Епидемиолошка (епизоотиолошка) теренска извиђања јесу међу основним задацима епизоотиолошке службе ВИРСВБ, која је кључна у борби против заразних и паразитских болести домаћих животиња.

Задаци теренске епизоотиолошке службе су:
– прикупљање анамнестичких и других епизоотиолошких података с терена у случају сумње на заразну или паразитску болест,
– узорковање, теренска обдукција или спровођење брзе теренске дијагностике,
– асистенција надлежним ветеринарским организацијама и ветеринарској инспекцији на терену при контроли заразних или паразитских болести 
– давање мишљења и препорука с циљем контроле и сузбијања болести.

Послије сваког теренског рада, епизоотиолошки тим саставља епизоотиолошки извјештај. Извјештај се доставља наручиоцу епизоотиолошког извиђања и Министарству пољопровреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Разлог за епизоотиолошко извиђање је сумња на заразну или паразитску болести која превазилази размјере спорадичне појаве и дијагностичке могућности овлаштених ветеринарских организација.

Епизоотиолошки тимови ВИРСВБ су сузбијали многе опасне заразне болести у Републици Српској: антракс, бруцелоза, Q грозница, туберкулоза, лептоспироза, салмонелоза, листериоза, паратуберкулоза, пастерелоза, клостридијалне инфекције, ензоотска вирусна пнеумоније, авијарна инфлуенца, бјеснило, малигна катарална грозница, болест плавог језика, афричка куга свиња, бовина вирусна дијареја, заразни ектим, пироплазмозе и др. Неки значајни резултати епизоотиолошких извиђања ВИРСВБ јесу:
– Почетком јуна 2016. године први пут је лоцирано жариште болести плавог језика узроковане серотипом 4 вируса.
– У Сребреници је 2020. године, након више од 10 година, теренски анализиран случај бјеснила код ловачког пса.

У Семберији је 2023. године епизоотиолошка служба први пут у Републици Српској дијагностиковала афричку кугу свиња и радила континуирано на сузбијању исте.

Ови подаци потврђују да су епизоотиолошки тимови ВИРСВБ континуирано укључени и спремни да се укључе у борбу против заразних и паразитских болести од јавног интереса за Републику Српску.

Бјеснило

Бјеснило, као веома опасна акутна вирусна болест топлокрвних животиња и људи, која се преноси са животиња на људе, увијек је била у фокусу рада и истраживања у ВИРСВБ. 
У периоду од 1946. године стручњаци ВИРСВБ континуирано су вршили епизоотиолошка и дијагностичка испитивања и тако пратили ситуацију на терену. Током 1948. године ВИРСВБ је организовано водио акцију у којој је на подручју БиХ против бјеснила вакцинисано преко 100.000 паса. Због сталног присуства бјеснила код дивљих животиња, током 1950. године откривена су 93 случаја бјеснила код животиња. Забиљежено је да су на територији Бање Луке и Босанске Дубице изоловани случајеви бјеснила код два пса и једног твора (1976), као и да је на Пастеровом Институту у Паризу утврђено да је вирус изолован из мозга коња којег је угризао вук с територије Босанског Грахова, антигено идентичан с вирусом бјеснила афричког пса (1991). Укупан број случајева бјеснила у БиХ у периоду 1945–1978. године биo је 2.312, од чега 1.200 паса, 539 крава, 176 оваца, 150 свиња, 93 мачке, 77 лисица, 48 коња и 29 вукова. Посљедњих година епидемиолошка ситуација по питању бјеснила значајно је повољнија. У периоду 1992–1994. године, у ВИРСВБ је потврђено 40 случајева бјеснила, а у периоду 1995–2001. године, укупан број позитивних случајева био је 205 (код 12 животињских врста). Процентуално највећи број позитивних животиња био је код лисица (77,56%), затим код говеда (5,85%), паса (4.39%) и малих преживара (3,90%). Мачке су заступљене с 2,93%, а куне са 1,95%. Након тога, у периоду до 2011. године, годишње је било просјечно 37 позитивних случајева бјеснила, највише код лисица (329), а затим код паса (230). Крајем 2011. године почиње орална вакцинација лисица против бјеснила, која се показала као адекватна мјера, тако да је 2012. године утврђено 7 позитивних случајева на бјеснило и то 5 код лисице, 1 код пса и 1 код говеда. У Сребреници је, 2020. године, био посљедњи случај бјеснила у Републици Српској и БиХ.

ВИРСВБ учествује у поствакциналном мониторингу, који се спроводи након јесење кампање оралне вакцинације лисица. У периоду 2020–2024. извршено је испитивање 530 узорака, при чему су сви били негативни.

Методе за дијагностику бјеснила које се изводе у ВИРСВБ су сљедеће:
– тест флуоресцентних антитијела,
– LISA тест (антитијела),
– Real Time PCR.

ВИРСВБ редовно учествује у испитивањима оспособљености с референтном лабораторијом Свјетске организације за заштиту здравља животиња (WOAH-OIE) и ЕУ, ANSES (Француска).

Поред Ветеринарског факултета Универзитета у Сарајеву, ВИРСВБ је једина лабораторија за дијагностику бјеснила код животиња на подручју БиХ. Као подсјетник на чињеницу прве дијагностике бјеснила у регији од стране ВИРСВБ, заштитни знак ВИРСВБ је његов амблем који је неправилног елипсастог облика, у чијем центру се налази нервна ћелија с негријевим тјелашцима.

Класична куга свиња

Класична куга свиња представља значајну вирусну болест домаћих и дивљих свиња која је позната скоро 200 година. То је једно од најзначајнијих здравствених и економских обољења свиња, јер наноси огромне губитке у производњи. Значај ове болести се огледа и са становишта међународне трговине и забране промета живих свиња и производа од свињског меса и сировина за индустрију, из земље у којој се појављују ова болест. Због великог епизоотиолошког и економског значаја, класична куга свиња налази се на листи нарочито опасних заразних болести животиња.

У Републици Српској од 2020. године не врши се вакцинација против класичне куге свиња, а болест је Републици Српској и БиХ посљедњи пут дијагностикована 2007. године.

С обзиром на значај ове болести, у Републици Српској је 2019. године донесен Програм надзора над афричком кугом свиња и класичном кугом свиња у Републици Српској. Кроз овај Програм су, у периоду 2019–2022. године, у ВИРСВБ достављена 8.703 узорка крви и органа домаћих и дивљих свиња с подручја цијеле Републике Српске. Узорци су анализирани методом ELISA на присуство антитијела и методом Real Time PCR, при чему нису утврђени позитивни реактори.

Такође, у Републици Српској, у 2023. години, усвојен је Програм активног и пасивног надзора на класичну и афричку кугу свиња код домаће и дивље популације свиња. Програм се спроводио на цијелој територији Републике Српске, а у њега су биле укључене све ветеринарске организације, које су вршиле узорковање материјала и достављање у ВИРСВБ, који је референтна лабораторија Републике Српске за ове двије заразне болести свиња.  До појаве афричке куге свиња рађен је надзор у складу с предвиђеним активностима, а након тога анализа на класичну кугу свиња рађена је диференцијално код свиња које нису биле позитивне на афричку кугу свиња. У складу с тим, анализирано је 159 узорака на методом Real Time PCR, при чему није било позитивних узорака. Ззначајно је да резултати мониторинга, код ког није било потврђених позитивних реактора, показују да, након престанка вакцинације свиња против класичне куге свиња, мјере које се спроводе дају добре резултате у контроли ове болести.

ВИРСВБ је референтна лабораторија у Републици Српској и БиХ за дијагностику класичне куге свиња. 

Афричка куга свиња

Афричка куга свиња је контагиозна вирусна болест домаћих и дивљих свињa. Дивље свиње се сматрају главним резервоаром вируса у Африци и другим подручјима гдје се болест ендемски појављује. Болест се шири контактом заражених са здравим свињама, исхраном свиња помијама у којима има контаминираних остатака хране, контаминираном храном и водом, одјећом и обућом, контаминираним предметима и опремом, превозним средствима, стајњаком, лешевима угинулих и закланих животиња, глодарима, инсектима.

Посљедњих година повећао се број земаља у којима се појављује афричка куга свиња, а болест је пријављена и у земљама подсахарске Африке, Европе и Азије. Афричка куга свиња је глобална пријетња по здравље животиња и безбједност хране, с негативним социоекономским утицајима. За контролу болести неопходно је да се спроводе национални програми борбе, у сарадњи с регионалном и глобалном координацијом. У том циљу, у Републици Српској је, 2019. године, донесен Програм надзора над афричком кугом свиња и класичном кугом свиња у Републици Српској. ВИРСВБ је, као референтна лабораторија, био задужен за спровођење програма, дијагностику и израду извјештаја о реализацији програма. Кроз овај Програм су, у периоду 2019–2022. године, у ВИРСВБ достављена 8.661 узорка крви и органа домаћих и дивљих свиња с подручја цијеле Републике Српске. Узорци су анализирани методом ELISA на присуство антитијела и методом Real Time PCR, при чему нису утврђени позитивни реактори.

Такође, у Републици Српској, у 2023. години, усвојен је Програм активног и пасивног надзора на класичну и афричку кугу свиња код домаће и дивље популације свиња. Програм се спроводио на цијелој територији Републике Српске, а у њега су биле укључене све ветеринарске организације, које су вршиле узорковање материјала и достављање у ВИРСВБ, који је референтна лабораторија Републике Српске за ове двије заразне болести свиња. У периоду спровођења Програма била је потврда случаја афричке куге свиња, тако да је већина активности усмјерена на мјере борбе против ове болести. Први случај афричке куге свиња у Републици Српској и БиХ потврђен је од стране ВИРСВБ 22. 06. 2023. године. Након тога, ВИРСВБ је усмјерио своје активности у спровођење мјера за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и искорјењивање заразне болести афричке куге свиња у складу с важећим прописима. У периоду 22.06–31.12.2023. године, ВИРСВБ је потврдио афричку кугу свиња у Републици Српској у 24 општине на 1.166 фарми-жаришта, на којима је нешкодљиво уништено 49.190 свиња. У просјеку је била 41 свиња по зараженом имању. Активности ВИРСВБ по питању ове болести настављене су и у 2024. години, када је, до краја јула, афричка куга свиња потврђена у 15 општина и 45 жаришта, од чега су 2 жаришта дивљих свиња.

ВИРСВБ је имао велики број активности у вези с појавом афричке куге свиња:
– формирање епизоотиолошког тима за идентификовање појаве, спровођење дијагностике, спречавање ширења и искорјењивање болести,
– одржавање великог броја састанака епизоотиолошког тима,
– слање узорака на потврду у ЕУ референтну лабораторију (INIA-CISA, Мадрид, Шпанија), који су потврђени 14.09.2023. године,
– одржавање едукација корисника ловишта у Бијељини, Шамцу и Градишци и припрема предлога мјера које је неопходно урадити ради контроле афричке куге свиња у популацији дивљих свиња
– формирање лабораторије за молекуларну дијагностику у Пословној јединици Бијељина,
– активно учешће у средствима информисања у циљу обавјештавања јавности, као и упућивање препорука фармерима о начинима поступања и њиховима одговорностима и обавезама, а све у циљу спречавања ширења и коначног сузбијања болести,
– одржавање састанка с представницима Кинеског државног ветеринарског института (LVRI, CAAS),
– посјета и одржавање састанка с представницима Свјетске организације за здравље животиња (WOAH-OIE),
– посјета и одржавање састанка с представницима експертске комисије GF-TAD зa Европу,
– размјена узорака и обука особља ВИРСВБ у Аустријској агенцији за здравље и безбједност хране (AGES).

Инфлуенца птица

Инфлуенца птица је вирусно, високо контагиозно, заразно обољење домаћих и дивљих птица, које испољава јак зоонозни потенцијал и представља велику опасност по јавно здравље на глобалном нивоу. Такође, ова болест има разорне посљедице по живинарску производњу, међународну трговину и економију. У посљедњих годину дана детектована је код дивљих сисара, а високе стопе морталитета забиљежене су у популацији морских сисара на територији Јужне Америке. Према најновијим сазнањима WHO-OIE, током марта и априла 2024. године детектована је код млијечних говеда у САД, што указује да би вирус могао прећи баријеру врсте и учврстити се у новом домаћину. У нашем региону присуство вируса инфлуенце птица потврђено је у Србији, Словенији, Хрватској и Македонији. С обзиром на неповољну епидемиолошку ситуацију, у Републици Српској и БиХ спроводи се надзор на инфлуенцу птица.

Први случај инфлуенце птица (подтип H5N1) у БиХ потврђен је у фебруару 2006. године, код два лабуда (Cygnus olor) на подручју Јајца. Други случај у БиХ, а први случај инфлуенце птица у Републици Српској, потврђен је 2017. године, када је у ВИРСВБ достављен леш угинуле домаће кокоши из породичног домаћинства у предграђу Приједора, у ком је молекуларном дијагностиком, методом Reаl Time PCR доказано присуство узрочника (подтип Х5Н8).  Након тога, у октобру 2021. године, потврђен је још један случај инфлуенце птица у Републици Српској, када је у ВИРСВБ достављен леш лабуда пронађен у кориту ријеке Саве (град Градишка) и лабораторијски доказано присуство узрочника (подтип H5N1). Такође, у овом периоду (2016–2021. године) болест је код дивљих птица и домаће живине дијагностикована у скоро свим земљама региона и Европе. У фебруару 2024. у Републици Српској, ВИРСВБ је детектовао узрочника инфлуенце птица (подтип H5N1) у популацији лабудова (Cygnus spp.) на територији града Градишка.

Слинавка и шап

Слинавка и шап је акутна, врло контагиозна вирусна зараза, с великим потенцијалом за наношење значајних економскиг губитака код осјетљивих папкара. Болест се брзо шири путем кохабитације и контакта инфицираних и осјетљивих животиња, али и сировинама и производима поријеклом од инфициране животиње, као и путем вектора. Болест је присутна широм свијета. Ова болест представља велику пријетњу међународној трговини и сточарској производњи због строгих мјера контроле болести и ограничења везаних за међународну трговину.

ВИРСВБ је референтна лабораторија у Републици Српској и БиХ за дијагностику слинавке и шапа. Дијагностика ове болести у ВИРСВБ врши се ELISA тестом и методом Real Time PCR.

Начин преноса вируса и његова антигенска варијабилност чине слинавку и шап веома заразном, а болест је ендемска у многим дијеловима свијета. Постоји седам серотипови вируса (O, A, C, SAT 1, SAT 2, SAT 3, Asia 1), при чему инфекција једним серотипом не даје имунитет против другог. Због антигенске разноврсности вируса, дијагностика и правовремено сузбијање болести је отежано. Не постоји јединствени лабораторијски тест за потврду болести, те је неопходно спроводити комбинацију неколико тестова до доношења коначне дијагнозе.

Особље ВИРСВБ је, по питању дијагностике слинавне и шапа, остварило сарадњу и прошло сљедеће едукације: 
– свјетска референтна лабораторија за слинавку и шап Pirbright Institute (Велика Британија),
– Европска референтна лабораторија за слинавку и шап Anses (Француска),
– Real time training course on Foot and mouth disease EU FMD (Nakuru, Кенија),
– International Foreign Animal Disease Diagnostic Course (Plum Island, New York, USA),
– Exchange of best practice in German, Fridrich Loefler Institute (Riems, Њемачка).

Болест плавог језика

Болест плавог језика или катарална грозница оваца је векторско вирусно обољење малих преживара и понекад говеда. Први случај болести плавог језика серотипом 4 код оваца утврдио је ВИРСВБ у селу Врбница, Фоча, средином јуна 2016. године. Након тога, болест се нагло проширила на источни дио Републике Српске, при чему је добила размјере епизоотије.

