Дана 29. 9. 2015. године у просторијама ЈУ Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ одржана је едукација за докторе ветеринарске медицине Републике Српске под организацијом Ветеринарске коморе Републике Српске. Теме скупа су биле:
- Примјена ултразвука у малој пракси и
- Принципи рјешавања дерматолошке проблематике код паса.
Практични дио едукације се одржао у просторијама Ветеринарске амбуланте „МIMCOOP“ у улици Јована Дучића, 44а, Бања Лука. Предавачи су били проф. др Вања Крстић и проф. др Никола Поповић са Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду, Република Србија.
ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука
Опширније
Др Виолета Сантрач
Овим актуелним текстом хтјели смо скренути пажњу на наш рад у овој области дијагностике патогена пчела, а у другом нивоу, позвати све заинтересоване за ову врсту дијагностике да нам се јаве.
Неклико година уназад, на различитим скуповима у у Европи било је саопштења томе како би критидија, Crithidia mellificae протозоа, трипанозома, могла самостално или у кохабитацији са неким другим патогенима пчеле бити узрок губитака пчелињих заједница. У Халеу је 2012. године на 5. Европској конференцији, ЕURBEE, пажњу привукао рад групе аутора: Diadant B. I Evans JD. Gauthier L. Neumann P са насловом: “Chritidia mellificae is widespread in Europe and can be used as predictive marker of honeybee colony colony losses”. Аутори су раду навели да су (*још тада) у САД-у нашли у пчелињим заједницама, али нису били у могућности сагледати патогени потенцијал који би овај узрочник могао имати на виталност пчелиње заједнице. У различитим дијеловима Европе у трисезоналном узорковању су критидије пронађене у већем броју узорака: у Швајцарској Н 29, у Француској Н 97 али су аутори навели и чињеницу да се у тим заједницама није могло говорити говорити о било каквом “препознатљивом и карактеристичном клиничком симптому”. У закључку овога рада стоји да “Crithidia mellificae у случају (виталних) разумно здравих заједница теже може изазвати губитке, али у случају слабијих заједница у којима постоји интензиван инфективни капацитет, улога овог патогена може имати значајан удио у секундарном инфективном току, поготово у периоду презимљавања заједница.”
У Ветеринарском Институту Републике Српске “Др Васо Бутозан” Бања Лука, (ВИРСВБ) је у току лабораторијски надзор на присуство протозое, трипанозомида, Crithidia mellificae која се литературно именује и као Lotmaria passium у узорцима пчела.
Током редовних дијагностичких захтијева дијагностике ноземозе дио материјала микроскопира се у тамном пољу и циљано тражи присуство Crithidia mellificae. Дијагностика је једноставна и за “извјежбано око”, морфологија уз типичан начин кретања трипанозоме је довољан знак присуства инфекције овим паразитом. У случају позитивног микроскопског налаза могуће је урадити конфирмацију налаза узгојем на течним подлогама, посебно дизајнираним за овог узрочника. Институт тренутно не посједује молекуларну (PCR) дијагностику овог патогена а која је у свијету због специфичности, сензитивности и робусности најчешће кориштена за доказ у пчелињим заједницама. Имајући лабораторијски капацитет и знање о основним микробиолошким захтјевима које има ова кинетопластида, хтјели смо утврдити евентуално присуство Crithidia mellificae и преваленцу у испитаним узорцима у пчелињацима Републике Српске и БиХ.
Прва испитивања смо радили током 2014. године у пројекту “АПИНЕТ”. Ове године током маја, јуна, јула мјесеца на узорцима здравих и угинулих пчела које су са различитим дијагностичким захтјевима стизали у ВИРСВБ, вршили смо истовремено и микроскопске прегледе у тамном пољу 200 X,са циљем детектовања Crithidia mellifica.
Колико год да смо се озбиљно трудили да пронађемо узрочника у нашим пчелињацима, јер би то било битно, у свим испитиваним узорцима нисмо пронашли присуство овог “патогена”. Наставићемо са даљњим испитивањем материјала како би, ако ништа друго, онда бар са више сигурности и статистичке значајности, обавјестили пчеларе и ветеринаре о статусу овог “новог” патогена на нашим пчелињацима.
У мају мјесецу 2015. године, налазила сам се на едукацији у оквиру Пројекта “СУПЕР Б”, у Генту, Белгија, радионици о примјени иРНК технологија у контроли инфекција пчелињих заједница различитим патогенима (вируси, вароа). Том приликом сам боравећи у лабораторији, случајно, имала прилику видјети и рад на изолацији и култивацији. Референтна култура Crithidia mellifica као и метода која се у тој лабораторији користи за култивацију и одржавање критидије помогли су нам у раду у ВИРСВБ. У условима наше лабораторије, урадили смо “оптимизацију“ подлоге за узгој Crithidia mellifica , направили фотографије узрочника, те видео записе о типичном кретању трипанозомиде у чистој култури, које овом приликом стављамо на располагање.
