Wild boar

Wild boar

4. Појава миксоматозе или зечије куге код европског зеца (Lepus europaeus) на подручју Босне и Херцеговине

4.1. Утврђени налаз

У ЈУ Ветеринарски andнститут Републике Српске „Др Васо Бутозан“ обављена је обдукција шест лешева угинулих европских зечева (Lepus europaeus), достављених с подручја општине Шамац (Република Српска, 1 леш) and општине Орашје (ФБиХ, 5 лешева). Према анамнестичким подацима добијеним од чланова Ловачког удружења „Сава“ Орашје, на терену су примandјећена масовна угинућа, те посљедично смањење бројности зечева.

Спољашњим прегледом на лешевима су уочене карактеристичне промјене, прије свега у предјелу главе: блефароконјунктивитис с израженим едемом очних капака, хиперемијом конјунктива и мукопурулентним исцјетком (Слика 1. и 2.). Кожа у предјелу носних отвора и усана била је едематозна, а на пресјеку инфилтрована желатинозним едемом. На кожи ушних шкољки, нарочито при њиховој бази, утврђена су ситна хиперкератотична задебљања. Унутрашњим прегледом утврђене су системске промјене: крварења у респираторном тракту и срцу, увећане и хиперемичне јетра и слезина,  те увећани лимфни чворови.

Хистолошким прегледом промијењених дијелова коже утврђене су промјене карактеристичне за миксоматозу, од којих је најзначајнији налаз еозинофилних, интрацитоплазматских вирусних инклузија. Молекуларним испитивањем (PCR) узорака коже, слезине и плућа потврђено је присуство вируса узрочника миксоматозе.

Слика 1. Промјене на кожи главе карактеристичне за миксоматозу (фотографија Срђан Глигорић, ДВМ) 

Слика 2. Мукопурулентни блефароконјунктивитис са израженим едемом очних капака (фотографија Срђан Глигорић, ДВМ)

4.2. Укратко о болести

Миксоматоза је тешко, системско и најчешће фатално вирусно обољење животиња из породице зечева (Leporidae). Узрочник је вирус миксоме (Myxoma virus, MYXV) из рода Leporipoxvirus, породица Poxviridae. Класично обољева европски кунић (Oryctolagus cuniculus), дивљи и домаћи, док се европски (обични) зец (Lepus europaeus) дуго сматрао ријетко пријемчивим.

Од 2018. године у Европи се шири рекомбинантни сој вируса прилагођен зечевима (ha-MYXV), који изазива масовна угинућа, најприје на Иберијском полуострву, гдје је бројност иберијског зеца на појединим подручјима опала за више од половине, затим 2023–2024. године код европског зеца у Њемачкој и Холандији, а у посљедње двије године и у Аустрији, Мађарској, Чешкој и Словачкој. Налаз у Републици Српској уклапа се у овај тренд, па је ради утврђивања соја потребна додатна молекуларна карактеризација (секвенцирање) вируса.

Болест се јавља у два облика. Нодуларни (класични) облик је најчешћи и карактеришу га миксоматозни чворићи (миксоми) у кожи, нарочито на глави, ушима и око полних органа, уз јак оток очних капака и главе. Амиксоматозни (респираторни) облик је мање типичан и испољава се блефароконјунктивитисом (упалом вежњаче и очних капака), респираторним сметњама и поремећајима у репродукцији. Код зечева се често запажају и апатија, губитак плашљивости, исцрпљеност и отоци и улцерације на полним органима.

Вирус се преноси првенствено механички, путем крвописних (хематофагних) чланконожаца: комараца, бува (нарочито зечије буве, Spilopsyllus cuniculi), ваши, мушица и крпеља. Могућ је и пренос директним контактом с болесним животињама и њиховим секретима из очију и носа, контаминираним предметима и аеросолом. Вирус дуго преживљава у исушеним крастама, секретима и лешевима, нарочито при ниским температурама. Човјек посредно доприноси ширењу болести премјештањем и трговином животиња (сајмови, изложбе, насељавање ловишта), као и контаминираном обућом, опремом и возилима. Болест се може јавити током цијеле године, а највећа учесталост је у касно љето и рану јесен, у вријеме највеће активности вектора.

Миксоматоза није зооноза – не преноси се на људе. Пси, мачке и друге домаће животиње, осим кунића, нису пријемчиви. Миксоматоза се налази на листи болести Свјетске организације за здравље животиња (WOAH), а сваку сумњу на болест треба пријавити надлежној ветеринарској служби.