ВИРСВБ је 2017. године спровео обимно епизоотиолошко испитивање (углавном у источном дијелу Републике Српске), гдје су добијени значајни подаци о кретању болести. Наиме, у вријеме епидемије (епизоотије) болести плавог језика 2016. године, запажени су различити облици болести на територији Републике Српске. Иницијално се могу уочити фебра, општа слабост, отоци ушију, очних капака и усана. Послије отока, као сљедећи клинички знак, који је био уочљив код неколико оваца, свакако је обилан пјенушав исцједак из уста. Отварањем уста таквим животињама, запажа се отечен и хиперемичан језик с тачкастим крварењима, а на уснама су уочљиве улцеративне промјене. Такве промјене су видљиве на усној слузокожи (угао усана и ноздрве прекривене су улцеративним промјенама), као и на папцима (промјене на коријуму, које почињу благим отоцима зглобова на кичичној регији). Промјене на коријуму папака уочавају се у другој фази болести. Млађе категорије су теже обољевале од болести плавог језика. Ови клинички знаци могу се назвати типичним. У епидемиолошком испитивању 2017. године нису утврђени нови случајеви болести код оваца, али према изјавама власника с Пала, Чајнича, Невесиња, Гацка, Рогатице и Хан Пијеска, код обољелих оваца су регистровани побачаји и рађање авиталне јагњади. У неким газдинствима дешавало се да се неке обољеле овце нису опоравиле од болести плавог језика, већ су ушле у вид хроничне форме болести.

На основу епидемиолошког испитивања ВИРСВБ је утврдио да се болест плавог језика вјероватно проширила с територије Црне Горе, на пограничном подручју епидемиолошких јединица Фоча и Гацко. Примарним таласом током јуна и јула 2016. године, болест се ширила на западну и јужну Херцеговину, као и на сјевер источног дијела Републике Српске. Посматрајући образац и вријеме појаве болести плавог језика добијене у овом епидемиолошком испитивању, закључено је да се вирус, преко вектора, у рану јесен даље ширио уз корито Дрине и њених притока на Романијско-подрињску регију. Примарно су запажени губици у Чајничу (горњем Подрињу). Серолошко испитивање и епидемиолошки подаци указују да су планински масиви били природна баријера за ширења вируса, тако да серопреваленца опада на Палама, Сокоцу, Хан Пијеску и Власеници.

Поред епизоотиолошког испитивања, спроведена je ентомолошкa студија присуства куликоида, при чему су добијени први резултати присуства компетентних вектора из Culicoides obsoletus групе и Culicoides pulicaris комплекса. Ентомолошким испитивањем детектоване су ријетке врсте куликоида у Републици Српској (БиХ), које до тада нису биле присутне.

Ензоотска леукоза говеда

Ово обољење је проширено у многим земљама на свим континентима, те представља значајан свјетски здравствени проблем. Наноси велике материјалне штете и угрожава интензивну говедарску производњу, првенствено због одбацивања трупова с туморозним промјенама на линији клања, као и због смањења млијечности и плодности код заражених говеда. Највећи проблем у сузбијању и искорјењавању ове болести је у чињеници да инфекција у већини случајева протиче без видљивих клиничких знакова, због чега је једини начин за постизање успјеха што раније откривање заражених животиња, те њихово уклањање из стада.

У БиХ је група научника 1984-1985. године, агар-гел имунодифузионим (AGID) тестом испитала 8.225 говеда на 14 великих фарми и том приликом на 5 фарми установила присуство специфичних антитијела против вируса ензоотске леукозе говеда (на 4,7-15,55% испитаних говеда). 
Програмом мјера о здравственој заштити животиња у Републици Српској дефинисано је да се све животиње старије од 24 мјесеца, које се у тренутку спровођења мјера налазе на имању, морају тестирати најмање једном годишње, у стадима која немају статус службено слободних стада од ове болести.

Деценијама је ВИРСВБ укључен у борбу за контролу и искорјењивање ензоотске леукозе говеда у Републици Српској. Испитивање се првенствено врши iELISA тестом, а у мањем броју случајева ради се и AGID тест. За период 2020–2024. године, ВИРСВБ је урадио испитивање око 39.000 узорака крвних серума говеда на ову болест. Након дужег низа година, у другој половини августа 2024. године, утврђено је присуство специфичних антитијела за вирус ензоотске леукозе говеда у једном од испитаних узорака.

ВИРСВБ је референтна лабораторија у Републици Српској и БиХ за дијагностику ензоотске леукозе говеда.

Инфективна анемија копитара

Инфективна анемија копитара је обољење које већ деценијама представља озбиљну пријетњу коњарству широм свијета, па тако и у нашој земљи. Посљедњих 30 година болест је константно евидентирана у БиХ, а према одређеним наводима, први пут је потврђена 1952. године код хладнокрвног радног коња у близини Сарајева, док је нешто касније описана и серија случајева код радних коња у ПД „Маглић“ из Фоче. Током 2008–2009. године, серолошким мониторингом спроведеним на цијелој територији Републике Српске, доказана је преваленција овог обољења од 17,76%. То је период који представља почетак актуелног мониторинга инфективне анемије копитара у Републици Српској. Наредних година, па све до 2023. године, мониторинг је спровођен само у општинама Републике Српске у којима је у претходној години регистровано најмање 5 случајева копитара обољелих од инфективне анемије, а од 2023. године укључене су све општине у Републици Српској. Општине које су најчешће биле предмет мониторинга су: Котор Варош, Челинац, Мркоњић Град, Рибник и Пале.

Због велике преваленције болести током периода 2007–2010. године, припремљен је програм контроле на инфективну анемију копитара, који обухвата мјере у виду обиљежавања (микрочиповања) копитара, вађење крви за серолошку анализу и уклањање серопозитивних грла. Такође, програм укључује вођење базе података обиљежених и лабораторијски испитаних копитара, чиме је било обухваћено око 11.000 копитара.

ВИРСВБ у рутинском раду врши анализу великог броја узорака на инфективну анемију копитара, а у посљедње четири године тај број износи око 2.800 узорака. За испитивање се првенствено користи агар-гел имунодифузиони тест (AGID) или Cogginsov тест као златни стандард за дијагностику инфективне анемије копитара, а поред њега користи се и cELISA тест. Поред серолошких испитивања, а у вези са инфективном анемијом копитара, ВИРСВБ је у константној комуникацији с ветеринарском службом на терену и врши епизоотиолошка извиђања.

ВИРСВБ је референтна лабораторија у Републици Српској и БиХ за дијагностику инфективне анемије копитара.

Антракс

Антракс је древна заразна болест узрокована спорогеном бактеријом Bacillus anthracis. У народу се зове црни пришт или само пришт, бедреница, злић, прострел итд.  Добро је позната сточарима у појединим дијеловима наше земље, јер се појављује континуирано на дистриктним подручјима. Дистрикти су, углавном, крашка поља или слабо оцијеђени планински пашњаци. У Републици Српској антраксни дистрикти су Соколац (Романија), Пале, Гацко, Билећа и подручје Мањаче.

Већ деценијама ВИРСВБ врши дијагностику антракса, изолацијом и идентификацијом узрочника из клиничких материјала, те врши епидемиолошка извиђања. Посљедњи случај антракса у Републици Српској ВИРСВБ је дијагностиковао 2017. године код невакцинисаног јагњета с подручја општине Соколац. Такође, већи број случајева антракса десио се на Сокоцу 2011. године, када се ова болест појавила и код људи.

Бруцелоза

Бруцелоза је у у свијету распрострањена бактеријска заразна болест животиња и људи, коју узрокују мали грам-негативни кокобацили из рода Brucella.

ВИРСВБ је деценијама био једина дијагностичка установа на овом подручју и обављао сва серолошка испитивања на бруцелозу. Из радова др Васе Бутозана сазнајемо да су, након Првог свјетског рата, све врсте бруцела биле присутне широм Европе, па изузетак није био ни простор који заузима данашња Република Српска. Након Другог свјетског рата, ветеринари теренске ветеринарске службе, предвођени стручњацима ВИРСВБ, борили су се да сузбију и искоријене бруцелозу. Захваљујући њиховом упорном раду на дијагностици бруцелозе, као и цијеле ветеринарске службе у контроли, сузбијању и мјерама њеног искорјењивања, те уз пуну подршку институција државе у контроли кретања животиња, бруцелоза је с ових простора искоријењена седамдесетих година двадесетог вијека. Посљедњи случај појаве бруцелозе на овом простору десио се 1984. године, када су на Војној економији на Мањачи, код Бање Луке, обољеле овце и људи, када се брзо реаговало, при чему је неколико хиљада оваца из инфицираних стада, као и овце из контактних стада, нешкодљиво уклоњено, као и све друге пријемчиве животиње, укључујући псе и мачке. Накнадним испитивањима која су се сваке године спроводила на преживарима, утврђено је да нема нових серопозитивних животиња. У новијој историји, на простору Републике Српске и БиХ, бруцелоза узрокована Brucellа melitensis је присутна више од двије деценије. Прво жариште појавило се 2000. године у стаду оваца у Мостару, а 2001. године откривена је код оваца и говеда у Невесињу, и то након што су обољели људи. Већ сљедеће године десила се појава бруцелозе на више локација у Републици Српској и Федерацији БиХ. Услиједиле су године у којима је инциденца бруцелозе сваке године била све већа. Број обољелих људи повећавао се из године у годину, све до 2008. године, када је инциденца бруцелозе достигла свој максимум, јер је само те године откривено 2.007 жаришта, са укупном преваленцијом код малих преживара од 4,55% и 994 обољелих људи. Процијењено је да је на нивоу укупног броја стада, 40% инфицирано бруцелом. У санирању жаришта уништено је преко 70.000 оваца и коза и 260 говеда. Те године ВИРСВБ је имао рекордан број лабораторијских претрага на бруцелозу од преко 350.000 претрага, а утврђена преваленција малих преживара у Републици Српској била је нешто нижа него у Федерацији БиХ и износила је 3,30% наспрам 5,36% респективно. Велики дио домова здравља у Републици Српској тада није имао уведене лабораторијске претраге на бруцелозу, па су се у ВИРСВБ, осим претрага крви животиња, вршиле и претраге узорака крви људи. Ово је био велики допринос ВИРСВБ у сарадњи ветеринарског и јавног здравственог сервиса и огроман допринос у заштити здравља животиња и људи.

У том периоду је, уз активно учешће стручњака ВИРСВБ, те свих ветеринарских ауторитета у БиХ, постигнут договор о заједничкој стратегији на нивоу БиХ и донесен осмогодишњи оперативни програм за контролу бруцелозе у БиХ (2009-2016), којим је, као основна мјера, предвиђена масовна вакцинација свих малих преживара током прве године спровођења, а идућих седам година вакцинација приплодног подмлатка. Изабрана је вакцина РЕВ-1, која садржи атенуирани сој Brucellа melitensis, а која при правилној примјени изазива доживотни имунитет. Предвиђена је и појачана контрола говеда на бруцелозу при чему је, осим обавезног тестирања млијечних грла, предвиђено тестирање и других категорија говеда преко једне године старости. Овај програм је, већ након прве године и масовне вакцинације малих преживара, довео до пада инциденце бруцелозе код животиња и људи. Међутим, програм је имао и своје слабости, а извршиоци истог нису били досљедни у његовом спровођењу, па се током сљедећих година мелитококоза наставила појављивати, да би 2015. године била пријављена 103 случаја бруцелозе код људи и уништено 1.010 малих преживара и 49 говеда на 84 жаришта у БиХ. Ови подаци су иницирали припрему новог вишегодишњег програма контроле и искорјењивања бруцелозе малих преживара за период 2017-2021. године, у чијој изради су стручњаци ВИРСВБ такође активно учествовали. С обзиром да је вишегодишња масовна вакцинација, и поред свих уочених слабости, била једино исправно рјешење, а да се финансијска средства за њено спровођење у току неколико наредних година нису могла обезбиједити, нови програм је био наставак старог. Главна мјера је остала вакцинација приплодног подмлатка малих преживара, а додате су још неке активности којима би требало кориговати уочене слабости. Тада је, у циљу контроле спроведене вакцинације, уведена контрола стварања антитијела након вакцинације. Након истека програма за период 2017-2021. године, због недостатка финансијских средстава за масовну вакцинацију, договорен је наставак програма с истим главним активностима.

ВИРСВБ је референтна лабораторија за бруцелозу у Републици Српској. За дијагностику бруцелозе ВИРСВБ користи сљедеће методе испитивања: Rose Bengal, iELISA, cELISA и реакцију везивања комплемента. Кроз двије и по деценије интензивног рада на дијагностици бруцелозе, број испитивања у ВИРСВБ се мјери у милионима.

Поред лабораторијске дијагностике, која укључује и контролу успјешности спроведене вакцинације, особље ВИРСВБ врши епидемиолошка извиђања, те помаже ветеринарским организацијама, инспекцији Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске у откривању начина уласка инфекције на фарме, могућих путева ширења инфекције, као и у детаљном одређивању мјера санирања бруцелозе на фармама с нејасним епизоотиолошким подацима.

ВИРСВБ по питању дијагностике бруцелозе има успостављену сарадњу с FAO/OIE/WHO референтном лабораторијом за бруцелозу (APHA Scientific, Велика Британија), с којом учествује у испитивању оспособљености.

Салмонелоза

Салмонелоза, заразна болест људи и животиња, са преко 2.600 различитих серотипова Salmonella, распрострањена је у цијелом свијету. ВИРСВБ рутински, већ деценијама, врши лабораторијско испитивање узорака на салмонеле. Првенствено су то узорци хране, хране за животиње и из фазе примарне производње (фецес, назувци, подлошке, брисеви површина, простирка, јаја), али и органи угинулих животиња.

За детекцију салмонела ВИРСВБ користи стандардну методу ISO 6579-1, а за серотипизацију ISO 6579-3. У рутинском раду врши се серотипизација пет сојева значајних за јавно здравље (Salmonella Enteritidis, Salmonella Typhimurium, Salmonela Infantis, Salmonela Virchov и Salmonela Hadar), међутим, ВИРСВБ располаже проширеним панелом антисерума за серотипизацију и других серотипова (Salmonella Montevideo изолована је 1999. године у живини из увоза, а Salmonella Kentacky изолована је 2021. године у PT испитивању). Најчешћи изолати салмонелa изоловани у ВИРСВБ су: Salmonella Enteritidis, Salmonela Infantis, рјеђе Salmonella Typhimurium.

Повремено се изолују вакцинални сојеви Salmonella Enteritidis, који се доказују тестом за диференцијацију дивљег (теренског) од вакциналног соја салмонеле.

Потврда резултата рада односно изолата, вршена је у Словенији и Чешкој, као и у Јавној установи Институт за јавно здравство Републике Српске.

Клостридијалне инфекције

Убиквитарне, грам-позитивне штапићасте бактерије из рода Clostridium, изазивају широк дијапазон патолошких ентитета код домаћих животиња. Данас је у роду Clostridium познато више од 100 врста, а само око 20 њих је патогено. Према патогености сврстане су у неуротоксичне, хистотоксичине, ентеропатогене и клостридије узрочнике ентеротоксемије, као и нетипичне клостридије.

На територији Републике Српске најчешће се дијагностикују хистотоксичне и ентеропатогене клостридије, узрочници ентеротоксемије код великих и малих преживара.

Улога ВИРСВБ у сузбијању клостридијалних инфекција огледа се у раном откривању, извођењу обдукција, изолацији и идентификацији узрочника. Инфекције различитим типовима Clostridium perfringens на територији Републике Српске најчешће се јављају код малих преживара. Ту спадају дизентерија јагњади и ентеротоксемија с дегенерацијом бубрега (болест кашастих бубрега, „pulpy kidney disease“). Инфекције овим узрочником забиљежене су спорадично и у узгоју говеда у систему крава-теле.

ВИРСВБ поставља дијагнозу на основу епизоотиолошке анамнезе, клиничке слике, патоморфолшког налаза и лабораторијске потврде која се заснива на изолацији бактерија у чистој култури. На основу епизоотиолошке анамнезе поставља сумњу, а нарочито су значајне информације везане за узраст, начин исхране, годишње доба, као и подаци да ли су животиње вакцинисане или не. Оправдана сумња може да се постави на основу перакутног тока и карактеристичних патоморфолошких промјена.

ВИРСВБ на анализу најчешће добија лешеве угинулих малих преживара. Код сумње на ентеротоксемију и болест кашастих бубрега, лешеви угинулих јединки су у добром кондиционом стању, а пресијецањем крвних судова истиче тамноцрвена крв, која је најчешће некоагулисана. У поткожном ткиву запажају се крварења и пихтијасти едеми. У перикарду, плеураној и абдоминалној дупљи, налази се већа количина серозно-хеморагичне течности. У перикарду се могу запазити крпице фибрина. Слузница танких цријева, посебно јејунума и илеума, дифузно је зацрвењена, а у лумену се најчешће налази полутечан крвав садржај. Дјеловањем бактеријских токсина који доводе до циркулаторних поремећаја, долази до мутног бубрења бубрежног паренхима и до аутолитичног процеса, који веома брзо бубреге претвара у црвену кашасту масу. Овај налаз је посебно маркантан и скоро патогномоничан за инфекције с Clostridium perfringens tip D.