Искуство у раду са референтном културом критидије, нам је помогло да се више истраживача из ВИРСВБ упозна са “новим“ патогеном и такође да наставимо са радом даље у правцу увођења и верификације методе за доказ критидије.
Видео материјал снимљен је у ВИРСВБ, телефоном, преко окулара микроскопа за микроскопију у тамном пољу, увеличање 200x, у количини капи од 10µл инокулума.
Видео можете да видите ОВДЈЕ.
Слика 1. Mикрофотографија Crithidia mellifica
Опширније
Запослени ЈУ Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ Бања Лука: Др Виолета Сантрач, Мр Јелена Марић, др вет мед Оливер Стевановић и мастер биолошких наука Ивона Субић су ове 2015. године ангажовани на европским пројектима VectorNet и МеdiLabSecure. У питању су интернационални пројекти који се баве проучавањем дистрибуције разних вектора, односно инсеката (комарци) на територији европских земаља. У БиХ и РС су оскудне информације о броју врста, локацији, географској дистрибуцији вектора, раширености бактерија, вируса односно патогена који се могу преносити векторима, прије свега инсектима. VectorNet је покренут 2014. године од стране европских агенција: European Food Safety Authority (EFSA) и European Centre for Disease Prevention and Control (ECDC). Циљ активности овог пројекта, у кога су на нивоу Босне и Херцеговине поред ЈУ Ветеринарског института укључен и Ветеринарски факултет у Сарајеву, је да се скупе и јасно презентују подаци о векторима и патогенима који имају значај за јавно здравље и здравље животиња.
Слично претходном пројекту, МеdiLabSecure има за циљ да се формира мреже лабораторија која ће размјењивати информације, и самим тим консолидовати податке о патогеним и векторима који су од значаја за јавно здравље. Мото МеdiLabSecure –а је „Превентива вектор преносивих болести у регији Медитерана и Црног мора са дизајнирањем нових мрежа информација и комуникација“. Посебан осврт је постављен на векторе – комарце из рода: Cullex sp., Aedes spp. и вирусне болести: грозницу западног Нила и кримску – конго хеморагијску грозницу.
Више информација о овим пројектима на: http://www.medilabsecure.com/groups_virology_animal.html и http://ecdc.europa.eu/en/activities/diseaseprogrammes/emerging_and_vector_borne_diseases/Pages/VBORNET.aspx.
JУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука
Опширније
Поштовани,
желимо да Вас информишемо да је и ове 2015. године донешен Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села „Службени гласник РС 26/15“ на основу кога је планирано да се издвоје средства из буџета за дијагностику америчке гњилоће пчелињег легла. Према члану 20. овог Правилника из државног буџета ће бити суфинансирана рана дијагностика америчке гњилоће легла из меда у износу од 20 КМ и дијагностика америчке гњилоће из узорака легла у износу од 11, 50 КМ.
Америчка гњилоћа пчелињег легла је једна од најопасних инфективних болести у пчеларству и приоритет је заштите здравља пчелиње заједнице за Републику Српску. Важан сегмент у борби против ове болести је интерес пчалара да се укључе у процесе редовног надзора и контроле ове болести. Општа је препорука да се активно имплементира превентивна дијагностика америчке гњилоће у нашој земљи и ово је метода избора у поступку активног надзора болести пчела у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Тренутно, ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ има акредитоване у методу за дијагностику ове болести. Након прве године надзора (2014. године) гдје је прегледано 1164 узорка меда, легла и воска, добијени су прелиминарни подаци о заступљености и раширености ове болести у Републици Српској. Почетни подаци показују висок степен присуства узрочника америчке гњилоће у узорцима који воде поријекло са пчелињака наше земље.
Добра пчеларска пракса и ветеринарска пракса на пчелињаку захтјевају редовно праћење статуса ове болести и активно учешће и ветеринара и пчелара, треба бити још интензивније како би и контрола болести биле ефикаснија.
План рада у овој области након успостављене дијагностичке покривености је да се прелиминирани подаци о распрострањености америчке гњилоће на територији РС јавно презентују са јасним зонирањем испитаног подручја што ће бити од практичног значаја за пчеларе који врше транспорт кошница, или купују нова друштва.
На основу резултата активног мониторинга током 2014. године ће бити формиран приједлог новог Правилника о контроли америчке гњилоће, јер као што је познато у епидемиологији, само након тачних података о превеленци и инциденци болести се формирају мјере контроле, ерадикације и превентиве.
С тога позивамо још једном заинтересоване и законом обавезане пчеларе да се укључе и ове године у програм дијагностичке контроле америчке гњилоће. За све информације из ове области могуће jе се обратити надлежним у ЈУ Ветеринарком институту Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука.
ПДФ документ позива можете да наћи ОВДЈЕ.
ПДФ документ инструкција за узорковање можете наћи ОВДЈЕ.
Одговорно лице Директор
Др Виолета Сантрач Проф. др Драго Н. Недић
Опширније
