На основу одлуке Владе Републике Српске о проглашењу ванредне ситуације, директор Ветеринарског института је донио Одлуку о формирању Тима за ванредну ситуацију који чине сви руководиоци организационих јединица. Одмах за тим Тим за ванредне ситуације одржао је први састанак на којем су утврђене обавезе свих радника у ванредној ситуацији.
Опширније
Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске ”Др Васо Бутозан” Бања Лука стално прати и анализира епидемиолошко-епизоотиолошко стање у поплављеним подручјима Републике Српске.
Имајући у виду изненадну, брзу и велику количину воде на појединим поплављеним подручјима велики број домаћих животиња није могао да буде спашен. Угинуле животиње остале су под водом, а након повлачења воде лешеви се налазе на различитим мјестима (улицама, шупама, двориштима). Посебну опасност представљају лешеви животиња у насељеним подручјима. Наредних дана очекују се и високе температуре што може довести до бржег распадања лешева, а самим тим и ширења заразних болести које могу угрозити здравље људи и животиња.
Храна животињског поријекла (месо, млијеко, јаја и производи) која је била у контакту са поплавном водом је опасна за људску употребу уколико није у оригиналним паковањима и заштићена од директног контакта са водом. Храна за животиње у поплављеним подручјима је такође опасна за употребу.
Због свега наведеног, стручно особље Ветеринарског института ће у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и у контакту са локалним ветеринарским организацијама и ветеринарском инспекцијом предузимати неопходне стручне мјере.
Препоручујемо:
- Да се у свим поплављеним подручјима ветеринарске организације и ветеринарски инспектори укључе у рад са цивилном заштитом и кризним штабовима ради збрињавања преживјелих животиња, хране животињског поријекла и хране за животиње.
- Одмах по повлачењу воде планирати и спроводити нешкодљиво уништавање лешева угинулих животиња уз претходно планирање мјеста збрињавања (сточна гробља), неопходну механизацију (сакупљање, превоз, закопавање), надлежних служби (комуналне службе). Грађани не треба да сами збрињавају животиње него да одмах обавијесте надлежне општинске службе и заједно сњима да предузимају мјере.
- Након уклањања угинулих животиња, треба очистити и опрати објекте, опрему и прибор.
- На крају, у објектима извршити дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију (ДДД) свих критичних мјеста као што су фарме животиња, погони прехрамбене индустрије, складишта, продавнице хране и др.
- Сви фармери треба да пријаве ветеринарској служби евентуалну промјену здравственог стања животиња како би се спријечила појава и ширење заразних болести.
Обавјештавамо све надлежне републичке и општинске организације да у случају потребе за дијагностику заразних болести животиња и лабораторијску анализу хране и хране за животиње могу контактирати Ветеринарски институт Републике Српске ”Др Васо Бутозан” Бања Лука који је опремљен, оспособљен и овлашћен да то чини за цијелу Републику Српску.
Директор
Проф.др Драго Н. Недић
Опширније
Главни уредник Ветеринарског журнала РС проф. др Драго Н. Недић је потписао уговор са америчком компанијом EBSCO према коме ће елекотронска верзија часописа бити уврштена међу EBSCO базу података. Ово је велики корак за Ветеринарски журнал РС јер ће на овај начин бити доступнији иностраним ауторима за цитирање, што поново подиже степен утицајности нашег часописа. Према доступним подацима само неколико научних часописа из Републике Српске је уврштено у наведену базу података. Ово је разлог више да аутори шаљу своје радове и остале тесктове у Ветеринарски журнал РС који је добио посебно мејсто на новом сајту ЈУ Ветеринарског института Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука.
Опширније
Пишу:
Оливер Стевановић, ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука
Андрија Јекић, Медицински факултет Универзитета у Београду
Аскаридозе, као паразитска обољења узрокована аскаридним нематодама, су честа обољења домаћих животиња, али и човjека. Често се дијагностикују у рутинској великој и малој ветеринарској пракси. Без сумње, све више постају актуелни проблем као обољење код паса и мачака. Код људи, аскаридоза је узрокована врстом Аscaris lumbricoides и среће се код дјеце. Оно на што се мора обратити пажња је то да се интестинална аскаридоза разликује од болести која се назива токсокароза људи, а које је изазвана ларвама Тoxocara canis, T.mystax и Toxoascaris leonina, аскаридним нематодама паса и мачака. Токсокароза (токсокариоза, токсокаријаза) људи је термин који се све више користи у литератури и представља клиничку форму је за нешто што се назива синдром висцеларне ларве мигранс. Такође, чешће се може прочитати само термин „висцеларна ларва мигранс“. Синдром висцеларне ларве мигранс је зооноза, јер прелази са паса и мачака на људе. Због тога, у овом тексту ће бити појашњене неке основне чињенице o oвом обољењу, које могу да користе власницима, али и онима који су често у контакту са псима и мачкама.
Опширније