Архива за October 2014

Дана 15.09. 2014,комуникацијом са ЕУ Референтном Лабораторијом за болести пчела, АНСЕС, добили смо званично обавјештење Европске Комисије, о појави и детекцији наметника, мале кошњичине бубе, , (енг. Small Heave Beetle – SHB) први пут на територији Италије, у области Калабрије. Мала кошничина буба је детектована у близини луке, Гиоа Тауро гдје су

у марту мјесецу 2014, постављене „клопке„ нуклеуси, пчелињих заједница како би на овакав начин, контролисали евентуални улазак корњаша, наметника пчелиње заједнице, који значајно отежавају пчеларство на територијама земаља гдје је инфестација утвђена. Уобичајени и чести транспорти робе нарочито бродским саобраћајем, има велику улогу у преносу најразличитијих узрочника болести биљака, животиња и људи, те су овакви начини активног надзора неке територије већ одавно у примјени.

У овом случају „дежурни, стражарски, нуклеуси“ са пчелама требали су привући адулте корњаша који би се онда населили у пчелињу заједницу. Предвиђени сценаријо се десио у септембру када су су локални ветеринари посумњали, а референтна лабораторија за болести пчела у ИЗС „Delle Venezie“, референтна лабораторија за болести и наметнике пчела за Италију, морфолошки потврдила узрочника етиниозу. Инфестирани нуклеуси су уништени фумигацијом а послиједично и смрзавањем како би се у њима коначно уништио наметник.

Након ове потврде жаришта, у пречнику од 20 км спроведене су прописане контролне мјере, на свим пчелињацима. У случају да се на овим пчелињацима докажу ларве или адулти етине, сви пчелињаци у овој зони би били уништени. Одмах након пријаве жаришта европској комисији, референтна лабораторија ЕУ за болести пчела, АНСЕС, послала је своје стручњаке на угрожено подручје да активно спроводе све мјере на откривању и уништавању овог, за Европу новог, паразита пчелиње заједнице.

Иако присутна на територији Сјеверне Америке и Аустралије етиниоза није успјела продријети и задржати се на територијама европског континента. Покушај уласка 2004. у португалску луку, успјешно је спријечен тако да се надамо да ће и случај жаришта у Гиоа Тауро области бити успјешно контролисан.

 Узрочник етиниозе, Аеthina tumida, налази се на листи узрочника обавезних за пријављивање организацији за здравље животиња (ОИЕ) чиме је глобално,прихваћено и обавезујуће праћење и контрола овог наметника.

 Радећи истраживања вирусних болести пчела, боравила сам у сепрембру 2006. године у лабораторији за истраживања пчела, USDA Bee Research Laboratory, Мaryland, SAD, гдје сам се имала прилику упознати са експерименталним истраживањима етине. Пројект у ком су учествовали истраживачи из Њемачке, вриједан неколико милиона еура, који је за циљ имао утврђивање биолошких, еколошких, патолошких и фармаколошких чињеница које су требале бити и експериментално потврђене аса циљем коначног резултата који би понудио могућности контроле наметника.

Требало је са чврстим доказима теренских и лабораторијских испитивањасмислити, произвести и верифоковати ефикасно сердствоза контролу овог наметника. Кратко вријеме по завршетку ових вишемјесечних испитивања “Бајер” је на тржиште ставио специјално дизајнирано и кумафосом импрегнирано „оруђе „ за борбу против етине, које се данас користи на пчелињацима које су ови корњаши напали.

Мени лично, улазак у специјално дијзајниране подземне лабораторијске просторе и посебно конструисане изолаторе симулираних услова какви владају у кошници и на пчелињаку, омогућио је увид у неке дијелове експерименталних задатака (од храњења, репродукције, летних катактеристика, утицаја средине, динамике популације етина, развоју и понашању унутар кошнице) и дало информацију о потреби контроле овог наметника.  Многобројни објављени радови у овој области проистекли су из овог истраживачког полигона и битне су референце данас када се говори о етиниози.

Данас у земљама које имају потребу контроле етине, постоје регистрована средства. Она такође могу штетно утицати на здравље људи јер је доказано да остављају резидуе (контаминирају производе) и нису са свим у стању елиминисати етину из заједнице.

