Дивљач

Дивљач

4. Појава миксоматозе или зечије куге код европског зеца (Lepus europaeus) на подручју Босне и Херцеговине

4.1. Утврђени налаз

У ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ обављена је обдукција шест лешева угинулих европских зечева (Lepus europaeus), достављених с подручја општине Шамац (Република Српска, 1 леш) и општине Орашје (ФБиХ, 5 лешева). Према анамнестичким подацима добијеним од чланова Ловачког удружења „Сава“ Орашје, на терену су примијећена масовна угинућа, те посљедично смањење бројности зечева.

Спољашњим прегледом на лешевима су уочене карактеристичне промјене, прије свега у предјелу главе: блефароконјунктивитис с израженим едемом очних капака, хиперемијом конјунктива и мукопурулентним исцјетком (Слика 1. и 2.). Кожа у предјелу носних отвора и усана била је едематозна, а на пресјеку инфилтрована желатинозним едемом. На кожи ушних шкољки, нарочито при њиховој бази, утврђена су ситна хиперкератотична задебљања. Унутрашњим прегледом утврђене су системске промјене: крварења у респираторном тракту и срцу, увећане и хиперемичне јетра и слезина,  те увећани лимфни чворови.

Хистолошким прегледом промијењених дијелова коже утврђене су промјене карактеристичне за миксоматозу, од којих је најзначајнији налаз еозинофилних, интрацитоплазматских вирусних инклузија. Молекуларним испитивањем (PCR) узорака коже, слезине и плућа потврђено је присуство вируса узрочника миксоматозе.

Слика 1. Промјене на кожи главе карактеристичне за миксоматозу (фотографија Срђан Глигорић, ДВМ) 

Слика 2. Мукопурулентни блефароконјунктивитис са израженим едемом очних капака (фотографија Срђан Глигорић, ДВМ)

4.2. Укратко о болести

Миксоматоза је тешко, системско и најчешће фатално вирусно обољење животиња из породице зечева (Leporidae). Узрочник је вирус миксоме (Myxoma virus, MYXV) из рода Leporipoxvirus, породица Poxviridae. Класично обољева европски кунић (Oryctolagus cuniculus), дивљи и домаћи, док се европски (обични) зец (Lepus europaeus) дуго сматрао ријетко пријемчивим.

Од 2018. године у Европи се шири рекомбинантни сој вируса прилагођен зечевима (ha-MYXV), који изазива масовна угинућа, најприје на Иберијском полуострву, гдје је бројност иберијског зеца на појединим подручјима опала за више од половине, затим 2023–2024. године код европског зеца у Њемачкој и Холандији, а у посљедње двије године и у Аустрији, Мађарској, Чешкој и Словачкој. Налаз у Републици Српској уклапа се у овај тренд, па је ради утврђивања соја потребна додатна молекуларна карактеризација (секвенцирање) вируса.

Болест се јавља у два облика. Нодуларни (класични) облик је најчешћи и карактеришу га миксоматозни чворићи (миксоми) у кожи, нарочито на глави, ушима и око полних органа, уз јак оток очних капака и главе. Амиксоматозни (респираторни) облик је мање типичан и испољава се блефароконјунктивитисом (упалом вежњаче и очних капака), респираторним сметњама и поремећајима у репродукцији. Код зечева се често запажају и апатија, губитак плашљивости, исцрпљеност и отоци и улцерације на полним органима.

Вирус се преноси првенствено механички, путем крвописних (хематофагних) чланконожаца: комараца, бува (нарочито зечије буве, Spilopsyllus cuniculi), ваши, мушица и крпеља. Могућ је и пренос директним контактом с болесним животињама и њиховим секретима из очију и носа, контаминираним предметима и аеросолом. Вирус дуго преживљава у исушеним крастама, секретима и лешевима, нарочито при ниским температурама. Човјек посредно доприноси ширењу болести премјештањем и трговином животиња (сајмови, изложбе, насељавање ловишта), као и контаминираном обућом, опремом и возилима. Болест се може јавити током цијеле године, а највећа учесталост је у касно љето и рану јесен, у вријеме највеће активности вектора.

Миксоматоза није зооноза – не преноси се на људе. Пси, мачке и друге домаће животиње, осим кунића, нису пријемчиви. Миксоматоза се налази на листи болести Свјетске организације за здравље животиња (WOAH), а сваку сумњу на болест треба пријавити надлежној ветеринарској служби.

Масовна угинућа зечева могу изазвати и друге болести – европски синдром смеђег зеца (EBHS), хеморагична болест кунића тип 2 (RHDV2), туларемија, бруцелоза, пастерелоза и јерсиниоза – од којих су неке опасне за људе. Због тога је лабораторијска потврда узрока угинућа неопходна.

