Истраживање ширења заразних и незаразних болести код животиња, укључуjући патогене и њихове резервоаре, обухвата различите праксе и методе за идентификациjу, мониторинг и анализу обољења код животиња. Праћење болести укључуjе систематско прикупљање података о поjавама болести код различитих врста животиња. Подаци се сакупљаjу путем ветеринарских организација, ветеринарске инспекције и пољопривредних организациjа. Ово праћење помаже у идентификациjи нових и понављаjућих епидемиjа, као и у разумијевању узрока ширења болести. Поред података од теренске ветеринарске службе и лабораторија, важни су и фармацеутски подаци о коришћењу вакцина, антимикробних и антипаразитских средстава. Подаци се прикупљају и од владиних и невладиних организација као што су нпр. агенције за статистику и обиљежавање животиња.

Успостављање система надзора за праћење болести jе кључно и то:
– активни надзор који укључуjе редовне и систематске прегледе животиња како би се идентификовале болести прије него што настану епидемиjе
– пасивни надзор који се ослања на приjаве доктора ветеринарске медицине и фармера о сумњивим случаjевима болести.

Лабораториjске анализе су есенциjалне за тачну диjагнозу кроз:
– коришћење метода као што су PCR, ELISA и друга серолошка испитивања за откривање патогена,
– мониторинг патогена укључуjе редовно тестирање узорака из популациjа животиња како би се пратила присутност и учесталост одређених болести.

Епидемиолошке студиjе су различити епидемиолошки дизаjни који се користе за разумијевање ширења болести: 
– студиjе случаjа помажу у идентификациjи фактора ризика повезаних с поjавом болести тако што упоређуjу болесне и здраве животиње
– кохортне студиjе проучаваjу групу животиња током времена да би се испитала учесталост болести и фактори излагања.

Географска и временска анализа праћења болести често укључуjе анализу података у контексту времена и простора: –
– географски информациони системи (ГИС) користе се за визуелизациjу и анализу просторних образаца ширења болести што може помоћи у идентификациjи „врућих тачака” гдје jе ризик од болести повећан,
-сезоналност односно анализа временских образаца (нпр. повећана инциденциjа током одређених годишњих доба) може помоћи у предвиђању избиjања болести.

Комуникациjа и обавјештења jавности и релевантних сектора о ризику од болести jесте веома важно:
– стварање редовних извјештаjа о епидемиолошкоj ситуациjи коjи се дијеле с владиним институцијама, фармацеутским компаниjама, произвођачима и јавношћу, едукациjа доктора ветеринарске медицине, фармера и опште популациjе о препознавању симптома и знаковима болести, као и о мјерама превенциjе.

За анализу и разумијевање података користе се различити алати и технологиjе:
– софтвер за прикупљање и анализу података како би се процесирали велики скупови података (ВИС), као што су статистички софтвери или специjализовани специфични алати за епидемиологиjу,
– визуелизациjе кроз графичке приказе коjи помажу у разумијевању трендова и образаца, као што су мапе ширења болести.

Технологиjа има све већу улогу у праћењу болести:
– мобилне апликациjе и сензори односно коришћење дигиталних алата за праћење стања здравља животиња у реалном времену,
– телемедицина односно повезивање доктора ветеринарске медицине с фармерима ради бржег диjагностиковања и понашања на избиjање болести.

Ове методе и приступи су неопходни за правовремено идентификовање и управљање болестима код животиња што одговара не само здрављу животиња, већ и jавном здрављу.