Масовна угинућа зечева могу изазвати и друге болести – европски синдром смеђег зеца (EBHS), хеморагична болест кунића тип 2 (RHDV2), туларемија, бруцелоза, пастерелоза и јерсиниоза – од којих су неке опасне за људе. Због тога је лабораторијска потврда узрока угинућа неопходна.

4.3. Препоручене мјере

С обзиром на наведено, Ловачки савез Републике Српске препоручује ловачким удружењима и корисницима ловишта сљедеће мјере:

4.3.1 Пријава и праћење стања у ловишту

Сваки налаз угинулог или болесног зеца или кунића у ловишту треба одмах пријавити надлежном ветеринару, односно ветеринарском инспектору, и ловачком удружењу, уз податке о мјесту налаза (по могућности GPS координате), датуму и броју јединки.

Пријавити и свако уочено смањење бројности зечева у ловишту, те водити евиденцију налаза угинулих јединки током цијеле године.

Упознати ловочуваре и ловце са знацима болести: оток очних капака и главе, гнојни исцједак из очију, чворићи на ушима и у предјелу полних органа, апатија, губитак плашљивости и слабост.

Прије лова на зеца извршити процјену бројности и, према резултатима, ускладити план одстрела.

4.3.2 Поступање с лешевима и достава узорака

Свјеже лешеве, у договору с надлежним ветеринаром, доставити на преглед у ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука: лешину упаковати у двоструку пластичну врећу, држати охлађену (око +4 °C), не замрзавати, и доставити што прије уз пратећи допис (мјесто и датум налаза, назив ловишта, број угинулих јединки).

Лешеве не остављати у ловишту, јер представљају извор заразе за друге зечеве и векторе, а предатори их разносе. Старије и распаднуте лешеве нешкодљиво треба уклонити у складу с прописима о споредним производима животињског поријекла, а гдје то није могуће, закопати у јаму дубине најмање 1 m, удаљену од водотокова и извора, посути живим кречом и затрпати.

Са лешевима руковати искључиво у заштитним рукавицама. Након уклањања лешине дезинфиковати мјесто налаза, алат и опрему према тачки 3.3.

4.3.3 Дезинфекција

Вирус миксоме има липидни омотач и осјетљив је на уобичајене вирусне дезинфицијенсе, али дуго преживљава у органској материји (крв, секрети, красте, блато). Зато дезинфекцији увијек претходи механичко чишћење и прање, а средство се наноси на очишћену површину, у прописаној концентрацији и уз поштовање времена дјеловања. Користити искључиво биоциде регистроване за ветеринарску употребу, према упутству произвођача.

 

Шта се дезинфикује

Средство

Чизме и обућа, дезинфекционе баријере на улазу у ловиште, ловачку кућу и хладњачу

Калијум-пероксимоносулфат (нпр. Virkon S)

Возила: точкови, блатобрани, под пртљажника

Калијум-пероксимоносулфат

Ловачка опрема, ранци, торбе, транспортни кавези и опрема за псе

Калијум-пероксимоносулфат или натријум-хипохлорит

Ножеви, алат и површине за обраду дивљачи

Етанол или натријум-хипохлорит

Мјесто налаза лешине, тло, бетонске површине, хранилишта

Натријум-хидроксид (каустична сода) или живи креч / кречно млијеко

Кавези и објекти за куниће

Калијум-пероксимоносулфат, натријум-хипохлорит или препарати на бази глутаралдехида

Руке

Сапун и топла вода, затим алкохолни дезинфицијенс

Одјећа

Прање у машини

4.3.4 Мјере у газдовању ловиштем

У ловиштима у којима је болест потврђена или су забиљежена масовна угинућа, треба размотрити смањење или привремену обуставу лова на зеца у текућој ловној сезони, док се не процијени стање популације.

Не премјештати зечеве из захваћених ловишта и не уносити зечеве из подручја и држава у којима је болест присутна.

Не куповати нити пуштати зечеве у ловиште без важеће ветеринарско-здравствене документације и клиничког прегледа надлежног ветеринара. Новонабављене јединке држати у карантину најмање 21 дан прије пуштања у ловиште.

Не пуштати домаће куниће у природу.

Одржавати хигијену хранилишта и појилишта и редовно уклањати остатке хране.

Прије и послије сваког лова очистити и дезинфиковати обућу (посебно чизме), опрему и возила, нарочито при преласку из једног ловишта у друго. 