ВИРСВБ из материјала узетих током обдукције врши изолацију и идентификацију узрочника. Директним микроскопирањем бојених размаза по граму, узетих из промијењених органа и танких цријева, Clostridium perfringens се уочава као велика грам-позитивна штапићаста бактерија, која ријетко формира споре. За изолацију користи се крвни агар, уз стриктне анаеробне услове. Колоније су крупне, глатке, округле, сјајне, окружене карактеристичном зоном двоструке хемолизе. Биохемијска индетификација врши се помоћу API система.

Инфекције хистотоксичним клостридијама на нашем терену јављају се код великих и малих преживара. Најчешће су то шуштавац и парашуштавац. Шуштавац представља акутно или перакутно инфективно обољење углавном млађих говеда, рјеђе оваца, које се карактерише гасним едемом скелетне мускулатуре и често леталним исходом. Узрочник је Clostridium chauvoei. Материјал за анализу најчешће су дијелови промијењене мускулатуре с унутрашњим органима или лешеви угинулих животиња. У случајевима угинућа говеда, обдукција се најчешће изводи на терену. Дијагноза се поставља на основу епизоотиолошке анамнезе, клиничке слике, патоморфолошког налаза и лабораторијске изолације узрочника. Лешеви угинулих животиња су надути (постмортални метеоризам), а из природних отвора истиче серозно-хеморагична пјенушава течност. Најмаркантније патоморфолошке промјене на обдукцији су хеморагични инфилтрати и едеми скелетне мускулатуре. Захваћена мускулатура је спужвастог изгледа, с мјехурићима гаса. Приликом палпације констатују се крепитације. Изнад промијењене мускулатуре поткожно ткиво је пихтијасто, инфилтровано хеморагично серозним ексудатом и прожето гасним мјехурићима. На паренхиматозним органима се констатују сивкаста дегенеративно-некротична и инфламаторна огњишта. Парашуштавац је инфективно неконтагиозно обољење које настаје као посљедица инфекције рана анаеробним бактеријама. Главни узрочник парашуштавца је Clostridium septicum, а појединачно и Clostridium novyi сам или заједно с Clostridium septicum. Материјал за обдукцију најчешће су лешеви угинулих малих преживара, када у анамнези имамо податак да је до могуће инфекције дошло преко повреда на кожи и слузницама. На обдукцији патоморфолошке промјене јако су сличне као код шуштавца. Међутим, разлика је у томе што се код парашуштавца истиче хеморагична компонента, док је емфизематозна компонента потиснута у други план. Локализација промјена је условљена вратима инфекције. ВИРСВБ врши директно микроскопирање размаза бојених по граму, узетих из промијењене мускулатуре и поткожних ткива. Clostridium chauvoei има изглед грам-негативних штапићастих бактерија с централно положеним ендоспорама, с типичним обликом лимуна. За изолацију се користи крвни агар с екстрактом јетре, уз инкубацију у стриктним анаеробним условима. На крвном агару колоније Clostridium chauvoei окружене су великом зоном јасне хемолизе. Clostridium septicum директним микроскопирањем показује карактеристичне дуге, нитасте облике. Ендоспоре су овалне и постављене субтерминално. На крвном агару колоније имају корјенасте рубове и окружене су зоном јасне хемолизе.

Америчка куга пчелињег легла

Америчка куга пчелињег легла је заразна бактеријска болест легла медоносне пчеле Apis mellifera, глобално распрострањена, са значајним еколошким и економским утицајима. Не постоје лијекови који би утицали на спорогене облике бактерије, које су извори инфекције ларви у њиховим најранијим развојним стадијумима. Превентивна средства у виду регистрованих вакцина, серума или генетски модификованих терапија које могу елиминисати узрочника Paenibacillus larvae не постоје. Фармаколошка контрола није прихваћена на исти начин од стране ветеринарског консензуса у многим земљама. Лијечење или превенирање (метафилакса) антибиотицима није ефикасно, јер не утиче на споре које су извор инфекције за ларве медоносних пчела. Савремене пчеларске праксе у неким земљама, својим технолошким рјешењима, занемарују механизме природне историје узрочника и одрживости пчелињих заједница и на тај начин повећавају учесталост болести легла, а самим тим и социјалне заједнице у цјелости.

Рана детекција клинички неиспољених латентних форми инфекција заражених пчелињих заједница, кључна је за успостављање контролних поступака којима се ограничава ширење инфекције. Пасивно праћење клиничких форми америчке куге пчелињег легла у кошницама, доказано, није довољно ефикасно посебно не у случајевима кад се ради о подручијима и пчелињацима са историјом позитивног налаза на Paenibacillus larvae. 
Америчка куга пчелињег легла је једна од најзаступљенијих заразних болести у БиХ уколико се узме у обзир број позитивних узорака достављених у лабораторију. Ако сваки узорак представља једну кошницу, с њеном бројном популацијом, онда је број једики које учествују у сложеним инфективним интеракцијама огроман. Преваленца болести се тешко може утврдити. Болест има еколошки значај, јер узрочник у облику споре остаје потенцијално инфективан дуги низ година, а по особинама генеративних форми микробног опстанка у околини, врло је близак узрочнику антракса Bacillus anthracis.

У лабораторијској дијагностици, стандардизацији процедура доказа, комуникацији ризика, едукацији пчелара, учешћима на обукама, конгресима и писању научних и стручних радова у вези са овом незоонозном заразном болести, ВИРСВБ има значајна искуства и ресурсе. Такође, сарадња ВИРСВБ сa Савезом удружења пчелара Републике Српске по овом питању је значајна.

 Спровођење мјера против ове болести зависи од много елемената, који су у домену више различитих носилаца активност на овом пољу. Недостајући стратешки планиран концепт контроле болести, недовољна заинтересованост пчелара који ову болест доживљавају као срамну, недовољан интензитет и квалитет ветеринарских мјера, неизвјесност финансирања мјера и застарјела регулатива, разлог су лоших показатеља о броју позитивних узорака који се достављају на лабораторијску анализу.

У периоду 2020–2024. године, ВИРСВБ је извршио испитивање 4.760 узорака на америчку кугу пчелињег легла, од чега је у 29,89% узорака изолован узрочник ове болести.

Q грозница

Q грозница заузима значајно мјесто у хуманој и ветеринарској медицини. Како домаће животиње представљају значајан резервоар Coxiella burnetii, а самим тим и потенцијални извор инфекције за људе, откривање серолошких реактора има важну улогу у превенцији ове болести код људи. Ширењу ове зоонозе погодује екстремно мала инфективна доза узрочника, као и његова велика отпорност. Q грозница представља велики изазов за јавно здравље, а самим тим и за ветеринарску медицину, у смислу проналажења адекватног рјешања за ову зоонозу.

Иако се Q грозница код оваца и коза повезује с касним побачајима и репродуктивним поремећајима, као што су пријевремени партуси, мртворођено и авитално потомство, а код говеда некада с неплодношћу и метритисом, генерално не постоје специфични симптоми везани за Q грозницу. Учесталост Q грознице код људи у зимско-љетном периоду доводи се у везу с периодом јагњења. Мала инфективна доза и велика отпорност узрочника, као и његово перзистирање у природи и векторима, чине борбу против ове болести компликованом и тешко примјенљивом у нашим условима. Због своје способности да изазове епидемију, отпорности у окружењу и начина ширења аеросолом, Coxiella burnetii се сматра потенцијалним агенсом биотероризма. Људи се претежно инфицирају током партуса животиња, посебно преживара, који у том моменту могу излучивати велики број узрочника. Узрочник се путем аеросола, шири вјетром, повремено прелазећи велике удаљености, а на тај начин може инфицирати десетине до стотине људи који нису у директном контакту са животињама. Испитивање на Q грозницу обавезно се врши приликом побачаја код животиња.

Прва епидемија Q грознице је била 1988. године у Омарској (Приједор), а четрнаест година касније на истој епизоотиолошкој јединици долази до нове епидемије. Осим већих епидемија, забиљежене су и мање на подручју Градишке, Лакташа и Козарске Дубице, а све у вези са контактима људи и малих преживара. Серолошким испитивањем у 2001. години ВИРСВБ је утврдио да серопреваленција код преживара износи 0,5%, а у 2003. години 0,75%. Исте године, испитивањем крви 3.701 овце на подручју епизоотиолошке јединице Бања Лука, откривено је присуство антитијела на Coxiella burnetii у 1,18% случајева. Почетком 2006. године ВИРСВБ је претражио стада оваца с подручја на којима су обољели људи, када је у тим стадима утврђена серопреваленција 2,26-29%. Након проласка номадских стада кроз град и приградска насеља 2004. године, настала је епидемија с преко 300 обољелих људи, претежно на подручју Бање Луке, и мање на подручју Мркоњић Града и Челинца.

ВИРСВБ је референтна лабораторија у Републици Српској и БиХ за дијагностику Q грознице. Испитивање се врши сљедећим методама: ELISA тест, реакција везивања комплемента и Real Time PCR.

ВИРСВБ по питању дијагностике Q грознице има успостављену сарадњу с WOAH референтном лабораторијом за Q грозницу (Anses, Sophia Antipolis Laboratory, Француска), с којом учествује у испитивању оспособљености.

Дијагностика трансмисивних спонгиформних енцефалопатија ВИРСВБ обавља се анализом узорака можданог ткива говеда, оваца, коза и јелена, на присуство патогеног приона. 
Дијагностика говеђе спонгиформне енцефалопатије је раније вршена примјеном метода имуноблот Prionics Check Western blot и имунохроматографском методом Prionics PrioStrip, док се сада анализа врши имуноензимским антиген везујућим тестом (ELISA). Ова метода задовољава и домаће и ЕУ прописе који регулишу дијагностику спонгиформних енцефалопатија. Годишњи програм праћења заснива се на активном и пасивном надзору. Овим програмом обухваћена су говеда старија од 30 мјесеци намијењена за клање, затим говеда старија од 24 мјесеца упућена на принудно клање или животиње које су показивале симптоме поремећаја централног нервног система и поремећаје у понашању приликом спровођења antemortem прегледа, као и говеда старија од 24 мјесеца која су угинула или усмрћена на имању, током транспорта или у кланици.
ВИРСВБ такође врши детекцију патогеног приона у можданом ткиву оваца и коза, узрочника скрепија (Paraplexia enzootica, Scrapie) и анализа узорака можданог и лимфоидног ткива поријеклом од јелена на присуство патoгеног приона, узрочника хроничног слабљења јелена
(Chronic wasting disease).
ВИРСВБ је референтна лабораторија у Републици Српској и БиХ за дијагностику трансмисивних спонгиформних енцефалопатија.

Паразити су патогени који од свог домаћина узимају храну и штете његовом здрављу. Дијагностика паразитских инфекција захтијева лабораторијску подршку пошто су симптоми болести често неспецифични или могу бити маскирани симптомима других болести. Осим неспецифичне клиничке слике, велики број паразитских болести има дуг препатентни ток, с дугим потпуно асимптоматским периодом, па је изузетно важно да клиничари владају епизоотиолошким подацима о присутности одређених паразита на подручјима на којима су животиње боравиле.

Од самог оснивања, ВИРСВБ врши различите паразитолошке претраге, које доприносе расвјетљавању узрока нарушеног здравственог стања код животиња, али и код људи. Број паразитолошких метода које се примјењују у ВИРСВБ је велики, попут копролошких претрага које су од великог значаја за откривање и сузбијање хелминтоза и метиљавости великих и малих преживара, коња и свиња, затим дерматолошких претрага у сврху контроле шугавости и вашљивости, уролошких, хематолошких, а посебно је значајна претрага меса на ларве трихинела методом вјештачке дигестије, која је допринијела смањењу броја обољелих људи од трихинелозе.

ВИРСВБ врши изолацију Histomonas spp. и Trichomonas spp., те дијагностику паразитских болести пчела (варооза, ноземоза, акароза и др.) и риба (ларве анисакида). Поред паразитолошких метода, ВИРСВБ врши и молекуларна испитивања на присуство генома одређених паразита, методом ланчане реакције полимеразе.

Векторске паразитске болести, као што су бабезиозе и филариозе, добиле су на значају као резултат глобалног отопљавања и ширења ареала инсеката који их преносе. Особље ВИРСВБ је учествовало 2015. године у истраживањима раширености инвазивних врста комараца у пројекту Vector Net у БиХ, у сарадњи с Ветеринарским факултетом Универзитета у Сарајеву и Пољопривредним факултетом Универзитета у Новом саду. Као резултат пројекта доказано је присуство Aedes albopictus, те је особље ВИРСВБ обучено за морфолошку детерминацију врста и родова комараца.

Поред наведеног, ту су и многе друге паразитске болести које се преносе животињама у промету, али и непрекидним миграцијама дивљих животиња. Све ово доводи до комплексне ситуације по питању паразитоза, због потпуно реалне могућности појаве паразитских болести које су се некада сматрале егзотичним болестима одређених дијелова свијета. Особље ВИРСВБ увијек је препознавало важност паразитских болести у заштити здравља животиња и људи и дало је немјерљив допринос унапређењу ветеринарске струке и развоју науке у области паразитских болести. Као резултат тога, објављени су бројни стручни и научни радови из области паразитологије.

Трихинелоза

Трихинелоза је паразитска болест животиња и људи раширена широм свијета која се, међу животињама, преноси конзумирањем меса, а људи се инфицирају конзумирајући недовољно термички обрађено месо. Узрокују је обле глисте из рода Trichinella.

Џејмс Пеџет је, при обдукцијама људи 1860. године, нашао пјешчана зрна у мишићима дијафрагме. Потом је Роберт Овен микроскопирањем мишићног ткива уочио учахурене танке ларве трихинела умотане у спиралу, по чему је овом паразиту дао име Trichina spiralis. Када је код свиња пронађен исти налаз, ускоро је откривен биолошки циклус трихинела и узрочна веза између обољевања људи и конзумације меса свиња. 
Веома брзо се, из обичног микроскопирања, развила метода трихинелоскопије односно компресије, која представља преглед дијела мишићног ткива компресованог између два стакла, на присуство учахурених ларви трихинела. Ова метода је одмах уведена као обавезна мјера за заштиту здравља људи, прво на клаоницама у Њемачкој крајем 19. вијека, а затим је овај преглед веома брзо прихваћен као обавезан преглед меса свиња на клаоницама у свим земљама Европе. Метода компресије се користила дуги низ година и, захваљујући њој, спријечене су бројне епидемије људи. Међутим, након што су забиљежена обољевања људи због конзумирања меса претходно прегледаног овом методом, откривено је да постоји значајна могућност грешке и добијања лажно негативног резултата, и то због мале количине претраженог меса и открића да Trichinella spiralis није једина врста трихинеле, већ да постоје врсте трихинела које су величином мање (Trichinella britovi), или чије ларве не стварају чахуру/капсулу (Trichinella pseudospiralis). Због ових сазнања, крајем 20. вијека, ради повећања осјетљивости методе компресије, побољшавани су оптички апарати за претрагу и повећавана је обавезна количина узорка који улази у претрагу. Повећање броја исјечака за преглед директно је утицало на продужење трајања претраге и на замор прегледача. Током 20. вијека, упоредо с методом компресије, развијане су алтернативне методе претраге меса на принципу вјештачке дигестије меса. Због уочених ограничења методе компресије (мала количина узорка који се прегледа, замор прегледача, мала вјероватноћа откривања некапсулираних ларви, неприлагођеност великим захтјевима индустријских клања), крајем 20. и у првој деценији 21. вијека, Међународна комисија за трихинелозу и стручњаци WOAH-OIE престали су да је препоручују за рутинско испитивање трупова, а легислатива ЕУ потпуно је ограничила ову методу.

Постоји неколико различитих метода дигестије, које се занивају на принципу вјештачког варења узорака меса помоћу HCl и пепсина, при чему се ларве ослобађају из мишића. Ове методе омогућавају да се за релативно кратко вријеме прегледа велики број свиња. Методу дигестије на магнетној мјешалици ЕУ је означила као референтну методу (Уредба ЕУ 2075/2005, 2015/1375), која је идентична методи ISO 18743:2015. Метода дигестије омогућава да се истовремено претражи 100 грама узорака, скраћује вријеме задржавања трупова у клаоницама и смањује могућност грешке усљед замора прегледача, а основна предност ове методе је што омогућава да се, без трошења додатног времена, повећа количина узорка која улази у претрагу, што директно пропорционално повећава осјетљивост претраге на трихинеле.

