Историјат

„Да бисте имали будућност, морате знати своју прошлост.“ -George Santayana

Јавна установа Ветеринарски институт “Др Васо Бутозан“ је основан 1934. године као Одјељење за ветеринарску епидемиологију у оквиру Хигијенског завода у Бањој Луци тако да представља најстарију ветеринарску установу у Босни и Херцеговини. Давне 1934. године у Гласнику Министарства пољопривреде, односно Службеном органу Министарства пољопривреде, Краљевине Југославије, објављено је поглавље: „Личне вести – Постављања“:

„Решењем Министра пољопривреде бр. 44049/1 1934. Године постављен је за ветеринарског приправника Хигијенског завода у Бањој Луци Бутозан др Васа, асистент Ветеринарског факултета у Загребу.“

Решење

Рјешење о постављењу др Васе Бутозана у Хигијенски завод у Бањој Луци

Доласком у Бања Луку, др Васо Бутозан се прихватио обимног пионирског посла да у оквиру Одјељења за ветеринарску епидемиологију почне да рјешавати бројне проблеме сточних заразних болести које су у то вријеме биле присутне на подручју „Врбаске бановине“. Нажалост, успјешан развој Одјељења за ветеринарску епидемиологију у Бањој Луци и његово прерастање у самосталан Ветеринарски завод спријечио је почетак Другог свјетског рата 1941. године, који је на подручју Босанске Крајине. Тако се распадом Краљевине Југославије 1941. године гаси и Одјељење за ветеринарску епидемиологију. Ветеринарски институт до данас прошао кроз неколико фаза:

  1. Период до Другог свјетског рата: 1934 -1941. године;
  2. Период Другог свјетског рата: 1941 – 1945. године;
  3. Период послије Другог свјетског рата: 1945 – 1992. године;
  4. Период грађанског рата у БиХ: 1992 – 1995. године
  5. Период послије грађанског рата у БиХ: 1995 – до данас;

vaso3За вријеме Другог свјетског рата, под окупаторском фашистичком власти многи запослени Одјељења за епидемиологију су мобилисани од стране квислиншке власти. Овај период прати тешко раздобље за развој тадашњег Института. Током 1942. године, формирањем народне власти на ослобођеним подручјима у Босанској Крајини и ослобођеном Приједору, започета је активност на уређењу сточних пасоша, прегледу меса, лијечењу стоке и оснивању курсева за ветеринарску санитарну службу. Тек 1944. године организована је стална ветеринарска служба при Обласном народноослободилачком одбору за Босанску Крајину у Санском Мосту, а затим и при ЗАВНО БиХ-у у Јајцу за цијело ослобођено подручје Босне и Херцеговине.

Непосредно послије Другог свјетског рата на читавом подручју Босне и Херцеговине било је свега око 30 ветеринара, а Завод је почео са радом већ 1945. године. Током периода од 1945 – 1952. године Завод је извршио 13.594 лабораторијско-дијагностичка испитивања. Посебан проблем у то вријеме била је појава бјеснила, зато је Завод током 1948. године организовано водио акцију у којој је на подручју БиХ први пута изведена масовна вакцинација паса. Трансформацијом научно-страживачких установа у БиХ, која је услиједила 1960. године, Ветеринарски завод у Бањој Луци улази у састав Научноистраживачког и дијагностичног института Ветеринарског факултета Универзитета у Сарајеву. Посебно значајни резултати у примјени научних сазнања остварени су у непосредној сарадњи са Медицинским центром у Бањој Луци и помоћи коју је Завод пружао Центру у дијагностици зооноза. Важно је напоменути, да је изузетне резултате Завод је постигао током 1968. године када је брзом интервенцијом успио потпуно изоловати прву појаву слинавке и шапа у сточном депоу у Приједору. Завод је био директно укључен и дао значајан допринос у реализацији ФАО програма “Развој агроиндустријског комплекса у Босанаској Крајини” у оквиру кога је планиран развој говедарске фарме у Новој Тополи. Настојећи да сумира остварене резултате, Завод је по први пут 1975. године одржао свечаност у оквиру које је откривена и спомен биста академику проф. др Васи Бутозану, матичару прве ветеринарске институције у БиХ. У читавом периоду послије Другог свјетског рата, Завод је остао досљедан у опредјељењу да се развија искључиво као научна и специјалистичка установа у области ветеринарске медицине што је допринело развијању пољопривредне производње у Босни и Херцеговини. После овог „златног“ периода, поново, долази до ратних времена које су уназадиле даљи развој Завода.

img_1300325943_253_lgПочетак грађанског рата у БиХ зауставио је развој, тада већ, Института и имао значајне посљедице за његово даље, како кадровско тако и материјално јачање. Због ратног окружења, била је онемогућена набавка основних потрошних материјала и дијагностикума. Најважнија је била чињеница да су сви корисници услуга могли да рачунају на ову институцију и њене стручњаке. Резултат таквог односа и рада, без обзира на ратно окружење јесте да је епидемиолошка ситуација била под сталним стручним надзором.