4.3.5 Ловачки пси

Не дозволити псима контакт с лешевима и болесним зечевима и не хранити их месом и изнутрицама угинулих зечева. Пси нису пријемчиви, али могу механички пренијети вирус и буве.

Ловачке псе редовно третирати против спољашњих паразита (буве, крпељи), а опрему и транспортне кавезе за псе редовно чистити и дезинфиковати.

4.3.6. Кунићи у домаћинствима

Упознати власнике кунића у близини ловишта с појавом болести и препоручити им вакцинацију (ако буде вакцина доступна и регистрована).

Кавезе заштитити мрежама против инсеката, куниће третирати против бува и спроводити дезинсекцију објеката.

Онемогућити контакт кунића с дивљим зечевима и не хранити их травом и сијеном с подручја на којима су нађени угинули зечеви.

4.3.7. Лична заштита и месо дивљачи

Иако миксоматоза није опасна за људе, угинули и болесни зечеви могу бити носиоци других болести опасних за људе (туларемија, бруцелоза). Са њима руковати искључиво у заштитним рукавицама, током руковања не јести, не пити и не пушити, а након тога опрати и дезинфиковати руке.

Одстријељене зечеве с видљивим промјенама (оток главе и очних капака, чворићи на кожи, промјене на полним органима) не користити за исхрану, већ их пријавити надлежном ветеринару и доставити на преглед.

4.4 Завршна напомена

Молимо ловачка удружења да са овим обавјештењем без одлагања упознају своје чланове и ловочуваре, те да о свим новим налазима обавјештавају Ловачки савез Републике Српске и надлежну ветеринарску службу, а за дијагностику и стручне консултације ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука.

3.  Обавјештење о потреби надзора над фасциолоидозом срнеће дивљачи у Републици Српској 

You can download the notification on the need for fascioliasis surveillance here.

Current activities 

The Veterinary Institute of the Republika Srpska "Dr Vaso Butozan" carries out the following activities related to the monitoring and protection of wild animal health:

  • regular surveillance of fox rabies;
  • редовни надзор над класичном кугом код дивљих свиња;
  • regular surveillance of trichinellosis in wild boars and
  • regular monitoring of fox trichinosis.

The Veterinary Institute "Dr Vaso Butozan" Banja Luka is part of the action "Oral vaccination of foxes against rabies in Bosnia and Herzegovina" where the success of oral vaccination of wild animals in Bosnia and Herzegovina is monitored, and the ultimate goal of the project itself is to reduce the occurrence of diseases in wild animals. The laboratory of the Veterinary Institute "Dr. Vaso Butozan" in Banja Luka has accredited the TFA method for diagnosing rabies, i.e. proving the virus in nervous tissue. Read more about oral vaccination of foxes and rabies here.

2. Testing for parasitic diseases of wild boars and chamois in hunting grounds of the Republika Srpska

The Hunting Association of the Republic of Srpska and the Veterinary Institute of the Republic of Srpska "Dr Vaso Butozan" Banja Luka, based on the signed cooperation agreement, conducted an examination for the presence of parasitic species of wild boar and chamois in the hunting grounds of the Republic of Srpska. This examination was designed based on the experiences of European countries. The examination included: examination of feces of wild boars and chamois caught in the hunting grounds of the Republic of Srpska and pathomorphological examination of organs for the presence of certain parasitic species.

Based on coprological examinations of fecal samples from wild boars, the following parasitic elements were identified: stork eggs Metastrongylus spp., gastrointestinal strongylid eggs, eggs of the species Ascaris suum, eggs of the species Gnathostoma hispidum, spirocercid eggs, stork eggs Capillaria spp., eggs of the species Trichuris suis and coccidia oocysts. Approximately 75 samples from shot wild boars, as well as four chamois, were examined.

Pathomorphological examination of the organs of wild caught animals revealed the following parasites: Macracanthorhynchus hirudinaceus, Ascarops strongylina, Physocephalus sexalatus, Globocephalus spp., Metastrongylus spp., Trichuris suis and Cysticercus tenucollisThe most abundant species were Metastrongylus spp. and Trichuris suisOther parasites were found in a smaller number of the examined sample (Cysticercus tenucollis, Gnathostoma hispidum, Ascarops strongylina, Physocephalus sexalatus).

