ЈУ ВИРСВБ основан је 1934. године као Одјељење за ветеринарску епидемиологију у оквиру Хигијенског завода у Бањој Луци, тако да представља најстарију ветеринарску установу у БиХ. Давне 1934. године, у Гласнику Министарства пољопривреде, односно Службеном органу Министарства пољопривреде Краљевине Југославије, објављено је поглавље „Личне вести – Постављања“: „Решењем Министра пољопривреде бр. 44049/1 1934. године постављен је за ветеринарског приправника Хигијенског завода у Бањој Луци Бутозан др Васа, асистент Ветеринарског факултета у Загребу“. Од настанка па до данас, ЈУ ВИРСВБ је прошао кроз више развојних фаза, које се могу подијелити на следећа хронолошка раздобља:
- Период до Другог свјетског рата (1934-1941.)
- Период у току Другог свјетског рата (1941-1945.)
- Период послије Другог свјетског рата (1945-1992.)
- Период Грађанског рата у БиХ (1992-1995.)
- Период послије Грађанског рата у БиХ (1995-данас).
Период 1934-1941. године
Доласком у Бању Луку, др Васо Бутозан се прихватио обимног пионирског посла да у оквиру Одјељења за ветеринарску епидемиологију почне рјешавати бројне проблеме сточних заразних болести, које су у то вријеме биле присутне на подручју Врбаске бановине. Нажалост, успјешан развој Одјељења за ветеринарску епидемиологију у Бањој Луци и његово прерастање у самосталан Ветеринарски завод, спријечио је почетак Другог свјетског рата 1941. године. Тако се распадом Краљевине Југославије 1941. године, гаси и Одјељење за ветеринарску епидемиологију.
Период 1941-1945. године
За вријеме Другог свјетског рата, под окупаторском фашистичком власти, многи запослени Одјељења за епидемиологију су мобилисани од стране квислиншке власти. Овај период прати тешко раздобље за развој тадашњег Института. Током 1942. године, формирањем народне власти на ослобођеним подручјима у Босанској Крајини и ослобођеном Приједору, започета је активност на уређењу сточних пасоша, прегледу меса, лијечењу стоке и оснивању курсева за ветеринарску санитарну службу. Тек 1944. године организована је стална ветеринарска служба при Обласном народноослободилачком одбору за Босанску Крајину у Санском Мосту, а затим и при ЗАВНО БиХ у Јајцу, за цијело ослобођено подручје БиХ.
Период 1945-1992. године
Непосредно послије Другог свјетског рата, на читавом подручју БиХ било је свега око 30 ветеринара, а Завод је почео с радом већ 1945. године. Oд 1945. године послује самостално под називом Државни ветеринарски завод. Током периода од 1945-1952. године Завод је извршио 13.594 лабораторијско-дијагностичка испитивања. Посебан проблем у то вријеме била је појава бјеснила, зато је Завод током 1948. године организовано водио акцију у којој је на подручју БиХ први пут изведена масовна вакцинација паса. Трансформацијом научно-истраживачких установа у БиХ, која је услиједила 1960. године, Ветеринарски завод у Бањој Луци улази у састав Научноистраживачког и дијагностичног института Ветеринарског факултета Универзитета у Сарајеву. Посебно значајни резултати у примјени научних сазнања остварени су у непосредној сарадњи с Медицинским центром у Бањој Луци и помоћи коју је Завод пружао Центру у дијагностици зооноза. Важно је напоменути да је изузетне резултате Завод постигао током 1968. године, када је брзом интервенцијом успио потпуно изоловати прву појаву слинавке и шапа у сточном депоу у Приједору. Завод је био директно укључен и дао значајан допринос у реализацији ФАО програма “Развој агроиндустријског комплекса у Босанској Крајини” у оквиру кога је планиран развој говедарске фарме у Новој Тополи. Настојећи да сумира остварене резултате, Завод је по први пут 1975. године одржао свечаност у оквиру које је откривена и спомен биста академику проф. др Васи Бутозану, матичару прве ветеринарске институције у БиХ Од тада Завод носи име др Васе Бутозана и био је у саставу Ветеринарског универзитетског центра с Ветеринарским факултетом у Сарајеву и Ветеринарско-сточарским центрима у Мостару и Тузли. У читавом периоду послије другог свјетског рата, Завод је остао досљедан у опредјељењу да се развија искључиво као научна и специјалистичка установа у области ветеринарске медицине, што је допринијело развијању пољопривредне производње у БиХ. Послије овог „златног“ периода, поново долази до ратних времена, која су уназадила даљи развој Завода.
Период 1992-1995. године
Почетак грађанског рата у БиХ зауставио је развој Завода и имао значајне посљедице за његово даље, како кадровско, тако и материјално јачање. Због ратног окружења била је онемогућена набавка основних потрошних материјала и дијагностикума. Најважнија је била чињеница да су сви корисници услуга могли да рачунају на ову установу и њене стручњаке. Резултат таквог односа и рада, без обзира на ратно окружење, јесте да је епидемиолошка ситуација била под сталним стручним надзором. Од 1992. године Ветеринарски завод „Др Васо Бутозан“ постаје државни ветеринарски завод Републике Српске. И поред изузетно тешких услова рада, ЈУ ВИРСВБ је 1994. године обиљежио значајан јубилеј, 60 година постојања, у оквиру кога је одржан научни скуп „Меморијал Васе Бутозана“.
Период 1995. године – до данас
Послије 1995. године обновљена је и међународна сарадња, у оквиру које посебно треба истаћи сарадњу у оквиру Европске уније, њемачке агенције за помоћ у пољопривреди (GTZ) и невладиних организација. Сарадња се односила на заједнички рад на реконструкцији лабораторија Института, набавци савремене опреме, унапређењу дијагностике заразних и других болести животиња и изради заједничких пројеката на обнављању сточног фонда у Републици Српској. Од 2001. године ЈУ ВИРСВБ почиње да издаје часопис Ветеринарски журнал Републике Српске. У 2003. години ЈУ ВИРСВБ почиње с радом и на локацији Бијељина, формирајући лабораторију за дијагностику заразних болести, а 2004. и лабораторију за безбједност хране. Од 2001. године Завод постаје Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ (Службени гласник Републике Српске 35/01), а од 2009. године носи назив Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ (Службени гласник Републике Српске 97/09). ЈУ ВИРСВБ је добио бројна домаћа и страна признања, а најзначајнији су Орден Његоша II. реда од Предсједника Републике Српске, Европски Орден за стваралаштво III. реда-ниво великог Командора, Златна медаља за стваралаштво на Сајму иноваторства Еурека 2012., Диплома за постигнуте развојне резултате од министра науке Руске Федерације итд. Од 2011. године ЈУ ВИРСВБ је акредитован у складу са стандардом BAS EN ISO/IEC 17025:2006, од стране Института за акредитовање БиХ (БАТА). Тренутно је акредитована 181 испитна метода (141 на локацији Бања Лука и 40 на локацији Бијељина). Обим акредитације обухвата пет техничких подручја с 14 техничких подподручја.