каснијом току болести долази до мршављења и тешких кардиоваскуларних поремећаја.
Зашто је дирофилариоза високо раширена болест?
Стручњаци сматрају да је то због климатских промјена које су евидентне у последњих неколико деценија на нашим просторима. Појава дирофилариозе је и корелацији са бројем и дистрибуцијом вектора на неком географском подручју. Дирофилариоза је ендемична у низијским и мочварним као и плавним теренима. Примјећена је виша преваленца дирофилариозе у сливовима Дунава и Саве.
Како дијагностиковати дирофилариозу паса?
Након сумње која се поставља из анамнезе и клиничкe слике, потребно је правилно узорковати крв пса и послати на лабораторијску анализу. Од помоћи могу бити и имиџинг технике дијагностике (радиографија и ултразвук срца), али то нису методе на основу којих се може поставити правилна и коначна дијагноза. Од лабораторијских метода се могу користити директни и индиректни тестови испитивања. Од директних метода најчешће се користи модификовани Кнотов тест, који се заснива на детекцији микрофиларија у крви пса. Могуће је користити и комерцијалне ЕЛИСА тестове као и PCR.
Како се лијечи дирофилариоза?
Медикаментозни третман дирофилариозе може да буде: адултицидни, микрофиларицидни и превентивни. Клиничари често користе користе комбинацију авермектина и доксициклина. Сматра се да употреба тетрациклина има повољан ефека у терапији, јер дјелује на рикецијe из рода Wolbachia, која испољава своје патогено дејство након угињућа адулта у облику тешке инфламаторне реакције на нивоу крвних судова. На светском тржишту се налази само један препарат који дјелује искључиво на дирофиларију – меларсомин. У РС и БиХ овај лијек није регистрован.
У ЈУ Ветеринарском институту Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука је могуће дијагностиковати дирофилариозу паса, и због тога позивамо све колеге ветеринаре да у случају сумња на ову болест узоркују и пошаљу пуну крв пса на лабораторијску конфирмацију.
За више информација пошаљите поруку на oliver.stevanovic@virsvb.com .
ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука
Опширније
Др Виолета Сантрач
Овим актуелним текстом хтјели смо скренути пажњу на наш рад у овој области дијагностике патогена пчела, а у другом нивоу, позвати све заинтересоване за ову врсту дијагностике да нам се јаве.
Неклико година уназад, на различитим скуповима у у Европи било је саопштења томе како би критидија, Crithidia mellificae протозоа, трипанозома, могла самостално или у кохабитацији са неким другим патогенима пчеле бити узрок губитака пчелињих заједница. У Халеу је 2012. године на 5. Европској конференцији, ЕURBEE, пажњу привукао рад групе аутора: Diadant B. I Evans JD. Gauthier L. Neumann P са насловом: “Chritidia mellificae is widespread in Europe and can be used as predictive marker of honeybee colony colony losses”. Аутори су раду навели да су (*још тада) у САД-у нашли у пчелињим заједницама, али нису били у могућности сагледати патогени потенцијал који би овај узрочник могао имати на виталност пчелиње заједнице. У различитим дијеловима Европе у трисезоналном узорковању су критидије пронађене у већем броју узорака: у Швајцарској Н 29, у Француској Н 97 али су аутори навели и чињеницу да се у тим заједницама није могло говорити говорити о било каквом “препознатљивом и карактеристичном клиничком симптому”. У закључку овога рада стоји да “Crithidia mellificae у случају (виталних) разумно здравих заједница теже може изазвати губитке, али у случају слабијих заједница у којима постоји интензиван инфективни капацитет, улога овог патогена може имати значајан удио у секундарном инфективном току, поготово у периоду презимљавања заједница.”
У Ветеринарском Институту Републике Српске “Др Васо Бутозан” Бања Лука, (ВИРСВБ) је у току лабораторијски надзор на присуство протозое, трипанозомида, Crithidia mellificae која се литературно именује и као Lotmaria passium у узорцима пчела.
Током редовних дијагностичких захтијева дијагностике ноземозе дио материјала микроскопира се у тамном пољу и циљано тражи присуство Crithidia mellificae. Дијагностика је једноставна и за “извјежбано око”, морфологија уз типичан начин кретања трипанозоме је довољан знак присуства инфекције овим паразитом. У случају позитивног микроскопског налаза могуће је урадити конфирмацију налаза узгојем на течним подлогама, посебно дизајнираним за овог узрочника. Институт тренутно не посједује молекуларну (PCR) дијагностику овог патогена а која је у свијету због специфичности, сензитивности и робусности најчешће кориштена за доказ у пчелињим заједницама. Имајући лабораторијски капацитет и знање о основним микробиолошким захтјевима које има ова кинетопластида, хтјели смо утврдити евентуално присуство Crithidia mellificae и преваленцу у испитаним узорцима у пчелињацима Републике Српске и БиХ.
Прва испитивања смо радили током 2014. године у пројекту “АПИНЕТ”. Ове године током маја, јуна, јула мјесеца на узорцима здравих и угинулих пчела које су са различитим дијагностичким захтјевима стизали у ВИРСВБ, вршили смо истовремено и микроскопске прегледе у тамном пољу 200 X,са циљем детектовања Crithidia mellifica.
Колико год да смо се озбиљно трудили да пронађемо узрочника у нашим пчелињацима, јер би то било битно, у свим испитиваним узорцима нисмо пронашли присуство овог “патогена”. Наставићемо са даљњим испитивањем материјала како би, ако ништа друго, онда бар са више сигурности и статистичке значајности, обавјестили пчеларе и ветеринаре о статусу овог “новог” патогена на нашим пчелињацима.
У мају мјесецу 2015. године, налазила сам се на едукацији у оквиру Пројекта “СУПЕР Б”, у Генту, Белгија, радионици о примјени иРНК технологија у контроли инфекција пчелињих заједница различитим патогенима (вируси, вароа). Том приликом сам боравећи у лабораторији, случајно, имала прилику видјети и рад на изолацији и култивацији. Референтна култура Crithidia mellifica као и метода која се у тој лабораторији користи за култивацију и одржавање критидије помогли су нам у раду у ВИРСВБ. У условима наше лабораторије, урадили смо “оптимизацију“ подлоге за узгој Crithidia mellifica , направили фотографије узрочника, те видео записе о типичном кретању трипанозомиде у чистој култури, које овом приликом стављамо на располагање.
Искуство у раду са референтном културом критидије, нам је помогло да се више истраживача из ВИРСВБ упозна са “новим“ патогеном и такође да наставимо са радом даље у правцу увођења и верификације методе за доказ критидије.
Видео материјал снимљен је у ВИРСВБ, телефоном, преко окулара микроскопа за микроскопију у тамном пољу, увеличање 200x, у количини капи од 10µл инокулума.
Видео можете да видите ОВДЈЕ.
Слика 1. Mикрофотографија Crithidia mellifica
Опширније