Based on the obtained results of parasitological examinations, we conclude the following:

  • Wild boars in the territory of the Republika Srpska hunting grounds are hosts to a large number of parasites, some of which are significant for human health;
  • The most important parasite for the health of wild boars is Metastrongylus which is widespread in most hunting grounds of the Republika Srpska.,
  • Wild boars are sources of infection for domestic pigs kept on pastures in certain parts of the Republika Srpska,
  • Oral deworming of wild boars in closed hunting farms where a known number of wild boars is present is recommended,
  • It is recommended that the entrails of captured pigs be harmlessly removed after they have been removed by hunters;
  • Lungs must not be used for human or animal consumption until they have been examined for the presence of Metastrongylus and
  • Continue surveillance of parasitic diseases in game animals.

Also, as part of this activity, four chamois were examined for endo- and ectoparasites from the municipalities of Foča and Višegrad. The following parasites were detected: intestinal and abomasal strongylides (Haemonchus spp., Ostertagia spp., Marshallagia spp., Trichostrongylus spp. Nematodirus spp.), , Моniezia spp., Protostrongylidae and Еimeria spp.  Oд ектопаразита су утврђене сљедеће врсте и родови: Ixodes ricinus, Haemaphysalis spp. и Lipoptena cervi.
Sampling of chamois organs was carried out by the expert service of the Veterinary Institute. An obvious health problem in chamois is protostrongylids (lungworms) and abomasal nematode. H. contortus.

1. Салмонелла ентерица субсп. Диаризонае из клиничког материјала јазавца, мелес мелес, из Босне и Херцеговине: фенотипска и молекуларна карактеризација

We believe that the work of the group of authors presented at the annual Conference of Veterinarians of the Republic of Srpska, 2020, (online presentation, ZOOM format) presented here as an abstract and in pdf. PowerPoint format, can be useful to everyone who is directly or indirectly involved in the area of ​​risk awareness as well as the method of controlling the recognized risk that a proven biological agent carries with it.

You can view the work. here

Salmonella enterica subsp. diarizonae from clinical badger material, Meles meles, из Босне и Херцеговине: фенотипска и молекуларна карактеризација.
Violeta Santrac, Sara Petrin, Alessia Tiengo, Marta Leati, Massimiliano Orsini, Veronica Cibin
Keywords: Salmonella, Bosnia and Herzegovina, badger, WGS

In this abstract, we describe the application of gene-based analytical techniques in the typing of a rare Salmonella strain isolated in VIRSVB.

Gender Salmonella consists of two types, S. enterica and S. bongori. S. enterica is divided into six subspecies: enterica (I), salamae (II), arizonae (IIIa), diarizonae (IIIb), houtenae (IV), and indica (VI) and with limited laboratory capacity, it is not easy to fully prove the isolated strains and perform all the necessary tests to finalize the diagnostic results.
It is isolated. Salmonella spp from the liver of a dead badger from the Manjača plateau (N 44º41’1.91″; E 17º05’1.75″) near Banja Luka. The first clinical and phenotypic analyses were performed in the VIRSVB laboratory, accredited for the isolation of Salmonella. The isolated bacterium was confirmed as Salmonella spp. Later, the API 20 E biochemical test allowed the classification of the isolates as Salmonella enterica subsp. arizona. RT PCR је урађен како би се потврдио род Salmonella. Да би се идентификовао серовар, антигена формула је процјењивана тестом аглутинације, али је због недостатка специфичних серума за аглутинацију тест дао непотпуне резултате.

We took advantage of the opportunity of laboratory cooperation with the OIE/Italian NRL-Salmonella laboratory Istituto Zooprofilattico Sperimentale delle Venezie, where both phenotypic and genotypic characteristics of the isolates were analyzed. Regarding phenotypic analysis, biochemical tests and identification of somatic and flagellar antigens by agglutination test were performed. Whole genome sequencing (WGS) was performed using the Illumina platform NextSeq 550; The obtained data were analyzed using two different software tools: SpeciesFinder and KmerFinder

Combining the results of the performed analyses, the test isolate was proven to be S. diarizonae with the following antigenic formula: 17:z10:e,n,x,z15.

Salmonella enterica subsp. diarizonae can be isolated from environmental samples, reptiles, sheep and humans, with a possible potential for environmental contamination as yet unknown. 
The result draws attention to possible infections in wild animals and exposure of humans who traditionally use meat and organs badgerThis result enriches part of the One Health concept, and the information presented can serve the public health service.

As far as we know, this is the first finding Salmonella enterica subsp. diarizonae код европског јазавца, из Босне и Херцеговине