Портал

Болест „срчаног црва“ или дирофилариоза је све чешћа паразитска болест код паса изазвана филаријом Dirofilaria immitis која паразитира у десном срцу и пулмоналној артерији. Ову нематоду преносе комарци из рода Culex, Aedes и Anopheles. Сва три рода вектора, односно комараца су заступљене у Републици Српској и Босни и Херцеговини, те се због тога може посумњати на eндемско присуство ове болести. За разлику од сусједних земаља (Хрватска и Србија) у нашој земљи нема детаљних података о раширености дирофилариозе код паса и мачака.

Женке дирофиларије су нешто веће од мужјака и након парења полажу ларве – микрофиларије у крвоток након чега их комарац – вектор усиса приликом храњења и на тај начин постоје активни преносилац болести и извор инфекције.  Даљи развој дирофиларије се наставља у Малпигијевим цијевима комарца гдје постаје прелази у L3 форму, која се уноси у домаћина после поновног сисања крви. L3 ларве циркулишу у крви и након неког времена прелазе у L4 и L5 облик, доспјевају у срце и пулмоналну артерију и сазревају у адултне облике дирофиларије.

Како клинички примјетити дирофилариозу код паса?

Болест има хронични и субклинички ток, те обољели пси не показују карактеристичне знакове болести.  Најприје се може примјетити замор пса, одбијање за кретање и радом, затим долази до кашља и отежаног дисања након већег напрезања. У каснијом току болести долази до мршављења и тешких кардиоваскуларних поремећаја.

 Зашто је дирофилариоза високо раширена болест?

 Стручњаци сматрају да је то због климатских промјена које су евидентне у последњих неколико деценија на нашим просторима. Појава дирофилариозе је и корелацији са бројем и дистрибуцијом вектора на неком географском подручју. Дирофилариоза је ендемична у низијским и мочварним као и плавним теренима. Примјећена је виша преваленца дирофилариозе у сливовима Дунава и Саве.

Како дијагностиковати дирофилариозу паса?

Након сумње која се поставља из анамнезе и клиничкe слике, потребно је правилно узорковати крв пса и послати на лабораторијску анализу. Од помоћи могу бити и имиџинг технике дијагностике (радиографија и ултразвук срца), али то нису методе на основу којих се може поставити правилна и коначна дијагноза. Од лабораторијских метода се могу користити директни и индиректни тестови испитивања. Од директних метода најчешће се користи модификовани Кнотов тест, који се заснива на детекцији микрофиларија у крви пса. Могуће је користити и комерцијалне ЕЛИСА тестове као и PCR.

Како се лијечи дирофилариоза?

Медикаментозни третман дирофилариозе може да буде: адултицидни, микрофиларицидни и превентивни. Клиничари често користе користе комбинацију авермектина и доксициклина. Сматра се да употреба тетрациклина има повољан ефека у терапији, јер дјелује на рикецијe из рода Wolbachia, која испољава своје патогено дејство након угињућа адулта у облику  тешке инфламаторне реакције на нивоу крвних судова. На светском тржишту се налази само један препарат који дјелује искључиво на дирофиларију – меларсомин. У РС и БиХ овај лијек није регистрован.

У ЈУ Ветеринарском институту Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука  је могуће дијагностиковати дирофилариозу паса, и због тога позивамо све колеге ветеринаре да у случају сумња на ову болест узоркују и пошаљу пуну крв пса на лабораторијску конфирмацију.

За више информација пошаљите поруку на oliver.stevanovic@virsvb.com .

                          ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука

Дана 15.09. 2014,комуникацијом са ЕУ Референтном Лабораторијом за болести пчела, АНСЕС, добили смо званично обавјештење Европске Комисије, о појави и детекцији наметника, мале кошњичине бубе, , (енг. Small Heave Beetle – SHB) први пут на територији Италије, у области Калабрије. Мала кошничина буба је детектована у близини луке, Гиоа Тауро гдје су

у марту мјесецу 2014, постављене „клопке„ нуклеуси, пчелињих заједница како би на овакав начин, контролисали евентуални улазак корњаша, наметника пчелиње заједнице, који значајно отежавају пчеларство на територијама земаља гдје је инфестација утвђена. Уобичајени и чести транспорти робе нарочито бродским саобраћајем, има велику улогу у преносу најразличитијих узрочника болести биљака, животиња и људи, те су овакви начини активног надзора неке територије већ одавно у примјени.

У овом случају „дежурни, стражарски, нуклеуси“ са пчелама требали су привући адулте корњаша који би се онда населили у пчелињу заједницу. Предвиђени сценаријо се десио у септембру када су су локални ветеринари посумњали, а референтна лабораторија за болести пчела у ИЗС „Delle Venezie“, референтна лабораторија за болести и наметнике пчела за Италију, морфолошки потврдила узрочника етиниозу. Инфестирани нуклеуси су уништени фумигацијом а послиједично и смрзавањем како би се у њима коначно уништио наметник.

Након ове потврде жаришта, у пречнику од 20 км спроведене су прописане контролне мјере, на свим пчелињацима. У случају да се на овим пчелињацима докажу ларве или адулти етине, сви пчелињаци у овој зони би били уништени. Одмах након пријаве жаришта европској комисији, референтна лабораторија ЕУ за болести пчела, АНСЕС, послала је своје стручњаке на угрожено подручје да активно спроводе све мјере на откривању и уништавању овог, за Европу новог, паразита пчелиње заједнице.

Иако присутна на територији Сјеверне Америке и Аустралије етиниоза није успјела продријети и задржати се на територијама европског континента. Покушај уласка 2004. у португалску луку, успјешно је спријечен тако да се надамо да ће и случај жаришта у Гиоа Тауро области бити успјешно контролисан.