Послије 1995. године обновљена је и међунардна сарадња, у оквиру које посебно треба истаћи сарадњу у оквиру Европске Уније, њемачке агенције за помоћ у пољопривреди и невладиних организација. Сарадња се односила на заједнички рад на реконструкцији лабораторија Института, набавци савремене опреме, унапређењу дијагностике заразних и других болести животиња и изради заједничких пројеката на обнављању сточног фонда у Републици Српској.

slike istorijat 2ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ у Бањој Луци добија бројне домаћа и страна признања, а најзначајнији су Орден Његоша II. реда од Предсједника Републике Српске, Европски Орден за стваралаштво III. реда – ниво великог Командора, Златна медаља за стваралаштво на Сајму иноваторства Еурека 2012., Диплома за постигнуте развојне резултате од министра науке Руске Федерације итд.

Данас Институт примењује савремене стандарде је квалитета БАС ИСО 17025 са Сертификатом о акредитацији, а укупно је акредитовано 65 лабораторијских метода које су од значаја за потрошаче и произвођаче, што Институт „Др Васо Бутозан“ чини водећем ветеринарском институцијом у Босни и Херцеговини.

 

АКАДЕМИК ПРОФ. ДР ВАСО БУТОЗАН

Vaso Butozan

Васо Бутозан

Васо Бутозан је рођен 5. децембра 1902. године у Старчеву код Панчева у породици пољопривредних радника.  Основу школу и гимназију је похађао у Панчеву гдје је и завршио основно и средње образовање  1922. године, као најбољи ђак у својој класи.  Послије завршене гимназије, 1922. године уписује се на Филозофски факултет у Београду. За вријеме студија у Београду постаје члан Самосталне радничке партије Југославије. Београдски институт напушта 1926. године и уписује се на Ветеринарски факултет у Загребу. Дипломирао је у рекордном времену 14. децембра 1930. године.

Као одличан студент обављао је послове асистента. Одмах након дипломирања 16. децембра 1931. године именован је за асистента у Заводу за хистологију и ембриологију Ветеринарског факултета у Загребу. Докторирао је на истом факултету 30. јуна 1931. године на тему: „Прилози нормалне леукоцитарне крвне слике телади у старости од 6 – 10 недеља“. Почетком 1933. године прелази на Завод за заразне болести  код проф. др Антуна Пласаја, али 1934. године је одлучио да пређе на Хигијенски завод у Бања Луци, гдје руководиo Одјељењем за ветеринарску епидемиологију. У Бања Луци као епидемиолог предаје се рјешавању теренске ветеринарске патологије и здраствених проблема домаћих животиња који су привредно и економски уназадили развој Босне и Херцеговине. Др Васо Бутозан се првенствено бавио проблемом хематологије, хематурије и епизоотиологије. Први је ветеринарски хематолог у Босни и Херцеговини. Наслућује праву етиологију везикуларнe хематуријe и одваја је од хемоглобинурије коју описује да настаје секундарно на неке заразне и паразитске болести. Поред тога у предратном периоду свој истраживачки ентузијазам и рад усмјерава на антракс, бјеснило, бруцелозу, пироплазмозу и туберкулозу.  Рат прекида научни рад др Бутозана. Захваљујући сретним околностима сачуван је дио радних протокола, па је др Бутозан поново основао тимове истраживача у Сарајеву, Београду и Загребу.  Плодни рад др Васе Бутозана обухвата око 120 научно-стручних радова који су публиковани у познатим стручним часописима СФР Југославије, посебно у Ветеринарском гласнику (Београд) и Ветеринарском архиву (Загреб).

Vaso ButozanПосебну пажњу посветио је сточарској производњи и ветеринарској служби. Лично се ангажовао преузимајући функцију директора 1961. године у Истраживачком институту Ветеринарског факултета Сарајево. Значајан допринос др Бутозана лежи у раду и оснивању Сарајевског универзитета. Зато је изабран за првог ректора Универзитета и ту је функцију вршио у три мандата. У два мандата је биран за декана Ветеринарског факултета у Сарајеву.

Познато је да се др Бутозан афирмисао друштевено-политички тако да постаје јавни радник великих квалитета. У првој влади Народне републике БиХ  1945. године постављен је за помоћника мининистра сточарства, 1947. године за министра за науку и културу, а са овог места биран је за предсједника Савеза друштва  ветеринара и ветеринарских техничара БиХ.  Обављао је функцију доживотног предсједника Друштва ветеринара и ветеринарских техничара СФРЈ, БиХ итд.

Биран је за дописног члана Словенске Академије науке и умјетности, Српске Академије науке и умјетносту, АПЗ у ДДР-у, за редовног члана АНУ Њујорка итд. За свој стручни, научни и друштвени рад у науци и струци добио је многа признања, награде и повеље за научно дијело: Споменица 1941. године, Орден Народног ослобођења I. реда, Орден братсва и јединства I. реда, Орден за храброст, Крзуш партизански итд.

У пензију је отишао 1. Маја 1966. године, тако да се 1967. преселио у Загреб гдје је провео последње дане свог живота. Умро је у Загребу 14. маја 1974. године.

Академик проф. др Васо Бутозан је једна од најмаркантнијих личности у историји југословенске ветеринараске медицине. Својим свестраним радом је прије свега обезбједио своје мјесто у историји Босне и Херцеговине, што се не смије заборавити.

Translate »
cheap nike free run shoes | cheap nike air max womens | 88 | 49 | cheap mlb jerseys china | cheap nike free run 2 mens | jordans for cheap | 72 | 20 | 42 | 162 | cheap nfl jerseys free shipping | 38 | air max pas cher homme | cheap stitched nba jerseys | vans sko | 64 | 107 | 68 | air jordan 11 pas cher