У Републици Српској је, према Правилнику о мјерама за сузбијање и искорјењивање трихинелозе животиња (Службени гласник Републике Српске 44/10) обавезна метода вјештачке дигестије. Уредбом ЕУ и регулатива Републике Српске и БиХ прописале су један грам мишићног ткива као узорак који се узима у претрагу методом брзе дигестије на магнетној мјешалици.

Међународна комисија за трихинелозу закључила је да тек претрага узорка од пет грама узорка мишићног ткива даје тачну информацију о присуству ларви трихинела у мишићима трупа прегледане животиње и гарантује безбједност за конзумента прегледаног меса да неће бити инфициран трихинелом, те за ендемска подручја у која спада и простор Републике Српске, препоручује да се претрага обавезно ради из пет грама мишићног ткива. Имајући ово у виду, у ВИРСВБ се, од увођења методе вјештачке дигестије на магнетној мјешалици, претрага обавезно ради из пет грама мишићног ткива, што је пет пута већа количина узорка од прописане. Такође, ВИРСВБ, у свакодневној комуникацији, препоручује докторима ветеринарске медицине у Републици Српској да за претрагу користе пет грама узорка, нарочито када узорак који претражују нису сами узорковали. Стручњаци ВИРСВБ, у сарадњи с докторима ветеринарске медицине на терену, утврдили су 2022. године да се претрагом пет грама меса дивљих свиња релативно често откривају инфестације ларвама трихинела ниског интезитета, које износе испод једне ларве по граму мишића, што је додатно потврдило став ВИРСВБ у вези са количином узорка за преглед.

У периоду од 1961. до 1964. године, у БиХ није регистрован ниједан случај трихинелозе код људи, а у периоду од 1965. до 1991. године, пријављено је 1.427 случајева трихинелозе. Први случајеви утврђени су 1965. године у Бањој Луци, када је клиничка дијагноза за три хоспитализована пацијента потврђена у ВИРСВБ, налазом ларви Trichinella spp. у сувом месу домаће свиње, методом споре вјештачке дигестије помоћу термостата. Нови случајеви забиљежени су 1967. године, а 1968. године избила је прва бројнија епидемија, поново у Бањој Луци. Од тада је трихинелоза постала ендемска болест на простору БиХ, јер је почела да се редовно дијагностикује из године у годину. До 1981. године регистровано је до 46 обољелих особа годишње, а од 1982. године трихинелоза је постала значајна зооноза са 113 обољелих годишње. Највећа преваленција била је 1982. године и износила је 6,67 случајева на 100.000 становника. Трихинелоза људи у БиХ имала је константан раст у периоду 1965–1991. године. У периоду 1992–2021. године, у БиХ је од трихинелозе обољела 2.401 особа. Просјечна инциденција је била 80,03 случаја, а просјечна стопа морбидитета 2,21% 000. У овом периоду, стопа морбидитета трихинелозе у Републици Српској и у ФБиХ била је значајно различита, када је у Републици Српској било 1.789 инфицираних особа (просјечно годишње 49,38), с просјечном стопом морбидитета од 4,48% 000, док је у истом периоду у ФБиХ од трихинелозе обољело 612 особа (просјечно 16,89 годишње), с просјечном годишњом стопом морбидитета од 0,87% 000, а највећи број обољелих (533) забиљежен је 1998. године. У периоду 1992– 2001. године, у Републици Српској било је пет смртних случајева. У периоду 2001–2019. године, трихинелоза људи је у сталном опадању, па 2020. године није регистрован ниједан нови случај. Током 2021. године регистрован је један случај, а 2022. године пријављена су 23 обољеле особе због конзумације прерађевина од меса које није прегледано на присуство трихинеле. До августа 2024. године није било нових случајева трихинелозе људи.

Прегледајући месо животиња у ВИРСВБ, ларве Trichinella spp. нађене су у узорцима мишића домаћих свиња, дивљих свиња, медвједа, јазаваца, лисица и шакала. Током периода 1997-2021. године, у Републици Српској пријављено је 2.660, а у ФБиХ 165 трихинелозних трупова животиња, односно у БиХ укупно 2.825 случајева, већином домаћих свиња. Током овог периода до данас, укупан број годишње откривених инфицираних животиња стално се смањује, а највећи удио од откривених трихинелозних животиња отпада на дивље свиње.

До 2013. године, сви налази ларви трихинела означавани су као налази ларви Trichinella spiralis, када су стручњаци ВИРСВБ, у сарадњи с Институтом за примјену нуклеарне енергије Универзитета у Београду (INEP), молекуларном дијагностиком, потврдили епизоотиолошку теорију да на простору Републике Српске и цијеле БиХ, осим T. spiralis, циркулишу и друге врсте трихинела. Тада су узорци нађених ларви трихинела код једне дивље и једне домаће свиње молекуларно окарактерисане као Trichinella britovi и Trichinella pseudospiralis респективно.

Бабезиоза

Значајна активност особља ВИРСВБ је рад на паразитолошкој и молекуларној типизацији врсте Babesia ovis. Током 2019. године службено је потврђен ензоотски фокус малигне бабезиозе оваца на подручју општине Рудо. До 2022. године епизоотиолошко испитивање значајно је проширено тако да је ова болест доказана на појединим подручјима Херцеговине.

Молекуларна типизација и филогенетска анализа утврдила је постојање засебног генотипа врсте Babesia ovis на подручју општине Рудо који се разликује од заједничког генотипа који је присутан на Блиском истоку. Овај хаплотип је означен као BO53 и један је од 26 доказаних хаплотипова који се налазе у генској бази.

Испитивање малигне бабезиозе оваца било је прво испитивање након 70 година у БиХ. Прије ове студије постојало је мишљење да ова болест има само историјски значај за поједине дијелове Европе.

Када је у питању патоморфолошка дијагностика, ВИРСВБ врши дијагностику патоморфолошких промјена у ткивима животиња. Патоморфолошка дијагностика се заснива на примјени патоанатомске и патохистолошке анализе органа, односно ткива, ради утврђивања болести и узрока угинућа домаћих и дивљих животиња. На анализу се примају лешеви и/или органи животиња достављени од стране теренске ветеринарске службе или од стране власника.
Такође, материјал за анализу шаљу и ветеринарски инспектори, најчешће због сумње на појаву заразних болести. Такође, обдукција лешева се може обављати на терену, као што је редован случај с великим преживарима и копитарима. Приликом обраде достављеног материјала узимају се узорци за микробиолошке и паразитолошке анализе. Патоанатомска анализа се, према потреби, допуњава и патохистолошком анализом ткива.
Комплетна постмортална дијагностика, осим извођења обдукције, подразумијева патохистолошке и цитопатолошке анализе, што за циљ има доношење тачне клиничко-патолошке дијагнозе и прецизно утврђивање узрока угинућа или постојања одређене болести. Материјал за патохистолошки преглед обухвата материјал узоркован током обдукције и материјал послат од стране ветеринара или власника животиње. Материјал који шаљу доктори ветеринарске медицине или власници животиња представљају хируршки одстрањене туморске промјене с коже и млијечне жлијезде паса, мачака или других животиња, затим туморске промјене на унутрашњим органима или цијели органи захваћени неопластичним процесом, најчешће поријеклом од кућних љубимаца. Материјал који у лабораторију шаљу доктори ветеринарске медицине након извођења теренских обдукција су дијелови промијењених органа и/или ткива код сумње на постојање инфективне болести или неке друге болести неинфективне етиологије. За цитопатолошка испитивања материјал за испитивања представљају ексудати и трансудати тјелесних шупњина, те аспирати лимфних чворова и доступних неопластичних промјена.
Такође, ветеринарске огранизације достављају узорке хируршки одстрањеног туморског ткива на патохистолошку анализу. Када говоримо о патохистолошкој дијагностици тумора у ВИРСВБ, најчешће се дијагностикују округлоћелијски тумори коже (кутани лимфом, плазмоцитом, мастоцитом, хистиоцитом, меланом и трансмисивни венерични тумор), затим бенигне и малигне форме тумора млијечне жлијезде. Такође, дијагностикују се и остале неоплазме, односно тумори епителног и мезенхимског  поријекла.
Патохистолошким анализама органа и ткива могу се утврдити специфичне, односно патогномоничне промјене за одређене болести, као нпр. налаз Болингерових тјелашаца карактеристичан за богиње, дифтерију живине, ектим и др., гнојни и  негнојни менингоенцефалитис код листериозе, интрацитоплазматске инклузије у неуронима код Аујескијеве болести, грануломатозне инфламације и присуство ацидорезистентних узрочника туберкулозе и паратуберкулозе и сл.

ВИРСВБ за обављање микробиолошких испитивања свакодневно врши припрему
хранљивих микробиолошких подлога. Ово је комплексна активност која укључује различите аспекте и фазе процеса, почев од одваге, растварања, стерилизације или кувања хранљивих подлога, те контролу квалитета (физичко-хемијска, стерилност, продуктивност, селективност,
специфичност) и поступање с референтним сојевима микроорганизама. За припрему хранљивих подлога ВИРСВБ користи дехидроване подлоге од комерцијалних свјетских произвођача (преко 100 различитих хранљивих подлога). На годишњем нивоу се произведе око 4.800 литара
хранљивих подлога. За контролу произведених хранљивих подлога ВИРСВБ користи преко 40 референтних сојева микроорганизама, поријеклом из међународних колекција (World Data Centre for Microorganisms WDCM, American Type Cultrue Collection ATCC, Spanish Type Culture Collection CECT итд.). На годишњем нивоу ВИРСВБ направи преко 1.000 аликвота референтних микробиолошких култура.
Поред специфичних, као примарне, ВИРСВБ примјењује основне методе изолације и идентификације микроорганизама у дијагностици бактериолошких и гљивичних обољења. Ово подразумијева изолацију и идентификацију на различитим хранљивим подлогама (неселективне, селективне,  диференцијалне) у различитим температурним и атмосферским условима инкубације (аеробни, анаеробни,  икроаерофилни), извођење потврдних биохемијских тестова (каталаза, коагулаза, оксидаза, биохемијски низ итд.) и посматрање микроскопских препарата (нативни, грам, Гимза, Лефлер и др.) Важан аспект рада у микробиолошкој лабораторији представљају стерилизација и
дезинфекција. Стерилизација се дефинише као процес потпуне елиминације или уништавања свихоблика микроорганизама, а дезинфекција представља уништавање или уклањање штетних вегетативних микроорганизама. Основни циљ дезинфекције и стерилизације јесте смањење броја микроорганизама до таквог нивоа да је вјероватноћа преношења инфекције односно контаминације доведена до нуле. Оне се спроводе различитим физичким (топлота, ултраљубичасто свјетло) и хемијским поступцима. У ВИРСВБ се користе метода стерилизације топлотом, и то за посуђе, опрему и прибор сува стерилизација (стерилизатор на 160°С током једног сата), а за хранљиве подлоге влажна стерилизација (аутоклав на 121°С у трајању од 15/20 минута или 134°С током 10 минута). Контаминирани материјал, који укључује обрађене узорке, кориштене хранљиве подлоге, стаклено и пластично посуђе, инструменте, прибор и сл., стерилише се (деконтаминише) на 121°С током 20 минута. На годишњем нивоу се просјечно обавиоко 270 циклуса суве стерилизације и 160 циклуса влажне стерилизације. Дезинфекција се врши свакодневно UV лампама и дезинфекционим средствима. Ефикасност поступака дезинфекције и стерилизације се периодично контролише.

Током развоја дијагностике заразних болести у ВИРСВБ, имунолошко-серолошка испитивања заузимала су значајно место. У посљедње три деценије дошло је до наглог развоја дијагностике заразних болести, с посебним акцентом на зоонотске болести. Временом су се уводиле нове дијагностичке процедуре. Тако су нпр. методе споре аглутинације у дијагностици бруцелозе временом употпуњене новијим методама брзе аглутинације, као и муноензимским тестовима, те реакцијом везивања комплемента. Надаље, развој нових метода резултовао је увођењем теста флуоресцентне поларизације.
Метода за дијагностику лептоспирозе, реакција микроскопске аглутинације (МАТ) тест, користила се за индиректно откривање присуства лептоспирозних инфекција код животиња и људи. Значај ових испитивања дошао је до изражаја у 2014. години, након обилних падавина и поплава, што је омогућило стварање повољних услова за одржавање лептоспира у природи.
Серолошким мониторингом 2014–2015. године, тестом микроскопске аглитинације (МАТ) с антигенима осам сероваријетета, утврђена је преваленца од 11,65% код испитивања 4.171 узорка серума преживара. Такође, утврђивање  перопреваленције у узорцима крви паса и лисица у периоду обилних падавина омогућило је увид у значај карнивора као потенцијалних клицоноша у ланцу ширења ептоспирозе. Допринос ВИРСВБ у погледу имунолошких испитивања огледа се и у дијагностици зооноза, код испитивања крвних серума људи. Крајем двадесетог и почетком двадесет и првог вијека развијене су нове методе, па су, у сарадњи с Универзитетским клиничким центром Републике Српске, вршена испитивања узорака крвних серума људи, чиме је стављен акценат на откривање зооноза у популацији људи, у вријеме када овај вид дијагностике није био развијен у јавном здравству. У вези са дијагностиком Q грознице, увођење испитних метода у рутински рад омогућило је доказивање ове инфекције у хуманој популацији 2003. године, када је обољело преко 300 људи, након проласка номадских стада кроз урбана подручја. Овај вид сарадње се наставио и по питању дијагностике бруцелозе, лептоспирозе, лајм борелиозе, трихинелозе и ехинококозе, све до момента успостављања ове дијагностике у оквиру јавног здравства. Значај сарадње ветеринарског и јавног здравства огледао се и у комуникацији и обавјештавању при појави заразних болести зоонотског карактера. Тако је 2006. године, у случајевима појаве Q грознице код људи извршено испитивање узорака крви животиња из њиховог окружења, при чему је утврђена еропреваленца од 2,26-29%, што је било показатељ зоонотског потенцијала C. burnetii у окружењу.

Увођење нових метода и ширење обима испитивања доводило је и до увођења мјера у оквиру законске регулативе. У периоду 2017–2019. године, код достављених узорака серума преживара с анамнезом побачаја, утврђена је преваленца на  Chlamydophila obortus од 28,2%, што је резултовало уврштавањем овог испитивања у обавезне мјере које се спроводе код побачаја.
Имунолошко-серолошка испитивања обухватају дијагностику широког спектра болести бактеријске и вирусне етиологије, али и паразитарних инфестације, без обзира на животињску врсту. Тако је испитивањем на инфективну анемију копитара омогућена дијагностика код
обољелих животиња, али и откривање носилаца вируса и смањење преваленце у популацији копитара. Увођење имуноензимског теста cELISA омогућило је његово кориштење у ову сврху, с обавезом потврде позитивних резултата AGID тестом. Имунолошка испитивања омогућила су по први пут дијагностику болести CAE код увезених коза. Ова болест и даље представља опасност за козарство, а имунолошка испитивања имају значајно мјесто по питању мјера и препорука за борбу с њом. Значајно је и учешће у испитивањима на паратуберкулозу, BVD и IBR/IPV инфекције, које су значајне с аспекта здравствене заштите говеда, као на слинавку и шап, које је вршено у оквиру мониторинга.
У подручју живинарства, имунолошка испитивања омогућила су откривање хламидијалних
инфекција, као и утврђивање специфичних антитијела у крви живине за болести као што су Гамборо болест, инфективни бронхитис и атипична куга живине. Успостављени програми имунопрофилаксе су оптимизовани на основу ових испитивања, са сврхом адекватније заштите
јата и смањења губитака узрокованих заразним болестима. Такође, испитивања на присуство антитијела против вируса авијарне инфлуенце омогућила су контролу увозних јата.
Промјене климатских услова и начина транспорта, укључујући промет људи и животиња, допринијеле су ширењу болести које раније нису биле присутне у нашем подручју, попут болести плавог језика. Имуноензимским испитивањем на вирус западног Нила откривено је, индиректно, присуство флавивирусне инфекције. Накнадним испитивањима у лабораторији Anses у Француској, потврђена су антитијела на вирус крпељског енцефалитиса, чиме је први пут доказано присуство овог вируса код коња на нашем подручју.
Ипитивања у оквиру тренинга на развоју in-house имунолошких тестова, у сарадњи с Instituto Superiore di Sanità (Рим, Италија), довела су до нових сазнања у вези са развојем дијагностике и доказа присуства антитијела против Trichinella spp. у узорцима крвних серума животиња. Развој in-house имуноензимских и мунофлуоресцентних тестова за дијагностику лептоспирозе, с циљем серолошких мониторинга, реализован је у оквиру научно-истраживачког пројекта с Министарством науке и технологије Републике Српске. Имунолошка испитивања од великог су значаја у дијагностици болести свиња, нарочито у серолошком надзору над класичном и афричком кугом свиња. Значајна су такође испитивања која се односе на Аујецкијеву болест, PRRS, цирковирусне и парвовирусне болести. Ова испитивања омогућују праћење присуства ових болести у свињогојству и увођење одређених мјера контроле на фармама.
У вези са бруцелозом говеда, континуирано серолошко испитивање дуги низ година имало је кључну улогу у њеној контроли, али и у поствакцинацио ним мониторинзима малих преживара. Ова испитивања су омогућила континуирано праћење великог броја јединки, што је било од суштинског значаја за процјену ефикасности вакцинације малих преживара против бруцелозе.
У вези са поствакцинационалним мониторингом бјеснила код лисица, омогућено је утврђивање имунолошког одговора вакцинисаних лисица, што је битно у оквиру процјене успјеха вакцинације.