4.3. Препоручене мјере

С обзиром на наведено, Ловачки савез Републике Српске препоручује ловачким удружењима и корисницима ловишта сљедеће мјере:

4.3.1 Пријава и праћење стања у ловишту

Сваки налаз угинулог или болесног зеца или кунића у ловишту треба одмах пријавити надлежном ветеринару, односно ветеринарском инспектору, и ловачком удружењу, уз податке о мјесту налаза (по могућности GPS координате), датуму и броју јединки.

Пријавити и свако уочено смањење бројности зечева у ловишту, те водити евиденцију налаза угинулих јединки током цијеле године.

Упознати ловочуваре и ловце са знацима болести: оток очних капака и главе, гнојни исцједак из очију, чворићи на ушима и у предјелу полних органа, апатија, губитак плашљивости и слабост.

Прије лова на зеца извршити процјену бројности и, према резултатима, ускладити план одстрела.

4.3.2 Поступање с лешевима и достава узорака

Свјеже лешеве, у договору с надлежним ветеринаром, доставити на преглед у ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука: лешину упаковати у двоструку пластичну врећу, држати охлађену (око +4 °C), не замрзавати, и доставити што прије уз пратећи допис (мјесто и датум налаза, назив ловишта, број угинулих јединки).

Лешеве не остављати у ловишту, јер представљају извор заразе за друге зечеве и векторе, а предатори их разносе. Старије и распаднуте лешеве нешкодљиво треба уклонити у складу с прописима о споредним производима животињског поријекла, а гдје то није могуће, закопати у јаму дубине најмање 1 m, удаљену од водотокова и извора, посути живим кречом и затрпати.

Са лешевима руковати искључиво у заштитним рукавицама. Након уклањања лешине дезинфиковати мјесто налаза, алат и опрему према тачки 3.3.

4.3.3 Дезинфекција

Вирус миксоме има липидни омотач и осјетљив је на уобичајене вирусне дезинфицијенсе, али дуго преживљава у органској материји (крв, секрети, красте, блато). Зато дезинфекцији увијек претходи механичко чишћење и прање, а средство се наноси на очишћену површину, у прописаној концентрацији и уз поштовање времена дјеловања. Користити искључиво биоциде регистроване за ветеринарску употребу, према упутству произвођача.

 

Шта се дезинфикује

Средство

Чизме и обућа, дезинфекционе баријере на улазу у ловиште, ловачку кућу и хладњачу

Калијум-пероксимоносулфат (нпр. Virkon S)

Возила: точкови, блатобрани, под пртљажника

Калијум-пероксимоносулфат

Ловачка опрема, ранци, торбе, транспортни кавези и опрема за псе

Калијум-пероксимоносулфат или натријум-хипохлорит

Ножеви, алат и површине за обраду дивљачи

Етанол или натријум-хипохлорит

Мјесто налаза лешине, тло, бетонске површине, хранилишта

Натријум-хидроксид (каустична сода) или живи креч / кречно млијеко

Кавези и објекти за куниће

Калијум-пероксимоносулфат, натријум-хипохлорит или препарати на бази глутаралдехида

Руке

Сапун и топла вода, затим алкохолни дезинфицијенс

Одјећа

Прање у машини

4.3.4 Мјере у газдовању ловиштем

У ловиштима у којима је болест потврђена или су забиљежена масовна угинућа, треба размотрити смањење или привремену обуставу лова на зеца у текућој ловној сезони, док се не процијени стање популације.

Не премјештати зечеве из захваћених ловишта и не уносити зечеве из подручја и држава у којима је болест присутна.

Не куповати нити пуштати зечеве у ловиште без важеће ветеринарско-здравствене документације и клиничког прегледа надлежног ветеринара. Новонабављене јединке држати у карантину најмање 21 дан прије пуштања у ловиште.

Не пуштати домаће куниће у природу.

Одржавати хигијену хранилишта и појилишта и редовно уклањати остатке хране.

Прије и послије сваког лова очистити и дезинфиковати обућу (посебно чизме), опрему и возила, нарочито при преласку из једног ловишта у друго. 

4.3.5 Ловачки пси

Не дозволити псима контакт с лешевима и болесним зечевима и не хранити их месом и изнутрицама угинулих зечева. Пси нису пријемчиви, али могу механички пренијети вирус и буве.

Ловачке псе редовно третирати против спољашњих паразита (буве, крпељи), а опрему и транспортне кавезе за псе редовно чистити и дезинфиковати.