Малa кошничина буба, етина, пирпада реду колеоптера. Паразит је „клептоман“ односно наметник пчелињих заједница. Одрасли облици и ларве хране се на пчелињем леглу, меду и полену изазивајући при томе угинуће легла, ферментације меда деструирање сатних основа, које најчешшће резултира комплетним уништењем легла и принудним ројењем пчелиње заједнице. Овај зрочник је озбиљан порблем у погонима за врцање и чување меда. Развој овога паразита траје од 3-12 недеља зависно од температуре и доступности хране.Одрасли облици могу летјети и на тај начин активно инфицирати заједнице.

Инфестација етином може се препознати директно опсервацијом оштећена насталих у кошници, налазом јаја, ларви и одраслих облика ових паразита.

Рана дијагностика може се добити отварањем кошнице и налазом одраслих корњаша на подници или унутар сатних основа. Акарициди који се користе у или изван кошнице могу се користити као средства за ефикасније утврђивање овог наметника.

Први  знак о присуству етине је налаз адулта инсекта у кошници који су величине 5mm, а ширине 3mm, тамно смеђе до црнебоје. У току прегледа одрасли облици избјегавају отворену сунчеву свјетлост, сакривају се најчешће у угловима кошнице.

Одрасли облици могу бити грешком замјењени са другим припадницима корњаша који припадају истој фамилији нпр. Cychramus luteus.

Јаја  етине су бијела и издужено округласта, а полажу се у виду кластера некада више од 210 јаја по полагању. Обично су на подњачи или унутар ћелија саћа. Ларве су бјеличасте величине 1,2cm и имају три пара ногу и карактеристичне дорзалне бодље. Ларве се налазе у кошници или у кошничином дебрису.

 Присуство ларви препознаје се и на основу„типичног мириса“ на трулеж, а описује се и као „мирис труле наранџе“.

Мигрирајуће ларве на пуштају свој простор из кошнице прелазећи и завлачећи се у земљу. Оне су у тим развојним фазама бјеличасте  5mm велике и 3mm широке, а могу се наћи у посебно припремљеним просторима под земљом у којима се завршава њихова претварање у адултни облик.

Одрасли узорци eтине могу се пронаћи у самој кошници и у кошничином отпаду. Преглед кошнице започиње отварањем крова који се полаже наглавачке доле на земљу поред кошнице, уклањају се тијела,наставци и они се окрећу наопачке преко крова неколико минута.

Неколико минута након тога могуће је видјети адулте како мигрирају покушавајући да се сакрију од директне сунчеве свјетлости.

Понекад је потребно извући сваки појединачни рам да би се утврдило присутство ларви и адултних облика на њима.

 Много лакши начин дијагностике етине је кориштењем „клопки“ које се постављају на подњачу кошнице у које се етине могу завући а да је пчелама тај простор недовољан за улазак. Да би се утврдило присуство одраслих облика, специјално дизајниране картонске хваталице величине 15x15cm стављају се на подњачу, остају тамо 3 дана, а онда се брзим извлачењем из њих пребројавају одрасли облици етине.

Приликом овога могуће је користити картонске подлошке у које се импрегнира неки акарицид  који опет оштећује овог корњаша.

Слика 1. Контролни референтни узорак из ВИРСВ Бања Лука;   BRL/Maryland-2006

ВИРСВБ је са разлогом акредитовао методу доказа наметника Aethina tumida  по стандарду ИСО 17025.

За потребу доказа сумње да се на територији БиХ може наћи етина стојимо Вам на располагању.

Припремила: Др Виолета Сантрач

Проф. др Драго Н. Недић, директор

ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др. Васо Бутозан“ Бања Лука

Хемонхоза је желудачно цријевна стронгилидоза говеда, оваца и коза која се карактерише појавом паразитског абомазитиса. Обољење настаје као последица патогеног дјеловања стронгилиде Hemonchus contortus. Ради се о високо патогеној нематоди, величине од 10-30 милиметара која паразитира у сиришту говеда, оваца и коза. Пријемчивији су мали преживари, тако да се хемонхоза сматра  једним од главних узрока штете у полуинтензивном овчарству и козарству.