Имунолошко-серолошке методе су од 2011. године међу првима које су акредитоване у ВИРСВБ, а подручје акредитације временом се ширило у складу с актуелним болестима. Ово потврђује значај и улогу овох испитивања, која су допринијела ефикасности контроле и превенције болести, обезбјеђујући правовремено препознавање и реакцију на заразне болести. Тиме су смањени ризици ширења истих и унапређено управљање здрављем животиња.

ВИРСВБ је 2009. године увео у рутински рад молекуларне методе дијагностике болести животиња, док испитивања на бјеснило техником флуоресцентних антитијела врши већ деценијама.
Од метода молекуларне дијагностике користе се класични PCR и Real Time PCR. Молекуларним методама ВИРСВБ врши испитивања на око 25 различитих болести животиња, вирусне, бактеријске и паразитске етиологије, као и испитивања биолошких материјала животињског и другог поријекла. ВИРСВБ је молекуларним методама дијагностике учествовао у разним мониторинзима, те има значајну улогу у контроли и сузбијању заразних болести (афричка куга свиња, бјеснило, инфлуенца птица, бруцелоза, болест плавог језика, класична куга свиња, грозница западног Нила, слинавка и шап). Поред редовног рада, ВИРСВБ врши молекуларна испитивања у оквиру научних пројеката, научних радова и експеримената докторских дисертација. У области молекуларне дијагностике ВИРСВБ предузима одкређене активности у вези са набавком опреме за секвенцирање и биоинформатику, те увођења у рутински рад метода за дијагностику цирко-вируса, вируса PRRS и куге малих преживара. ВИРСВБ је у области вирусологије и молекуларне дијагностике остварио значајну сарадњу са Свјетском организацијом за здравље животиња (WOAH, OIE) и ЕУ референтним и регионалним лабораторијама (Институт за вирусологију Ветеринарског факултета у Хановеру, Њемачка; ANSES, Француска; CSIC INIA, Шпанија;  Зоопрофилактички институт Падова, Италија; Научни институт за ветеринарство Србије Београд, Србија; Ветеринарски специјалистички институт „Краљево“, Србија; Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“, Србија.

Посљедњих година особље ВИРСВБ учествовало је у разним пројектима у вези са ентомолошким испитивањима на територији Републике Српске. Значај праћења врста и густине популација инсеката, као и разумијевања њихове улоге у преносу векторских болести, јесте кључан.
Међународни пројекат MediLabSecure у комe је ВИРСВБ учествовао, значајно је помогао
јачању капацитета у овој области, фокусирајући се на:

 – јачање и усклађивање капацитета за припрему и одговор на здравствене пријетње које су
углавном повезане с вирусима који се преносе векторима,
– повећање свијести о вриједности интегрисаног надзора, процјене ризика и раног упозоравања, како би се спријечиле и контролисале епидемије/епизоотије 
– промоцију институционалне адаптације за интегрисано управљање зоонотским болестима које потичу од животиња и стимулисање одрживости One Health концепта

Учествујући у MediLabSecure пројекту, ВИРСВБ је остварио значајан напредак у области стицања знања и јачања капацитета везано за медицинску и ветеринарску ентомологију. Представници ВИРСВБ прошли су кроз различите тренинге, што је резултовало квалитетнијем разумијевању јавног здравља, медицинске ентомологије и изазова у контроли, мапирању, таксономији, процјени ризика и функционисању система One Health. Наведени елементи наглашавају потребу интегрисања система заштите здравља људи и животиња. Посебно се издвајају врло корисни MediLabSecure тренинзи, који обухватају различите приступе а могу се систематизовати као рад на:

– повећању знања и вјештина у ентомологији,
– суочавање с изазовима у контроли комараца, мапирању, таксономији, процјени ризика и елементима контроле ефикасности контролних програма сузбијања комараца 
– интеграција приступа One Health како би се обезбиједиле свеобухватне стратегије заштите здравља.

Као резултат обука и пројеката, ентомолошка исптитивања су постала значајан фактор у паразитолошким испитивањима ВИРСВБ. Као најзначајније активности у овим испитивањима издвајају се:
– мониторинг и детерминација над инвазивном врстом Aedes albopictus,
– скупљање и детерминација куликодида као компетентних вектора за вирус болести плавог језика
– скупљање и детерминација врста крпеља као компетентних вектора за бактерије, паразитеи вирусе.

Током 2015. године ВИРСВБ је учествовао у пројекту VectorNet, заједно с Ветеринарским факултетом Универзитета у Сарајеву и Пољопривредним институтом у Новом Саду. Циљ пројекта је био да се установи присуство тиграстог комарца (Aedes albopictus) у БиХ. У Републици Српској су, први пут, установљене ларве ове врсте у Лакташима, при чему смо били свједоци да се број и географска раширеност ове врсте из године у годину повећава. Послије епизоотије болести плавог језика 2016. године, почела су систематска праћења куликоида као компетентних вектора за ову болест. Највеће скупљање куликоида је извршено током љета 2017. године на источном дијелу Републике Српске. Детерминацијом куликоида једоказано присуство C. obsoletus групе и C. pulicaris комплекса. Ентомолошким испитивањем детектоване су и ријетке врсте куликоида у Републици Српској (БиХ) које до тада нису биле познате на овом простору. Ентомолошка испитивања обухватају редовно праћење и детерминацију крпеља у лабораторијама ВИРСВБ. Највећи број испитаних крпеља је био у склопу епидемиолошког испитивања малигне бабезиозе оваца у Подрињу и Херцеговини. На подручју општине Рудо је, теренским епидемиолошким испитивањем у јуну 2019. године, утврђена територијална доминација врсте Rhipicephalus bursa што је било повезано с повећаним бројем клиничких случајева бабезиозе оваца. ДНК врсте Babesia ovis утврђен је у крпељима с подручја Подриња и Херцеговине.

Маститиси говеда представљају заразну болест која изазива највеће економске штете у музном говедарству. Због значаја маститита и улоге коју има као јавна установа, ВИРСВБ је активно укључен у дијагностику маститиса. Ово се огледа кроз рад епизоотиолошке службе ВИРСВБ на терену и обављање лабораторијских испитивања. Епизоотиолошка служба ВИРСВБ дјелује на цијелој територији Републике Српске која, на захтјев надлежне ветеринарске организације, излази на терен и врши епизоотиолошки увиђај и узорковање. На обе локације на којима обавља дјелатност, ВИРСВБ врши бактериолошке и миколошке претраге млијека. Имајућиу виду да територија епизоотиолошке јединице понекад захвата значајан географски простор, оперативне активности епизоотиолошке службе су оправдане само у случају већих штета или када се испитује већи број фарми на некој епизоотиолошкој јединици. Додатни проблем је што, без обзира на приступачност ветеринарских услуга, поједини фармери лијече музне краве сами, па чак дају већу количину антибиотика с црног тржишта, тако да ветеринари губе контролу, не само над маститисима на фармама, већ и у количини употребљеног антибиотика на фарми.
Фармери посљедично траже услугу када је маститис већ прешао у хроничан ток и када је терапија у лактацији скори увијек неуспјешна.
ВИРСВБ има значајну улогу у борби против маститиса кроз сљедеће активности:
– дијагностика маститиса методама изолације патогена и одређивањем броја соматских ћелија у млијеку, 
– одређивање антимикробне резистенције узрочника маститиса, 
– процјена хигијенских услова на фарми методама узимања брисева радних површина и музне опреме на фарми, 
–  формирање стручног мишљења и препорука с циљем сузбијања маститиса на фарми 
– едукација фармера и доктора ветеринарске медицине на разним скуповима.

Кроз активности редовне дијагностике маститиса у ВИРСВБ, изолован је значајан број бактеријских врста, гљивица и алги. Најважнији бактеријски узрочници су стрептококе eнтерококе, коагулаза позитивне стафилококе, коагулаза негативне стафилококе, Esherichia coli, Klebsiella spp, Enterobacter spp, Pseudomonas spp, Serratia spp, Tryperella pyogenes, Pasteurella multocida, Corynebacterium spp и нокардије, а од гљивица присутна је Candida. Значајно је навестида је изолована алга Prototheca, као и aтипичан, високо слузав сој врсте Streptococcus uberis, који је показао атипичност и у испољавању биохемијских карактеристика.

Дијагностика болести живине представља значајан сегмент рада ВИРСВБ. Она обухвата рад
на терену (епидемиолошка извиђања, клинички преглед, узимање узорака) и лабораторијска
испитивања:
– патоморфолошка и патохистолошка,
– бактериолошка и миколошка,
– паразитолошка, серолошка и молекуларна.

У рутинском раду ВИРСВБ врши испитивања на сљедеће болести живине: атипична куга, Гамборо болест, инфективни бронхитис, инфлуенца птица, синдром пада носивости, салмонелоза, кампилобактериоза и микоплазмоза.
У оквиру серолошких испитивања на ове болести врши се и израда програма имунопрофилаксе за све производне категорије живине (матична родитељска јата, јата конзумних носилица и бројлерска јата). Након примарне изолације и идентификације бактеријских узрочника, врши се испитивање осјетљивости изолата на антибиотике. Поред заразних и паразитских болести, ВИРСВБ врши и дијагностику болести незаразне етиологије (технопатије, авитанимозе и др.). Због комплексности и осјетљивости живинарске производње, дијагностика болести живине захтијева мултисекторски приступ, те, у том смислу, стручњаци ВИРСВБ из различитих области раде на овој проблематици (епидемиологија, клиника, лабораторијска дијагностика, микробиологија и квалитет хране за животиње).

Пчеларство се не може упоређивати с другим системима узгоја животиња на фармама које производе храну за људе. С обзиром на то да су пчеле јединствени социјални организми са
сложеном структуром, свака појединачна кошница може имати различит здравствени статус, који
се у крајњем исходу процјењује или као проценат преживљавања или годишњи губици пчелињих заједница. Постоје стварни изазови у разумијевању основних пчеларских и ветеринарских пракси.
Ови изазови се често срећу у свакодневној ветеринарској пракси и циљ вишегодишњих
активности ВИРСВБ у овој области здравствене заштите био је окренут развоју дијагностичких и
истраживачких капацитета.
Пратећи протеклих 30 година (1994-2024) рад ВИРСВБ био је усмјерен на дијагностику, развој и разумијевање изазова одрживости медоносне пчеле с циљем стварања услова за боље пчеларство у Републици Српској и БиХ. Напори су укључивали локалну и међународну сарадњу, осигурање грантова, као и унапређење вјештина и знања у пчеларском сектору. ВИРСВБ је
успоставио  експериментални пчелињак 2004. године, те спровео опсежно узорковање и
дијагностику, како би се боље разумјеле пчеларске праксе у пројекту APINET (2012). Истраживачки рад ВИРСВБ се интензивира током глобално препознатог златног доба истраживања у пчеларству, у времену када свијет сазнаје за необичне и непознате феномена CDC (Синдром нестајања пчелињих заједница 2006) и глобалних губитака пчелињих заједница који су у Републици Српској и БиХ годинама праћени у пројекту COLOSS (2008-2012). ВИРСВБ је користио све лабораторијске капацитете које је имао, а када је то било неопходно, користио је и услуге других лабораторија.
ВИРСВБ је учествовао у бројним пројектима, те се интензивно бавио комуникацијом у медијима и иницирањем преговора о политикама које би требало да допринесу побољшању пракси кроз
примјену стандардизованих и хармонизованих знања.
Умрежавање ВИРСВБ с пчеларском и научном заједницом било је значајно, омогућавајући акредитовање дијагностичких метода, верификацију резултата и истраживање проблематике
одрживости пчела. Спровођене су токсиколошке форензичке активности, објављивани су радови, а особље ВИРСВБ је присуствовало конференцијама (нпр. Apimondia, EurBee) и било у студијским
посјетама у престижним институтима у САД, Шпанији, Њемачкој, Русији, Јужној Кореји и Аргентини. ВИРСВБ већ годинама има успјешну сарадњу с ANSES референтном лабораторијом ЕУ за болести пчела у Француској.
ВИРСВБ, својом посвећеношћу за унапређење пчеларства, константном едукацијом и
иновацијама, ставља себе на водеће мјесто у области дијагностике и одрживог пчеларства у ветеринарском сектору региона.
Током година, особље ВИРСВБ је посвећено унапређењу знања и праксе у области пчеларства кроз низ међународних пројеката, обука и сарадњи. Професионални пут ветеринара у области апидологије састоји се од много елемената, у ком, као ветеринар, треба имати знање у области струке, искуство пчелара, вољу истраживача, активност тренера, умијеће говорника и колико толико бити успјешан савјетник. Лична посвећеност овом дијелу ветеринарске медицине у
раду ВИРСВБ се огледала у разноврсним задацима у лабораторији и на терену, у раду са медоносном пчелом, али, по потреби, и са дивљим опрашивачима. У лабораторији експертиза обухвата класичне и модерне технике у дијагностици болести и паразита пчела, као и област антимикробне резистенције. Спектар знања укључује клиничку бактериологију, микологију, вирусологију, протозое и области познавања контроле паразита и штеточина пчелиње заједнице.
Област токсиколошких анализа је посебан захтјев, који је саставни дио процјене ризика и фактора, чији нивои утичу на одрживост заједнице.
Бављење изазовима у теорији и пракси исхране пчела, селекције, здравља, добробити, виталности, еколошких фактора средине саставни је дио интересовања у оквиру којих ВИРСВБ има подршку, сарадњу и изворе финансирања. Праћење нових технологија, аутоматизације везаних за ИоТ, визуелизације података у ГИС, комуникација с пројектним мрежама и публицистика, надограђивани су годинама у ВИРСВБ. Бављење питањима исхране пчела, квалитета и безбједности хране за пчеле, као и области ветеринарске фармакологије за потребе пчеларског сектора, нераздвојни су елементи у процесу познавања одрживости пчелињих заједница модерног пчеларства, а у контексту јавног здравља и принципа одрживог управљања и добробити пчела.
У септембру 2006. године било је студијско путовање истраживача ВИРСВБ у USDA Bee Research Laboratory (Beltsville, Maryland, USA), с циљем унапређења лабораторијских и техничких теренских знања из виросфере пчелињих заједница, финансирано из средстава Јединице за координацију  пољопривредних пројеката Републике Српске, у трајању од 40 дана. Дио знања и
резултата искориштен је за израду докторске дисертације „Детекција инфекција вирусима у популацији Apis mellifera коришћењем техника молекуларне биологије“ (2013).
У октобру 2008. године било је студијско путовање у Bee Institute Celle (Њемачка), фокусирано на контролу болести пчела, с посебним нагласком на Америчку гњилоћу пчелињег легла, у оквиру Twining пројекта БиХ с Њемачком. Ово искуство је значајно допринијело знању и вјештинама у управљању и ублажавању болести пчела, посебно Америчке гњилоће пчелињег легла, а на основу наученог, ВИРСВБ је покренуо вишегодишњу контролно-профилактичку активност под називом „Рана дијагностика Америчке гњилоће на пчелињацима Републике Српске“, подржану од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
ВИРСВБ је имао  представника на Симпозијуму OIE о дијагностици и контроли болести пчела 2011. у Буенос Аиресу (Аргентина).
ВИРСВБ је учествовао у истраживачким пројектима с циљем техничке сарадње и кооперације у области бављења пчелама, у оквиру ЕУ пројектне COST акције, гдје је имао MC представника у COLOSS и SUPERBEE пројектима.
У априлу 2015. године представник ВИРСВБ је учествовао у иновативној радионици о методама интерферентних нуклеинских технологија интерферентне иРНК, под називом „иРНК и здравље пчела", у организацији Факултета за инжењеринг и биолошке науке Универзитета у Генту (Белгија), на којој је расправљано о темама и најсавременијим техникама за разумијевање и унапређење здравља пчела путем технологија РНК интерференције.
Такође, у марту 2015. године представник ВИРСВБ је учествовао у тренинг школи с фокусом на истраживања под називом „Методологија за детекцију патогена код не-Apis опрашивача“, коју је организовао Martin-Luther-University (Halle-Wittenberg, Њемачка), а која се односила на проучавање и могућност размјене патогена између медоносне пчеле и осталих дивљих опрашивача. Стечена знања су касније искориштена за национални истраживачки пројекат у тој области у сарадњи с Институтом за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци.
ВИРСВБ учествује у регионалном пројекту Биодиверзитет Дунавског региона, под називом
„BEE=Biodiverzitet_2015 BEE“, ког финансира Фонд за пројекте Дунавског региона, у ком учествују
сарадници из Црне Горе, БиХ, Србије и Аустрије, с циљем боље хармонизације знања и комуникације с пчеларима, о новим научним знањима из сфере медоносне пчеле. Посебно проширење практичних знања о улози дивљих опрашивача десило се на респектабилном European Bee Course 2017, одржаном на Cyprus University of Technology (Лимасол,
Кипар), с циљем познавања таксономије дивљих опрашивача, под вођством водећих свјетских
стручњака у тој области. Преданост ВИРСВБ глобалним изазовима у пчеларству и спремност да, у врло широком обиму, приступа сагледа мјесто и значај свега битног везано за пчеларски сектор, ојачано је кроз редовно присуствовање и учешће делегираног представника SUPRS у Генералној Скупштини, Apimondia Конференцији од 2003. године, укључујући окупљања и  саопштавања у 2005, 2007, 2011, 2013, 2015, 2019. и 2022. години, као и EurBEE Конференцији у 2008, 2010, 2012, 2018. и 2022. години.
У 2019. године представник ВИРСВБ био је локални координатори FAO PSA иницијативе у пчеларству у БиХ.
Значајно је и искуство волонтирања представника ВИРСВБ у сектору пчеларства на међународном нивоу, с освртом на рад у Пном Пену, Камбоџа (2011), као једно од ширих интересовања за међународну сарадњу и видљивост ВИРСВБ.
Заједничким напорима на пољу истраживања и праксе, написана је књига „Добра ветеринарска пракса на пчелињаку“ (Томљановић З., Гајгер Тлак И., Сантрач В., 2012, Bauer Animal Health), која пружа свеобухватан увид у најбоље праксе ветеринарске праксе у апикултури.
У рутинском раду ВИРСВБ врши лабораторијска испитивања на сљедеће узрочнике и болести пчела: америчка куга пчелињег легла, европска куга пчела, ноземоза, варооза, акароза, кречно легло, камено легло, Aethina tumida, Tropilaelaps spp., вирус  деформисаних крила пчела, вирус црног матичњака, вирус мјешинастог легла, вирус акутне парализе пчела и вирус хроничне парализе пчела. 

