Токсокароза паса и мачака – Колика је опасност по људско здравље?
Пишу:
Оливер Стевановић, ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука
Андрија Јекић, Медицински факултет Универзитета у Београду
Аскаридозе, као паразитска обољења узрокована аскаридним нематодама, су честа обољења домаћих животиња, али и човjека. Често се дијагностикују у рутинској великој и малој ветеринарској пракси. Без сумње, све више постају актуелни проблем као обољење код паса и мачака. Код људи, аскаридоза је узрокована врстом Аscaris lumbricoides и среће се код дјеце. Оно на што се мора обратити пажња је то да се интестинална аскаридоза разликује од болести која се назива токсокароза људи, а које је изазвана ларвама Тoxocara canis, T.mystax и Toxoascaris leonina, аскаридним нематодама паса и мачака. Токсокароза (токсокариоза, токсокаријаза) људи је термин који се све више користи у литератури и представља клиничку форму је за нешто што се назива синдром висцеларне ларве мигранс. Такође, чешће се може прочитати само термин „висцеларна ларва мигранс“. Синдром висцеларне ларве мигранс је зооноза, јер прелази са паса и мачака на људе. Због тога, у овом тексту ће бити појашњене неке основне чињенице o oвом обољењу, које могу да користе власницима, али и онима који су често у контакту са псима и мачкама.
Интернет је сјајан извор информација. Наравно, то је позитивна чињеница, али већина тих докумената, односно текстова који се налазе онлајн су писана од стране лаика на појединим форумима, сајтовима љубитеља паса, мачака итд. Квалитетни текстови у форми научних чланака који су квалитетно написана нису од веће помоћи за лица која се не баве наведеном проблематиком.
Циљ овог текста није да се прикажу најновија научна и медицинска сазнања из паразитологије, већ да се на најбољи могући начин, нашим читаоцима укаже на опасност која је лежи у токсокарози њихових љубимаца, паса и мачака.
Токсокароза паса и мачака
Готово свако штене и маче оболи од токсокарозе, јер је то болест младунаца. Болест је бенигног карактера, осима у случајевима инфекције високог интензитета гдје може доћи до слабљења и угинућа. Тешке посљедице токсокарозе могу настати код паса и мачака у одгајивачницама гдје су слаби услови његе и држања.
Токсокарозу код паса изазива ваљкаста глиста Toxocara canis, нематода која паразитира у танком цријеву паса. Женке глиста полажу мноштво ембрионираних јаја, која су отпорна у спољашној средини, тамно-смеђе боје и храпаве површине. Инфекција штенади настаје на неколико начина, али је најважнији вид инфицирања преко куја у којима се могу наћи хипобиотске ларве глисте. Крајем гравидитета, ларве мигрирају преко плаценте у фетусе и на тај начин се штенад рађају инфицирана. Даља, ентеро – хепато – пулмонална миграција миграција се одиграва након рођења. Остали начини инфекције (предаторство и перорална инфекција) су ријетки. Токсокарозу мачака изазива Тоxocara mystax, а најчешћи пут инфекције је галактогени.
Испољавање симптома зависи од степена инфекције, старости и општег здраственог стања. Клинички симптоми се испољавају код паса до 6 мјесеци. При јачој инфекцији се могу запазити сљедеће промјене: отежано дисање, исцједак из носа, кашаљ, пролив или затвор, анорексија, мршављење итд. Карактеристично је да штенад имају надут трбух што се још зове „пупавост“. Код одраслих паса се не јављају клинички симптоми. Слично је и са мачкама.
Дијагноза се поставља рутинским копролошким прегледом у лабораторији. Микроскопском анализом се могу уочити карактеритична аскаридна јаја (слика 1).
Терапија се спроводи апликацијом познатих антихелмитнитка из групе бензоимидазола (фенбендазола, мебендазола). Код нас на тржишту се налазе препарати на бази празиквантела и пирантела, који дају солидне резултате. У свијету све актуелнији постаје проблем резистенције хелмината на лијекове.