 Узрочник етиниозе, Аеthina tumida, налази се на листи узрочника обавезних за пријављивање организацији за здравље животиња (ОИЕ) чиме је глобално,прихваћено и обавезујуће праћење и контрола овог наметника.

 Радећи истраживања вирусних болести пчела, боравила сам у сепрембру 2006. године у лабораторији за истраживања пчела, USDA Bee Research Laboratory, Мaryland, SAD, гдје сам се имала прилику упознати са експерименталним истраживањима етине. Пројект у ком су учествовали истраживачи из Њемачке, вриједан неколико милиона еура, који је за циљ имао утврђивање биолошких, еколошких, патолошких и фармаколошких чињеница које су требале бити и експериментално потврђене аса циљем коначног резултата који би понудио могућности контроле наметника.

Требало је са чврстим доказима теренских и лабораторијских испитивањасмислити, произвести и верифоковати ефикасно сердствоза контролу овог наметника. Кратко вријеме по завршетку ових вишемјесечних испитивања “Бајер” је на тржиште ставио специјално дизајнирано и кумафосом импрегнирано „оруђе „ за борбу против етине, које се данас користи на пчелињацима које су ови корњаши напали.

Мени лично, улазак у специјално дијзајниране подземне лабораторијске просторе и посебно конструисане изолаторе симулираних услова какви владају у кошници и на пчелињаку, омогућио је увид у неке дијелове експерименталних задатака (од храњења, репродукције, летних катактеристика, утицаја средине, динамике популације етина, развоју и понашању унутар кошнице) и дало информацију о потреби контроле овог наметника.  Многобројни објављени радови у овој области проистекли су из овог истраживачког полигона и битне су референце данас када се говори о етиниози.

Данас у земљама које имају потребу контроле етине, постоје регистрована средства. Она такође могу штетно утицати на здравље људи јер је доказано да остављају резидуе (контаминирају производе) и нису са свим у стању елиминисати етину из заједнице.

Малa кошничина буба, етина, пирпада реду колеоптера. Паразит је „клептоман“ односно наметник пчелињих заједница. Одрасли облици и ларве хране се на пчелињем леглу, меду и полену изазивајући при томе угинуће легла, ферментације меда деструирање сатних основа, које најчешшће резултира комплетним уништењем легла и принудним ројењем пчелиње заједнице. Овај зрочник је озбиљан порблем у погонима за врцање и чување меда. Развој овога паразита траје од 3-12 недеља зависно од температуре и доступности хране.Одрасли облици могу летјети и на тај начин активно инфицирати заједнице.

Инфестација етином може се препознати директно опсервацијом оштећена насталих у кошници, налазом јаја, ларви и одраслих облика ових паразита.

Рана дијагностика може се добити отварањем кошнице и налазом одраслих корњаша на подници или унутар сатних основа. Акарициди који се користе у или изван кошнице могу се користити као средства за ефикасније утврђивање овог наметника.

Први  знак о присуству етине је налаз адулта инсекта у кошници који су величине 5mm, а ширине 3mm, тамно смеђе до црнебоје. У току прегледа одрасли облици избјегавају отворену сунчеву свјетлост, сакривају се најчешће у угловима кошнице.

Одрасли облици могу бити грешком замјењени са другим припадницима корњаша који припадају истој фамилији нпр. Cychramus luteus.

Јаја  етине су бијела и издужено округласта, а полажу се у виду кластера некада више од 210 јаја по полагању. Обично су на подњачи или унутар ћелија саћа. Ларве су бјеличасте величине 1,2cm и имају три пара ногу и карактеристичне дорзалне бодље. Ларве се налазе у кошници или у кошничином дебрису.

 Присуство ларви препознаје се и на основу„типичног мириса“ на трулеж, а описује се и као „мирис труле наранџе“.

Мигрирајуће ларве на пуштају свој простор из кошнице прелазећи и завлачећи се у земљу. Оне су у тим развојним фазама бјеличасте  5mm велике и 3mm широке, а могу се наћи у посебно припремљеним просторима под земљом у којима се завршава њихова претварање у адултни облик.

Одрасли узорци eтине могу се пронаћи у самој кошници и у кошничином отпаду. Преглед кошнице започиње отварањем крова који се полаже наглавачке доле на земљу поред кошнице, уклањају се тијела,наставци и они се окрећу наопачке преко крова неколико минута.

Неколико минута након тога могуће је видјети адулте како мигрирају покушавајући да се сакрију од директне сунчеве свјетлости.

Понекад је потребно извући сваки појединачни рам да би се утврдило присутство ларви и адултних облика на њима.

 Много лакши начин дијагностике етине је кориштењем „клопки“ које се постављају на подњачу кошнице у које се етине могу завући а да је пчелама тај простор недовољан за улазак. Да би се утврдило присуство одраслих облика, специјално дизајниране картонске хваталице величине 15x15cm стављају се на подњачу, остају тамо 3 дана, а онда се брзим извлачењем из њих пребројавају одрасли облици етине.

Приликом овога могуће је користити картонске подлошке у које се импрегнира неки акарицид  који опет оштећује овог корњаша.

Слика 1. Контролни референтни узорак из ВИРСВ Бања Лука;   BRL/Maryland-2006

ВИРСВБ је са разлогом акредитовао методу доказа наметника Aethina tumida  по стандарду ИСО 17025.

За потребу доказа сумње да се на територији БиХ може наћи етина стојимо Вам на располагању.

Припремила: Др Виолета Сантрач

Проф. др Драго Н. Недић, директор

ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др. Васо Бутозан“ Бања Лука