ВИРСВБ врши анализе на биохемијске и хормонске параметре из крвног серума и плазме, за потребе процјене здравственог и метаболичког статуса код домаћих животиња. Ове анализе се врше и у окви ру научних пројеката, мониторинга и експеримената за потребе постдипломских
студија.
За биохемијске анализе користи се аутоматски биохемијски анализатор (A25 BioSystems),
намијењен in vitro дијагностици, посебно конструисан за клиничку биохемију. За овај анализатор, узорци за анализу су крвни серум, урин, плазма и цереброспинална течност.
Имунохемијски анализатор (TOSOH AIA 360) користи се за утврђивање нивоа хормона у крвном серуму и плазми.
Лабораторијски преглед крви и других тјелесних течности заузима веома значајно место у
дијагностици органских болести свих врста домаћих животиња. Биохемијски индикатори су показатељи нутритивног статуса и метаболичке равнотеже у организму, током различитих периода производно-репродуктивног циклуса. Повишене или смањене вриједности одређеног параметра указују на ниво оштећења ћелија одређених ткива, што даље указује на смањену
функционалну способност органа.
Метаболички профил крава представља одређивање биохемијских параметара крви значајних за процјену здравственог статуса и производних перформанси код високо-млијечних
крава. Посебан значај анализе метаболичког профила огледа се у процјени искористивости
хранљивих материја оброка код крава, у различитим фазама производно репродуктивног циклуса,
односно о њиховом енергетском, протеинском и минералном статусу. Испитивањем метаболичког профила могуће је открити поремећај у раду нпр. јетре, те тако благовремено
спровести одговарајуће ветеринарско-медицинске мјере. Биохемиjски параметри за процјену
метаболичког профила код крава су: глукоза, бетахидроксибутерна киселина, укупни протеини,
албумин, уреа, калцијум, фосфор, магнезијум, холестерол, триглицериди, билирубин,
триглицериди, АSТ и gGT. За процјену енергетског метаболизма биохемиjски параметри су глукоза
и бетахидроксибутерна киселина, за процјену јетрене и реналне функције протеини, албумин и уреа, за минерални статус Ca, Mg и P, за процјену функционалног стања jетре билирубин, ALT, AST
и gGT, а амилаза за статус јетре и панкреаса.
Лабораторијском анализом нивоа хормона у крви врши се процјена метаболичког и
здравственог статуса код животиња, као и њихов утицај на репродуктивне перформансе код
приплодних животиња.
У оквиру ових испитивања, ВИРСВБ је учествовао у научно-истраживачком пројекту испитивања нивоа хормона у млијечном и крвном серуму крава, као и испитивању биохемијских
параметара код високо млијечних крава које су имале повишен ниво афлатоксина М1 у млијеку.

Скоро двије трећине узрочника болести код људи је поријеклом од домаћих и дивљих животиња, познатих као зоонозе. Многе болести представљају ризик за јавно здравље широм свијета и због тога је императив да се ове болести сузбијају на локалном и глобалном нивоу.
Концепт „Једно здравље“ заснован је на свијести о потреби за заштиту јавног здравља, дјелујући превасходно на превенцији и контроли патогена унутар популације људи и животиња у животној средини у којој живе. То је колаборативни, мултисекторски и трансдисциплинарни приступ, који ради на локалном, регионалном, националном и глобалном нивоу, с циљем постизања оптималних здравствених исхода, уважавајући међусобну повезаност између људи, животиња, биљака и њиховог заједничког окружења. Главне области рада у којима је концепт
„Једно здравље“ посебно релевантан су:
– контрола зооноза,
– безбједност хране,
– сузбијање резистенције на антибиотике, 
– заштита животне средине и – добробит животиња.

Концепт „Једно здравље” почео се примјењивати након потписивања заједничког документа између Свјетске здравствене организације (WHO), Свјетске организације за здравље животиња (WOAH) и Свјетске организације за храну (FAO). Од 2022. године меморандумом о сарадњи придружила се агенциjа Уједињених нација за животну средину (UNEP). Тим документом наведене су узајамне одговорности и циљеви у овој области. Најефикасније и најекономичније рјешење за заштиту људи је борба против свих зоонотских патогена у популацији животиња. То захтијева стратешки приступ, организовање, управљање и контролу уз адекватно улагање финансијских средстава и ангажовање расположивих
људских и материјалних ресурса из јавног и приватног сектора. То подразумијева да се успоставе нови механизми међусобног информисања и синхронизованог заједничког дјеловања.
Концепт „Једно здравље“ је једним дијелом обухваћен и сљедећом регулативом:
– Правилник о начин међусобног обавјештавања здравствене и ветеринарске службе (Службени гласник Републике Српске 46/13),
– Правилник о начину праћења зооноза и узрочника зооноза (Службени гласник БиХ 46/10, 96/13).

ВИРСВБ је потписник протокола о сарадњи у вези са међусобним обавјештавањем о подацима из области контроле зооноза с Јавном здравственом установом Институт за јавно здравство Републике Српске (ЈЗУ ИЈЗРС). Овим протоколом дефинишу се права и обавезе потписника у вези с размјеном података који се односе на обољења, стања, епидемије и смртнеслучајеве настале усљед појаве зооноза, односно антропозооноза и њихових узрочника, затим напраћење обољења и њихових узрочника, праћење отпорности узрочника зооноза на антибиотска средства, епидемиолошка и епизоотиолошка испитивања начина и узрока настанка зооноза које се преносе контактом с обољелим лицем, обољелом животињом или храном. Као резултат овихактивности је и редовно међусобно информисање о појави зооноза. ВИРСВБ сваког мјесеца, на основу прикупљених података из властитих лабораторија и података с терена, саставља Билтен о зоонозама, гдје се региструју одређене зоонозе, што је, као информација, значајно за све органе и институције у оквиру ветеринарске медицине, али и институције у здравству које на основу ових званичних информација могу да предузимају одговарајуће мјере. Поред зоонозних болести дијагностикованих код животиња, у Билтену о зоонозама се објављују и подаци о налазу зоонозних патогена у храни и води. Јавно здравље је посебно истакнуто у концепту „Једно здравље“, јер се бројни патогени преносе путем хране и воде. Од најзначајнијих зооноза које се повремено региструју у Републици Српској су: бруцелоза, салмонелоза, Q грозница, лептоспироза, трихинелоза и др. Мјесечни  извјештај о свим заразним болестима животиња за које је обавезно пријављивање, објављује Ресор за ветеринарство Министарства пољопривреде, шумарства и водопровреде Републике Српске. У том извјештају се објављују подаци о заразним болестима животиња свих врста, како зоонозних, тако и других заразних болести. ЈЗУ ИЈЗРС објављује мјесечне извјештаје о оболијевању и смрти од зооноза које редовно доставља ВИРСВБ. ВИРСВБ
размјењује извјештаје о зоонозама и с Јавном здравственом установом Дом здравља Бања Лука.
Образовање и свијест о концепту „Једно здравље“, те његовом значају у рјешавању здравствених изазова, укључујући зоонозе, отпорност на антимикробне лијекове, безбједност хране и заштиту животне средине, ВИРСВБ промовише кроз бројне едукативне скупове и јавне
наступе у медијима. ВИРСВБ активно развија и предлаже политике и прописе који подржавају концепт „Једно здравље“ и промовише интегрисане приступе за рјешавање здравствених изазова и заштиту животне средине.
Антимикробна резистенција је глобални проблем у медицинској и ветеринарској микробиологији. Изучава се деценијама и сматра се ће то бити један од највећих изазова у блиској будућности за медицину.
У ВИРСВБ се редовно врши утврђивање антимикробне резистенције на изоловане патогене. У рутинском раду детектовани су многи изолати који показују мултипну резистенцију на различита антимикробна средства. Једно од значајних открића био је проналазак метицилин резистентних сојева Staphylococcus aureus из млијека краве. Примијећен је пораст високо резистентних сојева Еsherichia coli у млијеку крава и садржају цријева код телади с неонаталним проливима. Не мање значајан проблем су налази резистентних сојева Staphylococcus pseudintermedius код паса с клинички манифестним пиодермијама.

Значајан број лабораторијских испитивања из области безбједности хране у ВИРСВБ односи се на микробиолошка испитивања, која укључују испитивање узорака хране, хране за животиње, воде и микробиолошке чистоће.

Када су у питању микробиолошка испитивања, ВИРСВБ на годишњем нивоу, просјечно, обави испитивање око 20.000 узорака и то 13.000 узорака хране (65%), 500 узорака хране за животиње (2,5%), 500 узорака воде (2,5%) и 6.000 узорака микробиолошке чистоће (30%).

Корисници услуга наведених микробиолошких испитивања су субјекти у пословању храном, инспекција (ветеринарска, за храну и гранична) и ветеринарске организације. У оквиру система самоконтроле, субјекти у пословању храном у већини случајева имају закључен уговор о сарадњи с ВИРСВБ, на основу ког се врши редовно узимање и микробиолошко испитивање узорака. Од укупног броја узорака, око 95% је из самоконтроле. Други вид достављања узорака представља службена контрола од стране инспекције, на коју отпада око 3-4% анализираних узорака, а 1-2% узорака су узорци из мониторинга и достављени од стране ветеринарских организација.

Законска регулатива која дефинише ову област је сљедећа: 
– Закон о храни (Службени гласник Републике Српске 19/17),
– Закон о ветеринарству у Републици Српској (Службени гласник Републике Српске 75/17, 63/24),
– Закон о заштити становништва од заразних болести (Службени гласник Републике Српске 90/17, 42/20, 98/20, 63/22),

Закон о храни (Службени гласник БиХ 50/04).

ВИРСВБ добијене резултате микробиолошких испитивања анализира, упоређује кроз дужи низ година, како са сопственим, тако и с резултатима других истраживача и исте објављује, те их користи као основ за доношење предлога, смјерница и стратегија у области микробиолошког испитивања хране, хране за животиње, воде и микробиолошке чистоће. Такође, као активан учесник, ВИРСВБ даје значајан допринос на научним и стручним расправама и скуповима, те приликом разматрања и доношења регулативе на нивоу Републике Српске и БиХ, а која се односи на ову област.

Вода

ВИРСВБ врши микробиолошко испитивање узорака воде, која представља воду за пиће поријеклом с фарми животиња (највише фарме товних пилића и музних крава) и производних погона у производњи хране (углавном индустрија меса, рибе и млијека). Ови узорци су поријеклом из водовода и бунара. Улога ВИРСВБ с аспекта микробиолошког испитивања воде је, с једне стране, обезбјеђење здравља животиња кроз напајање здравствено безбједном водом, а с друге стране, обезбјеђење здравља људи кроз контролу воде као сировине у процесу производње хране. Просјечно се, на годишњем нивоу, утврди око 70% задовољавајућих и око 30% незадовољавајућих узорака воде. Регулатива према којој ВИРСВБ врши испитивање узорака воде јесте сљедећа:
– Правилник о здравственој исправности воде намијењене за људску потрошњу (Службени гласник Републике Српске 88/17, 97/18),
– Правилник о здравственој исправности воде за пиће (Службени гласник БиХ 40/10, 43/10, 30/12, 62/17). 

Микробиолошка чистоћа

Узорци микробиолошке чистоће обухватају узорке из радне и производне околине у производњи и промету хране, а то су брисеви опреме, уређаја, прибора, радних површина, радне одјеће и руку радника у производњи и промету у објектима и средствима превоза која долазе у контакт с храном. На овај сегмент микробиолошких испитивања отпада значајан број узорака, скоро једна трећина чему ВИРСВБ посвећује посебну пажњу. Просјечно се, на годишњем нивоу, утврди око 95% задовољавајућих и око 5% незадовољавајућих узорака микробиолошке чистоће. Узрок незадовољавајућих узорака је у апсолутној већини повећан број микроорганизама, значајно мање повећан број Enterobacteriaceae, док патогени микроорганизми Salmonella и Listeria нису утврђени. Регулатива према којој ВИРСВБ врши испитивање узорака микробиолошке чистоће јесте сљедећа:
– Правилник о поступку утврђивања критеријума микробиолошке чистоће (Службени гласник Републике Српске 74/18),
– Правилник о микробиолошким критеријумима за храну животињског поријекла (Службени гласник Републике Српске 69/19, 102/19, 30/22),
– Смјернице за тумачење и спровођење Правилника о микробиолошким критеријумима за храну (Агенција за безбједност хране БиХ, 2023).