4.3.6. Кунићи у домаћинствима

Упознати власнике кунића у близини ловишта с појавом болести и препоручити им вакцинацију (ако буде вакцина доступна и регистрована).

Кавезе заштитити мрежама против инсеката, куниће третирати против бува и спроводити дезинсекцију објеката.

Онемогућити контакт кунића с дивљим зечевима и не хранити их травом и сијеном с подручја на којима су нађени угинули зечеви.

4.3.7. Лична заштита и месо дивљачи

Иако миксоматоза није опасна за људе, угинули и болесни зечеви могу бити носиоци других болести опасних за људе (туларемија, бруцелоза). Са њима руковати искључиво у заштитним рукавицама, током руковања не јести, не пити и не пушити, а након тога опрати и дезинфиковати руке.

Одстријељене зечеве с видљивим промјенама (оток главе и очних капака, чворићи на кожи, промјене на полним органима) не користити за исхрану, већ их пријавити надлежном ветеринару и доставити на преглед.

4.4 Завршна напомена

Молимо ловачка удружења да са овим обавјештењем без одлагања упознају своје чланове и ловочуваре, те да о свим новим налазима обавјештавају Ловачки савез Републике Српске и надлежну ветеринарску службу, а за дијагностику и стручне консултације ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука.

3.  Обавјештење о потреби надзора над фасциолоидозом срнеће дивљачи у Републици Српској 

Обавјештење о потреби надзора над фасциолоидозом можете да преузмете ОВДЈЕ.

Текуће активности 

Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ спроводи сљедеће активности које су везана за мониторинг и заштиту здравља дивљих животиња:

  • редовни надзор над бјеснилом лисица;
  • редовни надзор над класичном кугом код дивљих свиња;
  • редовни надзор над трихинелозом дивљих свиња и
  • редовни надзор над трихинелозом лисица.

Ветеринарски институт „Др Васо Бутозан“ Бања Лука је дио акције „Орална вакцинације лисица против бјеснила у БиХ“ гдје се прати успјешност оралне вакцинације дивљих живоотиња у Босни и Херцеговини, а крајни циљ самог пројекта је да се смањи појављивање болести код дивљачи. У лабораторији Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ Бања Лука је акредитована ТФА метода за дијагностику бјеснила, односно доказивање вируса у нервном ткиву. Више о оралној вакцинацији лисица и бјеснилу прочитајте ОВДЈЕ.

2. Испитивање паразитских болести дивљих свиња и дивокоза у ловиштима Републике Српске

Ловачки савез Републике Српске и ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука су на основу потписаног уговора о сарадњи спровели испитивање  na присуствo паразитских врста дивље свиње и дивокозе у ловиштима Републике Српске.  Ово испитивање је дизајнирано на основу искустава европских земаља. Испитивање је обухватило: преглед фецеса уловљених дивљих свиња и дивокоза у ловиштима Републике Српске и патоморфолошки преглед органа на присуство појединих паразитских врста.

На основу копролошких прегледа узорака фецеса од дивљих свиња су утвђене сљедећи паразитски елементи: јаја  рода Metastrongylus spp., јаја  желудачно-цријевних стронгилида, јаја врсте Ascaris suum,  јаја врсте Gnathostoma hispidum, јаја спироцеркида, јаја рода Capillaria spp., јаја врсте Trichuris suis и ооцисте кокцидија.  Прегледано је оквирно око 75 узорака од одстријељених дивљих свиња, као и четири дивокозе.

Патоморфолошким прегледом органа уловљених дивљих утврђени су сљедећи паразити: Маcracanthorhynchus hirudinaceus, Ascarops strongylina, Physocephalus sexalatus, Globocephalus spp., Metastrongylus spp., Trichuris suis и Cysticercus tenucollis. Најзаступљеније врсте су биле Меtastrongylus spp. и Тrichuris suis.  Остали паразити су нађени у мањем броју испитаног узорка (Cysticercus tenucollis, Gnathostoma hispidum, Ascarops strongylina, Physocephalus sexalatus).

На основу добијених  резултата паразитолошких испитивања  закључујемо сљедеће:

  • дивље свиње на територији ловишта Републике Српске су домаћини за већи број паразита, oд којих су неки значајни по здравље људи;
  • најзначајнији паразит по здравље дивљих свиња је Меtastrongylus који је раширен у већини ловишта Републике Српске.,
  • дивље свиње су у појединим дијеловима Републике Српске извори инфекције за домаће свиње које се држе на пашњацима,
  • препоручена је орална дехелминтизација дивљих свиња у затворених ловним газдинствима гдје познат број дивљих свиња,
  • препоручено је да се се изнутрице уловљених свиња нешкодљиво уклоне након што се остране од стране ловаца;
  • не смију се плућа користити у исхрани људи и животиња док не буду прегледана на присуство Мetastrongylus и
  • наставити надзор над паразитским болести код ловне дивљачи.