Висцеларана ларва мигранс (токсокароза) људи
Висцерална ларва мигранс (ВЛМ) је клиничка форма токсокарозе људи изазване ларвама нематодама Toxocara canis (T. canis) и Toxocara cati. Остале клиничке форме токсокарозе људи су: окуларна ларва мигранс (ОЛМ), токсокароза централног нервног система (ЦНС) и асимптоматска форма. Асимптоматска инфекција је најчешћи облик токсокарозе људи.
Пси и мачке су стални домаћини овог паразита, док је човек паратенични домаћин. Људи се инфицирају уношењем ембрионираних јаја per os. Фецесом сталних домаћина јаја овог паразита доспјевају у спољашњу средину и на тај начин човјек може доћи у контакт са истим. Испитивање узорака фецеса је практичније него узимање земљишта са јавних површина, а евалуација преваленције јаја T. canis у фецесу паса на контаминираним урбаним површинама може да замјени или допуни студије процјене ризика од контаминације животне средине.
Висцерална ларва мигранс је један од важних мултидисциплинарних медицинских проблема, који захтева сарадњу између ветеринарских и медицинских стручњака да би се успешно лечила и превенирала. Највалиднији подаци о епидемиолошком стању токсокариозе људи добијају се уз епизоотиолошке студије инфицираних канида и фелида, који су извор инфекције. Контаминираност јавних паркова јајима нематоде T. canis, пореклом из фецеса инфицираних паса, представља проблем од јавног значаја и у корелацији је са инфекцијама људи ларвама ове нематоде. Главни извор инфекције људи јесте контаминирано земљиште ембрионираним јајима. Други извори инфекције могу бити контаминиране длаке паса и мачака, контаминирана храна и прљаве руке на којима се могу наћи јаја овог паразита.
Клиничка слика висцералне ларве мигранс (токсокарозе) је први пут описана код деце са увећаном јетром и еозинофилијом. Абдоминални дискомфорт, бол у трбуху, смањен апетит, повећана телесна температура, кашаљ, визинг, увећана јетра и симптоми и знаци слични асматичном нападу могу пробудити сумњу лекару ка овој зоонози.
Дијагноза токсокарозе се поставља на основу клиничких, лабораторијских и епидемиолошких података. Данас се у дијагностици рутински користе тестови за откривање присуства специфичних анти- Toxocara IgG антитела у узорцима серума као што су ELISA и Western blott, тестови који имају високу осетљивост и специфичност. Детекција анти- Toxocara IgG антитијела представља незаобилазан корак у постављању дијагнозе висцералне ларве мигранс. Уз коришћење лабораторијских налаза радиолошки подаци могу помоћи у постављању дијагнозе. Пораст еозинофила у крви пацијената је значајан податак и заједно са клиничким, серолошким и радиографским подацима помаже у постављању дијагнозе ове зоонозе.
Дјеца која се играју на јавним површинама (паркови, игралишта и др.) представљају ризичну групу да оболе од токсокарозе.
За лечење висцералне ларве мигранс људи користе се лекови као што су тиабендазол и диетилкарбамазин дозирани по препорукама и водичима од стране еминентних стучњака.
Умјесто закључка
Личним истраживањем смо открили да су паркови и остале зелене површине у већим градовима примарни извор инфекције за човјека, нпр. у Београду је утвђена висока контаминираност површине фецесом паса који је био у 33,5% случајева позитиван на јаја аскаридног типа. Према нашим запажањима једна од првих мјера борбе против ове зоонозе је едукација власника животиња о опасностима које су у вези са токсокарозом. Поред тога, дијагноза је релативно проста и не затјева велика финансијска средства, тако да се свакодневно може урадити копролошки преглед паса и мачака, али као што смо видјели код људи је то већи проблем.
Наравно, следећи корак остаје редовна дехелминтизације, али само накона копролошког прегледа, јер је познато да аскариде могу да створе резистенцију на постојеће антихелминтике. Тамо гдје власници не воде бригу о својим љубимцима, очигледно да постоји висок ризик по здравље самих власника, али и од контаминације јавних површина.