Храна за животиње

Узорци хране за животиње који се микробиолошки испитују у ВИРСВБ, заступљени су у веома малом броју у односу на остале категорије узорака. Углавном су у питању крмне смјесе и крмива биљног поријекла, а у мањем броју анималног поријекла, пелетирана храна за животиње, премикси и витаминско-минерални додаци. Просјечно се, на годишњем нивоу, утврди око 70% задовољавајућих и око 30% незадовољавајућих узорака хране за животиње. Узрок незадовољавајућих узорака је у апсолутној већини повећан број микроорганизама и повећан број квасаца и плијесни, док су патогени микроорганизми разлог у 0,5% случајева. Регулатива према којој ВИРСВБ врши испитивање узорака хране за животиње јесте сљедећа:
– Правилник о микробиолошким критеријумима у храни за животиње (Службени гласник БиХ 67/12).

Храна

Узорци хране представљају највећи број узорака достављених на микробиолошка испитивања и потичу од субјеката у пословању храном на индустријском нивоу и на велико (мљекаре, клаонице, трговачки ланци и сл.), али и од субјеката у пословању храном на нивоу занатске производње и малопродаје (меснице, породична газдинства и пољопривредни произвођачи, ресторани, пекаре, објекти брзе хране и сл.).
Структура анализираних узорака је веома разнолика, што укључује сљедеће категорије:
– месо и производе од меса,
рибу и производе од рибе и морске плодове,
– млијеко и производе од млијека,
– житарице, кондиторске, млинске и пекарске производе и тјестенине,
– мед и производе од меда,
– јаја и производе од јаја,
– полуготова и готова јела,
– воће, поврће и производе од воћа и поврћа, 
– концентрате за супе,
– чај и кафу, 
– безалкохолна пића, пиво и лед, 
– адитиве, ароме, боје и зачине,
– дјечију храну и јестиве масноће и производе.

Микробиолошка испитивања хране врше се BAS ISO референтним методама, уведеним у рутински рад 2012. године, у складу с Commission Regulation (EC) No 2073/2005 on microbiological criteria for foodstuffs.

Када су у питању узорци хране, најзаступљенија испитивања су на три микроорганизма и то отприлике по 6.000 (46%) на Salmonella spp. и Listeria monocytogenes и око 2.500 (19%) на Escherichia coli.

Просјечно се, на годишњем нивоу, утврди око 97% задовољавајућих и око 3% незадовољавајућих узорака хране. Регулатива према којој ВИРСВБ врши испитивање узорака хране јесте сљедећа:
– Правилник о микробиолошким критеријумима за храну животињског поријекла (Службени гласник Републике Српске 69/19, 102/19, 30/22),
– Правилник о микробиолошким критеријумима за храну (Службени гласник Републике Српске 109/12),
– Правилник о микробиолошким критеријумима за храну (Службени гласник БиХ 11/13, 79/16, 64/18),

Смјернице за тумачење и спровођење Правилника о микробиолошким критеријумима за храну (Агенција за безбједност хране БиХ, 2023).

Важећом регулативом, утврђивање количине хистамина сврстано је у микробиолошка испитивања. Хистамин је биохемијски производ који се налази у одређеним производима рибарства, а његово присуство може представљати опасност по здравље ако се конзумира у великим количинама. Контрола квалитета ових производа је од изузетне важности, како на граничним прелзима, тако и у унутрашњем промету. Детекција и квантификација хистамина у риби и производима од рибе врши се HPLC методом (референтна BAS ISО метода). ВИРСВБ годишње обави 100-150 анализа за утврђивање количине хистамина.

Систем обезбјеђења и контроле квалитета хране и хране за животиње данас се у свијету заснива на интегрисаном приступу који прати њихову производњу у свим корацима, од производње до потрошача. Централна европска организација за оцјену ризика и осигурање безбједности хране и хране за животиње јесте Европска агенција за безбједност хране (European Food Safety Authority, EFSA). Брз проток информација обезбијеђен је системом обавјештавања о храни за људе и животиње (Rapid Alert System for Food and FEED, RASFF). Рад ових организација и успјешно обезбјеђење и контрола квалитета хране и хране за животиње био би  незамислив без мреже овлашћених и/или акредитованих лабораторија, које имају кључну улогу у спровођењу контроле безбједности хране и хране за животиње и очувању јавног здравља, те помажу националним властима да одређују приоритете у контроли безбједности хране и усмјеравају програме у складу с тим.
ВИРСВБ током 2000. године покреће развој и уводи у рутински рад физичко-хемијске методе којима се утврђују параметри квалитета хране и хране за животиње. Данас, с укупно 80 физичко-хемијских метода, ВИРСВБ улаже значајне ресурсе у даљи развој и увођење нових метода и техника анализа, остварујући континуирани напредак и задовољство корисника услуга.
Поред уобичајене лабораторијске опреме која се користи у методама заснованим на основним аналитичким техникама, у контроли квалитета хране и хране за животиње учествује и високо софистицирана опрема. Ова опрема не само да подржава постојеће методе, већ и омогућава развој и примјену нових метода које захтијевају високу прецизност, осјетљивост и капацитет за испитивања. Од основних параметара квалитета хране и хране за животиње најчешће се утврђују садржај воде, пепела, целулозе, протеина, слободне и укупне масти, густина, млијечне масти, соли, фосфор, калцијум, киселински степен и киселост, пероксидни број, HMF, дијастаза, материје нерастворљиве у води, садржај слободних киселина, рН, редукујући шећери и сахароза, електрична проводљивост,  екрактометријски степен, тачка мржњења, адитиви у храни (нитрити, нитрати, фосфати, сорбати и бензоати).
Утврђивање квалитета и здравствене исправности хране и хране за животиње спроводи се према прописима и стандардима који су на снази у Републици Српској и/или БиХ. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и Агенција за безбједност хране БиХ су централни органи у овој области, који доносе прописе који обухватају методе анализе, стандарде квалитета и параметре квалитета хране и хране за животиње. Велики корак у усклађивању с Европском унијом у подручју обезбјеђења и контроле квалитета хране и хране за
животиње представља Закон о храни, усвојен 2004. године на нивоу БиХ (Службени гласник БиХ 50/04), односно 2017. године на нивоу Републике Српске (Службени гласник Републике Српске 19/17). Овим законом се уређују општи услови за безбједност хране и хране за животиње, обавезе и одговорности субјеката у пословању храном, укључујући и  радиционалне производе, као и друга питања значајна за безбједност хране и хране за животиње, ради заштите живота и здравља људи, животне средине, потрошача и ефикасног функционисања тржишта. У области квалитета хране најчешће се користе сљедећи правилници:
– Правилник о уситњеном месу, полупроизводима и производима од меса (Службени гласник Републике Српске 46/15),
– Правилник о уситњеном месу, полупроизводима и производима од меса (Службени гласник БиХ 82/13, 84/17),
– Правилник о тржишним стандардима за месо живине (Службени гласник БиХ 74/14),
– Правилник о  прехрамбеним адитивима (Службени гласник БиХ 33/18, 6/21),
– Правилник о прехрамбеним адитивима (Службени гласник Републике Српске 96/20),
– Прaвилник o пружaњу инфoрмaциja пoтрoшaчимa o хрaни (Службени гласник Републике Српске 9/18),
– Прaвилник o пружaњу инфoрмaциja пoтрoшaчимa o хрaни (Службени гласник БиХ 68/13),
– Правилник о мазивим мастима (Службени гласник БиХ 21/11),
– Правилник о производима од млијека и стартер културама Службени гласник Републике Српске 19/24) и Правилник о производима од млијека и стартер културама Службени гласник БиХ 21/11,25/12, 17/19),
– Правилник о згуснутом млијеку и млијеку у праху (Службени гласник БиХ 21/11),
– Правилник о квалитету свјежег сировог млијека и условима за рад овлаштених лабораторија (Службени гласник Републике Српске 81/15, 46/18).
– Прaвилник o пружaњу инфoрмaциja пoтрoшaчимa o хрaни (Службени гласник Републике Српске 9/18 и Службени гласник БиХ 68/13) од виталног је значаја јер омогућује идентификацију потенцијалних опасности и неправилности у ланцу исхране чиме се штити здравље људи и спречавају велике економске штете.

Примјеном превентивних мјера, као што су строжи надзор и брза реакција на потенцијалне ризике, могуће је одржати интегритет ланца снабдијевања храном и обезбиједити да храна буде безбједна и квалитетна за потрошаче. Ова систематска контрола која укључује редовне анализе узорака хране и хране за животиње, помаже у откривању производа сумњивог и незадовољавајућег квалитета, као и присуства супстанци које могу, у већој количини, угрозити здравље људи или животиња. Тиме се унапређује укупaн квалитет хране и поузданост хране на тржишту. Захваљујући напредној технологији, аналитичкој способности и капацитету, врши се детектовање и квантификација различитих хемијских супстанци с високом прецизношћу и репродуктивношћу, што је неопходно за комплексна испитивања у области безбједности хране и хране за животиње. Као посебно актуелна и значајна, издвајају се испитивања ради утврђивања адитива. Адитиви у храни су супстанце које се додају храни ради побољшања њених органолептичких, нутритивних или технолошких  карактеристика. Они се користе да би се побољшали боја, укус, текстура или трајност хране. Адитиви укључују боје, конзервансе, антиоксидансе, емулгаторе, стабилизаторе, заслађиваче и појачиваче укуса. Контрола адитива је од суштинског значаја, јер неки од њих могу бити штетни за здравље људи ако се користе у великим количинама или ако се не примјењују на одговарајући начин. Због тога је редовна контрола адитива у храни обавезна ради обезбјеђења да се користе у дозвољеним границама и да не угрожавају здравље потрошача.
За утврђивање адитива користе се различите технике анализе како би се одредило њихово присуство, концентрација и евентуална интеракција с другим састојцима хране. То укључује технике као што су HPLC (високо течна хроматографија), ELISA (ензимски имунолошки тестови), спектроскопија, као и хемијске методе анализе. Овај приступ омогућава да се добију прецизни и поуздани резултати, који су кључни за заштиту јавног здравља и усаглашеност са Правилником о прехрамбеним адитивима (Службени гласник Републике Српске 96/20) и Правилником о
прехрамбеним адитивима (Службени гласник БиХ 33/18, 6/21). Могућности зa утврђивање адитива су велике и константно се ради на увођењу нових технологија, како би се контрола адитива у храни на тржишту унаприједила. ВИРСВБ врши испитивања нитрита (E 249-250), нитрата  (Е 251-252), фосфата (E 338-452) и бензојеве и сорбинске киселине (E 200-219), а у току је развој метода за анализу сумпор диоксида и сулфита (E 220-228), као и за анализу боја у храни.

Квалитет сировог млијека подразумијева оцену квалитета кроз хемијски састав (млијечна маст, сирови протеин, лактоза, сува материја без масти) и хигијенску исправност (број соматских ћелија и укупан број бактерија). У великом броју држава, откупљивачи млијека искључиво користе проточну цитометрију, односно ИР спектрофотометрију за анализу сировог млијека. Желећи да прати овај тренд , омогући унапређење квалитета сировог млијека и повећање производње истог, ВИРСВБ, 2004. године, уз помоћ Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске (МПШВ РС), оснива лабораторију за испитивање сировог млијека. Првобитно су инстументи за анализу сировог млијека били лоцирани на двије локације, Бања Лука и Бијељина, али су, због идеје да се покрене систем контроле квалитета, сви инструменти постављени на локацију Бања Лука.
Методе које се користе за анализу сировог млијека су сљедеће:
– одређивање укупног броја бактерија методом проточне цитометрије (према упутству произвођача опреме FOSS, Данска) на инструменту Bactoscan високе сензитивности,
– одређивање хемијског састава млијека методом IR-спектрофотометрије (према упутству опреме FOSS, Данска и према ISO 9622:2015 Млијеко и течни производи од млијека – Смјернице за апликацију mid-infrared  пектрометрије) на инструменту Milkoscan и одређивање броја соматских ћелија методом проточне цитометрије (према упутству произвођача опреме FOSS Данска и према BAS EN ISO 13366-2/Cor1:2008 Млијеко
– Бројање соматских ћелија – Дио 2: Водич за рад флуоро-опто-електронских бројача ( EN ISO 13366-2:2006/AC:2007, IDT) на инструменту Fossomatic.

Испитивање сировог млијека према Правилнику о квалитету свјежег сировог млијека и условима за рад овлаштене лабораторије (Службени гласник Републике Српске 81/15) врши се на два узорка мјесечно за сваког произвођача и то одређивање хемијског састава и укупан број бактерија, а број соматских ћелија једном мјесечно. Одлуком МПШВ РС одређене су границе адекватности за проценат млијечне масти и протеина који елиминишу узорке млијека, који се у том случају не користе у прорачуну за класу. Особље задужено за анализе млијека обучено је од стране овлаштеног сервисера опреме, који је уједно и инсталирао инструменте за анализу и задужен је за одржавање опреме дуги низ година. Свака промјена у софтверима самих инструмената захтијева инсталацију од стране
сервисера и провјеру у раду, као и обуку особља за нове верзије софтвера. Дио особља обучен је за праћење контроле квалитета рада Bactoscan FT 100 и 150H те CombiFoss 200H, који омогућавају обраду великог броја узорака у кратком периоду, а лабораторија посједује и пратећу опрему која је неопходна у припреми узорака за анализу и њихово чување.
ВИРСВБ је у сарадњи са IТ стручњацима развио апликативни софтвер „Млијекософт“, који служи за прикупљање и обраду података који се добијају анализама на самим инструментима.
Користећи бар-код налепнице, при чему су кориштени БА бројеви имања како би се заштитио идентитет власника узорака млијека, оно се прегледа непристрасно, а идентитет власника се може видјети тек након завршених анализа и преузимања вредности у апликативни софтвер.
Прије покретања система 2009. године извршене су обуке више од 700 лица за послове узимања узорака сировог млијека на простору Републике Српске. Поред лица кандидованих од стране мљекара/организатора откупа млијека, извршене су обуке и запослених у МПШВ РС (ресор за пружање стручне помоћи), који су, у каснијем периоду (2018. година), преузели већину послова узорковања. Покретање система контроле млијека довело је до интензивирања анализа млијека, тако да је 2008. године извршена 61.165 анализа сировог млијека (на захтев мљекара/организатора откупа и појединаца), а већ наредне године, када је систем покренут, извршено је 162.012 анализа. Године 2010. методе које се користе у лабораторији за испитивање квалитета млијека први пут су акредитоване од стране Института за акредитовање БиХ (БАТА), те су, од тада, у статусу акредитације. У периоду 2009–2023. године у ВИРСВБ извршено је 1.723.000 анализа узорака сировог млијека, а од самог почетка око 2.500.000 анализа. Највећи број испоручилаца сировог млијека забиљежен је у марту 2009. године, када је било око 9.500  испоручилаца. Овај број се у наредном периоду смањује, што је тенденција која је примјетна у свим суседним државама које имају сличан образац контроле сировог млијека. Крајем 2023. и почетком 2024. године број испоручилаца који су у систему контроле квалитета кретао се око 3.200.
Од 2004. године, и пре добијања статуса акредитације, врши се контрола квалитета анализа, односно читавог процеса рада. Ово се односи на препоручене дневне, седмичне, мјесечне и периодичне контроле, како од стране произвођача мерне опреме, тако и контроле препоручене ISO стандардима. У сврху потврде рада лабораторије, вршена су поређења с другим лабораторијама у оквиру еђулабораторијских поређења и PT шема, у организацији Референтних лабораторија из Хрватске (Загреб) и Словеније (Љубљана). Такође, вршена је контрола инструмената секундарним референтним материјалом, припремљеним у Референтној Лабораторији за млијеко Агрономског факултета у Загребу. ВИРСВБ је успјешно прошао неколико ФВО инспекција везано за извоз млијека и производа од млијека, од којих је прва била 2014. године, без  икаквих замјерки на рад лабораторије.
Систем контроле млијека у великом броју случајева је препознат и прихваћен од стране произвођача млијека као механизам за побољшање производње и квалитета млијека, тако да је у јануару 2014. године било 52,30% произвођача који су постигли млијеко стандардног квалитета, а
2024. године било је 89,50% произвођача који су имали млијеко стандардног квалитета.  Овај број се односи на произвођаче који имају млијеко стандардног квалитета (геометријска средина броја соматских ћелија тромјесечних испитивања и геометријска средина укупног броја бактерија двомјесечна испитивања), а не на укупну количину произведеног млијека у литрама. Наравно, ове вриједности варирају у току сваке године, тако да су примијећени падови квалитета махом у љетњем периоду, који је неповољан због високих температура јер утичу и на производне животиње, али отежавају и манипулацију с млијеком након муже (хлађење и транспорт). Такође, зимски период у неким случајевима је неповољан због екстремно ниских температура.