Такође, у склопу ове активности, прегледане су четири дивокозе на ендо-и ектопаразите са територије општина Фоча и Вишеград. Детектовани су сљедећи паразити: стронгилиде цријева и абомазума (Haemonchus spp., Ostertagia spp., Marshallagia spp., Trichostrongylus spp. Nematodirus spp.), , Моniezia spp., Protostrongylidae и Еimeria spp.  Oд ектопаразита су утврђене сљедеће врсте и родови: Ixodes ricinus, Haemaphysalis spp. и Lipoptena cervi.
Узорковање органа дивокоза је вршила стручна служба ЈУ Ветеринарског института. Очигледан здраствени проблем код дивокозе представљају протостронгилиде (плућни црви) и абомазална велика нематода H. contortus.

1. Салмонелла ентерица субсп. Диаризонае из клиничког материјала јазавца, мелес мелес, из Босне и Херцеговине: фенотипска и молекуларна карактеризација

Сматрамо да рад групе аутора презентован на годишњем Савјетовању ветеринара Републике Српске, 2020 године, (он лине презентација, ЗООМ формат) овдје представљен као абстракт и у пдф. ПоwерПоинт формату, може послужити свим који се директно или индиректно проналазе у дијелу познавања ризика као и начину контроле препознатог ризика који са собом носи доказан биолошки агенс.

Рад можете погледати oвдје.

Salmonella enterica subsp. diarizonae из клиничког материјала јазавца, Meles meles, из Босне и Херцеговине: фенотипска и молекуларна карактеризација.
Violeta Santrac, Sara Petrin, Alessia Tiengo, Marta Leati, Massimiliano Orsini, Veronica Cibin
Кључне речи. Salmonella, Босна и Херцеговина, јазавац, WGS

У овом сажетку описујемо примјену аналитичких техника заснованих на генима у типизацији ријетког соја салмонеле изолованог у ВИРСВБ

Род Salmonella састои се од две врсте, S. enterica и S. bongori. S. enterica дијели се на шест подврста: enterica (I), salamae (II), arizonae (IIIa), diarizonae (IIIb), houtenae (IV), and indica (VI) те са ограниченим лабораторијским капацитетом, није лако у потпуности доказати изоловане сојеве и обавити сва потребна испитивања како би се дијагностички резултати довели до краја.
Изолована је Salmonella spp из јетре мртвог јазавца са платоа Мањаче (N 44º41’1.91″; E 17º05’1.75″) код Бања Луке. Прве клиничке и фенотипске анализе су рађене у лабораторији ВИРСВБ, акредитованој за изолацију салмонеле. Изолована бактерија је потврђена као Salmonella spp. Касније је биохемијски тест АПИ 20 Е омогућио класификацију изолата као Salmonella enterica subsp. arizona. RT PCR је урађен како би се потврдио род Salmonella. Да би се идентификовао серовар, антигена формула је процјењивана тестом аглутинације, али је због недостатка специфичних серума за аглутинацију тест дао непотпуне резултате.

Искористили смо прилику лабораторијске сарадње са OIE/Italian NRL-Salmonella лабораторијом Istituto Zooprofilattico Sperimentale delle Venezie, гдје су анализиране и фенотипске и генотипске карактеристике изолата. Што се тиче фенотипске анализе, обављена су биохемијска испитивања те идентификација соматских и флагеларних антигена тестом аглутинације. Секвенцирање цијелог генома(WGS) извршено је коришћењем Illumina platform NextSeq 550; Добивени подаци су анализирани помоћу два различита софтверска алатa: SpeciesFinder и KmerFinder

Објединјујући резултате изведених анализа, испитујући изолат доказан је као S. diarizonae са слиједећом антигеном формулом: 17:z10:e,n,x,z15.

Salmonella enterica subsp. diarizonae може бити изолована из узорака околиша, гмизаваца, оваца и људи, са досад још непознатим могућим потенцијалом контаминације животне средине. 
Добијен резултат скреће пажњу о могућим инфекцијама дивљих животиња и изложености људи који традиционално користе месо и органе јазавца. Овај резултат обогаћује дио концепта Једно Здравње, те презентована информација може послужити јавно здравственом сервису.

Колико знамо, ово је први налаз Salmonella enterica subsp. diarizonae код европског јазавца, из Босне и Херцеговине