Клиничка  хемонхоза се на терену ријетко сусреће, јер су данас често у употреби лако доступни антихелминтици – ивермектин, бензоимидазоли, левамизол итд.  Међутим, у последње вријеме, почев од августа ове године су често дијагностиковани ензотски случајеви фаталне хемонхозе на фармама оваца и коза на територији Републике Српске. Хемонхоза је утврђена од стране запослених ЈУ Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ Републике Српске. Дијагноза је постављена на основу: епидемиолошке анамнезе, клиничког прегледа, обдукционог налаза и паразитолошког прегледа.

Шта је узрок ензотском појављивању клиничке хемонхозе?

            Развој Hemonchus contortus је директан и зависи од фактора спољашне средине.  Препатентни период је кратак – у оптималним условима траје 7 -14 дана.  Инфекција настаје перорално, када се преко контаминиране хране и воде у организам унесу L 3 ларве паразита. Најважнији фактор у развоју ове стронгилиде је влажност средине, која је највише условљена количином падавина, атмосферским притиском и влагом тла. Ако се створе, овакви, идеални услови ризик од инфекције се повећава.

У прилог овоме иде и чињеница да је ова година у Републици Српској и Босни и Херцеговини била кишна са појавом поплава. Исто тако прегледом терена, пашњака и зоохигијенских услова на фармама гдје је избила болест је констатована велика влага са слабо оцједитим пашњацима гдје су се животиње напасале.

Како посумњати на хемонхозу?

            Приликом прегледа обољелих јединки оваца и коза запажа следеће:

• општа слабост;
• кахексија;
• анемија;
• отоци у предјелу главе;
• повремена дијареја;

Дефинитивна дијагноза се поставља патолошким прегледом и паразитолошком идентификацијом нематоде.

Како успјешно лијечити и превенирати хемонхозу?

 У нашим условима најбољи начин лијечења и превенирања хемонхозе је употреба антихелминтика након копролошког прегледа оваца и коза у којих постоји сумња на болест. Антихелминтици избора су: албендазол, клозантел, пирантел и авермектини. Од скоро се употребљава антихелминтик нове генерације – монепантел. Лијекови се могу дати перорално и парентерално. Дехелминтизацију могу да врше само стручна лица, у овом случају ветеринари.

Наравно, могућа је резистенција хемонхуса на до сада често употребљиване антихелминтике, као што су авермектини, бензоимидазоли, имидазотиазоле итд.

Ово је последица честе, нестручне и нерационалне употребе антихелминтика у ветеринарској медицини

Методе профилаксе хемонхозе и других желудачно цријевних стронгилидоза су:

• профилактичка дехелелминтизација;
• хигијена пашњака;
• вакцинација;
• биолошка контрола;

У условима овчарства и козарства Републике Српске, најпрактичнији начин превентиве је профилактичка дехелминтизација и хигијена пашњака.

• Профилактичка дехелминтизација

Углавном се користи двократна масовна касно – сезонска дехелминтизација: прва крајем јула или почетком августа, а друга два мјесеца касније.

Од осталих програма дехелминтизације препоручујемо:

1. Glasgow модел –  подразумјева дехелминтизацију (ивермектин) треће и осме седмице после изгона на пашу;
2. Weybridge модел –  подразумјева дехелминтизицају животиња средином јула и пребацивања животиња на чист и безбједан пашњак на два до три дана;

Дехелминтизација мора бити испланирана у складу са временским условима и хигијенским особинама пашњака.

• Хигијена пашњака

Основу хигијене пашњака чине одмарање пашњака и смањење влаге тла која се постиже дренирањем. Препорука је да се на пашњаку не напасају истовремено све категорије животиња. Јагањце је потребно напасати испред оваца на засебној парцели. Редовно мијењати пашњак, а ако се установи висока контаминација неког пашњака њега не користити те године или минимално 3 мјесеца.

У случају сумње на хемонхозу или неку другу желудачно цријевни стронгилидозу требају се примењивати препоруке које су наведене. Исто тако, потребно је контактирати запослене на ЈУ Ветеринарском институту Републике Српксе „Др Васо Бутозан“ Бања Лука, ако се ради о тежим и збуњујућим случајевима.

Најбитније је правремено реаговати да би се спречили већи губици.

Припремили: др вет. мед. Оливер Стевановић и дипл. ветеринар Радован Бабић

Проф.др Драго Н. Недић, директор

ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Вутозан“ Бања Лука