Сензорна (органолептичка) анализа хране је поступак оцјењивања органолептичких својстава хране коришћењем људских чула, као што су изглед, боја, мирис, укус, конзистенција и текстура. Овај вид анализе је од изузетне важности, јер пружа информације о квалитету и прихватљивости хране за конзумацију. Неправилности у сензорним особинама хране могу указивати на присуство недостатака у производњи, усаглашеност са стандардима квалитета или на потенцијалне здравствене ризике.
Ако храна не испуњава захтјеве у сензорним особинама, то може имати значајне посљедице по здравље људи. На примјер, присуство непријатног мириса или укуса може упућивати на могућу контаминацију или неодговарајуће услове чувања, што може довести до тровања и/или других здравствених проблема. Због тога је редовна и адекватна сензорна анализа од кључног значаја за безбједност и квалитет хране која стиже до потрошача.
ВИРСВБ на годишњем нивоу спроведе око 300 сензорних анализа хране. Лабораторије имају важну улогу у оцјени декларација о храни дајући мишљење о њиховој комплетности и тачности. Декларације које нису потпуне или садрже грешке, могу довести
потрошаче у заблуду, без обзира да ли су грешке настале намјерно или случајно. Субјекти у пословању храном који стављају упаковану храну на тржиште, у обавези су да наведу прецизне и јасне информације на декларацији, јер је на њима сва одговорност када је ријеч о информисању потрошача.
Мишљење о декларацији хране је од изузетне важности јер омогућава субјектима у пословању храном да идентификују и на вријеме отклоне недостатке и грешке у складу са захтјевима Правилника о пружању информација потрошачима о храни (Службени гласник Републике Српске 9/18 и Службени гласник БиХ 68/13). Правовременом и континуираном контролом декларација хране значајно се доприноси повјерењу потрошача у информације наведене на декларацији и заштити здравља потрошача. На годишњем нивоу ВИРСВБ изда око 15 мишљења о декларацији.

Сваки производ који се ставља на тржиште мора одговарати стандардима безбједности хране који су наведени у прописима. Стандарди се односе на законом одређене количине супстанци које могу бити штетне за здравље и добробит потрошача. Растућа улога хемијских
средстава у пољопривредној и другој производњи и преради прехрамбених производа учинила је праћење резидуа и контаминаната у прехрамбеним производима и храни за животиње неопходним. Најзначајнији контаминанти у прехрамбеној индустрији јесу остаци антибиотика и хемотерапеутика, пестицида, полихлорованих бифенила, диоксина, микотоксини,  полициклични ароматични угљоводоници (акриламид, меламин), тешки метали и токсини биљног поријекла.

ВИРСВБ у овој области врши сљедеће активности:

Ветеринарски лијекови

Питање праћења присуства резидуа ветеринарских лијекова је сложено и захтјевно с обзиром на велики број група супстанци (због разлике у хемијском саставу појединих једињења) и значајног утицаја на метаболичке промјене које присуство резидуа има на коначан производ.
За утврђивање присуства резидуа ветеринарских лијекова ВИРСВБ примјењује оријентационе микробиолошке (Premi тест и тест 6 плоча), биохемијске (Enzyme-Linked Immunosorbent Assay ELISA) и инструменталне методе (течна хроматографија високих перформанси с масеном детекцијом UPLC-MS/MS).
ВИРСВБ годишње анализира око 1.500 узорака меса, изнутрица, млијека и јаја на присуство резидуа ветеринарских лијекова и то анализе на присуство тетрациклина, сулфонамида, пеницилина, цефалоспорина, аминогликозида, хинолона и макролида (квалитативне анализе).
Оријентациони ELISA метод се користи за анализу сулфонамида и хлорамфеникола у млијеку, јајима и урину, флорфеникола у млијеку, а методом течне хроматографије високих перформанси с масеном детекцијом (UPLC-MS/MS) спроводи се анализа тетрациклина у млијеку.
У лабораторији се развијају и процјењују нове аналитичке методе, које омогућавају ширу понуду и спектар одређивања хемијских једињења у различитим намирницама, пратећи све строжа правила, којима се константно смањују нивои максимално дозвољених количина резидуа у различитим врстама хране, који су дефинисани Правилником о максимално дозвољеним количинама фармаколошки активних супстанци у производима животињског поријекла
(Службени гласник БиХ 84/22, 33/24).

Микотоксини
Микотоксини су токсичне супстанце које производе различите врсте плијесни, углавном Aspergillus, Penicilium и Fusarium. Фактори који утичу на производњу микотоксина јесу: гљивични сој, тип супстрата, температура околине, влажност и садржај воде у производу, као и степен његове зрелости. Осим здравствених ризика и болести, микотоксини доводе до огромних економских губитака. ВИРСВБ изврши испитивање 3.000-4.000 узорака годишње на присуство микотоксина, од чега 60% отпада на афлатоксин М1 и B1, а остатак на охратоксин, Т-2 токсин, деоксинивалелон, фумонисин и зеараленон. Ова област је регулисана Правилником о максимално дозвољеним количинама за
одређене контаминанте у храни (Службени гласник Републике Српске 32/21 и СГ БиХ 68/14, 79/16,
9/17, 84/18), Правилником о нежељеним супстанцама у храни за животиње (Службени гласник
БиХ 72/11, 70/16) и Смјерницама о присутности микотоксина феоксиваленола, зеараленона,
охратоксина А, фумонизина Б1+Б2 и токсина Т-2 и ХТ-2 у производима намијењеним за исхрану животиња (Агенција за храну БиХ, 2015). Присуство афлатоксина М1 у млијеку, поред оријентационе методе, од 2014. године анализира се и потврдном методом течне хроматографије високих перформанси с масеном детекцијом, UPLC-MS/MS.

Пестициди
Кориштење пестицида у пољопривреди довело је до значајног пораста у производњи прехрамбених производа. Значајнији пестициди су инсектициди (средства за уништавање инсеката, паразита, мува, крпеља, итд.), родентициди (уништавање глодара), хербициди (средства за заштиту од корова), фунгициди и др. Највећи дио пестицида отрован је за домаће животиње, рибе, пчеле и човјека, а неки међу њима су и канцерогени усљед дужег конзумирања. Извор изложености за животињe може бити њихово директно третирање пестицидима, удисање онечишћеног ваздуха и ингестија онечишћених крмива, при чему сви споменути путеви уноса резултују интоксикацијом животиња и акумулацијом ових једињења у прехрамбеним производима животињског поријекла. Хронична изложеност ниским дозама пестицида код људи резултује могућим токсичним ефектима, од којих су најизраженији неуротоксични, имунотоксични
и генотоксични ефекти, те токсично дјеловање на репродуктивни систем.
Групе пестицида које су у контексту онечишћења меса и производа од меса најопсежније и највише истраживане, представљају стабилне онечишћиваче животне средине, при чему се најчешће анализира сљедећих пет подгрупа ових једињења: органохлорни пестициди (OCPs), органофосфорни пестициди (OPPs), синтетски пиретроиди (PYRs), карбамати и триазини. Примјери органохлорних инсектицида су: DDT- дихлородифенилтрихлоретан, диелдрин, алдрин, хлордан, линдан (γ изомер хексаклорциклохексана), ендосулфан и др.
Одредбама Стокхолмске конвенције из 80-тих година двадесетог вијека, употреба многих једињења из ове групе је забрањена (DDT, диелдрин, хлордан) у пољопривредне сврхе, уједно и у домаћинствима, након што је установљено да су изузетно стабилни и липофилни, те да се накупљају у животињском масномцткиву. Ова једињења се сматрају ендокриним дисрупторима, те канцерогеним  хемикалијама. У сврху заштите потрошача од излагања неприхватљиво високим нивоима резидуа пестицида у храни и храни за животиње, регулативом су одређене максимално дозвољене количине за различите врсте хране, у већини случајева изражене као збир концентрација главног једињења и
његових метаболита. Због наведеног, праћење присуства пестицида постаје обавезно, како у намирницама биљног и животињског поријекла, тако и у храни за животиње, што је регулисано Правилником о максималним нивоима остатака пестицида у храни и у храни за животиње и на храни и на храни за животиње (Службени гласник Републике Српске 55/20, 59/22) и Правилником о максималним
нивоима остатака пестицида у и на храни и храни за животиње биљног и животињског поријекла
(Службени гласник БиХ 48/21).
У ВИРСВБ се од 2018. године спроводи испитивање присуства резидуа пестицида, а истовремено усавршавају аналитичке методе и шири спектар одређиваних пестицида. Ово укључује методу гасне хроматографије с електронско апсорпционим детектором за одређивање осамнаест једињења органохлорних пестицида у месу и производима од меса, масном ткиву,
млијеку и производима од млијека, риби и јајима. ВИРСВБ годишње анализира између 250-300 узорака, од чега је највише узорака свјежег меса из увоза.

Тешки метали
Тешки метали су контаминанти хране који мигрирају у храну и храну за животиње углавном из околине. У токсичне метале убрајају се метали који нису биогени, односно д‌јелују искључиво токсично, и то: олово (Pb), жива (Hg), кадмијум (Cd), арсен (As), талијум (Tl) и уран (U).
Неки тешки метали су неопходни за живе организме (биогени), као што су цинк (Zn), жељезо (Fe),
молибден (Mo), манган (Mn), кобалт (Co) и селен (Se). Значајне количине метала у крмивима, те посљедично у крмним смјесама, могу бити резултат начина пољопривредне или индустријске производње или посљедица намјерне злоупотребе. Извори тешких метала су у рудницима, ливницама метала, органским и минералним ђубривима и комуналном отпаду.
Продужена изложеност високим  концентрацијама ових елемената може повећати ризик од развоја
карцинома и поремећаја нервног система, као и оштећења имунолошке функције. Међународна
агенција за истраживање рака (International Agency for Research on Cancer IARC) сврстала је кадмијум и арсен у у групу 1 сигурних канцерогена за људе. Максимално дозвољене количине за одређене контаминaнте у храни прописане су Правилником о максимално дозвољеним количинама за одређене контаминaнте у храни (Службени гласник Републике Српске 32/21 и Службени гласник БиХ 68/14, 79/16, 9/17, 84/18), а у храни за животиње Правилником о нежељеним супстанцама у храни за животиње (Службени гласник БиХ 72/11, 70/16).
Уколико нивои резидуа прелазе максимално дозвољене количине, због кумулативних ефеката у људском тијелу, који су посљедица дуготрајне конзумације хране, долази до нежељених ефеката по здравље (неуротоксичност, хемотоксичност, нефротоксичност), те је, због тога, обавеза свих узгајивача стоке и прерађивача меса, да се сведе могућност контаминације на најмању могућу мјеру.
У ВИРСВБ се од 2013. године спроводе методе за анализу тешких метала у храни и храни за животиње и то: олова, кадмијума, арсена и живе. На годишњем нивоу се просјечно анализира око 1.000-1.300 узорака на присуство тешких метала, од чега је највише узорака свјежег меса из увоза.

ВИРСВБ врши радиолошка испитивања инструментом HPGe Gamma Spectrometer System (P-type detector) GCDX-50190, произвођача „Baltic Scientific Instruments“ Литванија. На овом инструменту врше се испитивања узорака на радионуклиде који су гама-емитери, од којих су за
живи свијет најзначајни Cs-134, Cs-137, Sr-89 i I-131.
У ВИРСВБ се врши испитивање на Cs-134 и Cs-137 у узорцима хране, хране за животиње, воде и узорцима из животине средине. У циљу заштите здравља становништва од могуће контаминације, велики значај има испитивање присуства радионуклида, посебно Cs-137 у дјечијој храни, млијеку и производима од млијека. Испитивање се врши према сљедећој регулативи:
– Правилник о границама садржаја радионулида у храни, храни за животиње, лијековима, предметима опште употребе, грађевинском материјалу и другој роби која се ставља у промет (Службени гласник БиХ 54/14),
– Правилник о максимално дозвољеним количинама за одређене контаминанте у храни (Службени гласник БиХ 68/14).

ВИРСВБ у оквиру редовних активности, врши послове узорковања. Узорковање се обавља према захтјеву надлежних органа (инспекција, министарство и др.) и корисника услуга, потребама и захтјевима пројеката, стручних и научних радова и сл. Узорковање обавља особље ВИРСВБ на локацији Бања Лука и локацији Бијељина.
Узорковање од корисника услуга, с којима постоји закључен уговор о сарадњи, обавља се у складу с мјесечним планом, који се формира у договору с корисницима.
На годишњем нивоу ВИРСВБ изврши узорковање око 16.000 узорака. ВИРСВБ узоркује сљедеће врсте узорака: 
– узорци хране, хране за животиње, брисева површина, трупова и воде за микробиолошка испитивања,
– узорци сировог млијека,
– узорци за испитивање на резидуе и контаминанте,
– узорци за испитивање на тешке метале,
– узорци за испитивање на пестициде,
-узорци меса и производа од меса, млијека и производа од млијека, меда и хране за животиње за физичко-хемијска испитивања,
– узорци за испитивање на заразне болести животиња (патологија, бактериологија, вирусологија, серологија, молекуларна дијагностика).

ВИРСВБ у сарадњи с Чешком развојном агенцијом од 2017. године учествује у пројекту чија је главна сврха унапређење система безбједности хране у БиХ. Активним учешћем у реализацији једног дијела овог пројекта под називом „Training on improving implementation of national Salmonella control program – Laboratory part“, ВИРСВБ ради на успостављању међулабораторијског
упоредног испитивања за Salmonella spp. из фазе примарне производње, како би се ојачали капацитети ветеринарских лабораторија. Ово подразумијева организацију испитивања оспособљености, које подразумијева вредновање перформанси учесника према унапријед успостављеним критеријумима примјеном међулабораторијских поређења. Организација испитивања оспособљености представља велики изазов и носи ризике у смислу обезбјеђења капацитета и ресурса, како техничких тако и персоналних, те обезбјеђења валидности резултата. Особље ВИРСВБ је, током седам година, прошло више едукација, и у Републици Чешкој, и у Републици Српској, а све у складу с препорукама Европске комисије, за побољшања у овој области.
У испитивању оспособљености за Salmonella spp., које од 2019. године организује ВИРСВБ, на нивоу БиХ учествује пет ветеринарских лабораторија. Учешће је необавезујуће, на добровољној бази. ВИРСВБ организује испитивање оспособљености према стандарду BAS EN ISO/IEC 17043:2011 
Оцјењивање усаглашености – Општи захтјеви за испитивање оспособљености, за детекцију и серотипизацију Salmonella spp. Ове лабораторије већ пету годину заредом учествују у овом испитивању оспособљености и показују добру лабораторијску праксу када је у питању ова врста испитивања.

Приликом промета ветеринарско-медицинских производа (ВМП) веома је важно обезбјеђење квалитетних и безбједних ВМП, као производа од посебног значаја за заштиту здравља животиња, али и људи, путем конзумације хране животињског поријекла. ВМП могу се ставити у промет само ако не угрожавају здравље и безбједност циљних животиња.
На основу Закона о ветеринарско-медицинским производима (Службени гласник Републике Српске 71/12), ВИРСВБ даје мишљење о ветеринарско-медицинским производима који се увозе у Републику Српску, односно БиХ. ВИРСВБ врши оцјену ветеринарско-медицинских
производа и даје мишљење о њиховом квалитету, нешкодљивости и ефикасности. На годишњем нивоу се изда око 40 мишљења.

ВИРСВБ врши дистрибуцију вакциналних ушних маркица за мале преживаре и вакцина против бруцелозе, према плану дистрибуције Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и Канцеларије за ветеринарство БиХ.
Канцеларија за ветеринарство БиХ упутством прописује начин спровођења вакцинације против бруцелозе малих преживара, на основу чега се врши дистрибуција вакцине и ушних маркица. У питању је вакцина OCUREV Rev 1, припремљена је за коњунктивалну апликацију.
Означавање ушних маркица спроводи се у складу с одредбама Правилника о означавању и кретању животиња у БиХ (Службени гласник БиХ 3/10, 79/10, 25/11, 103/11, 41/12, 52/15, 2/2016, 66/16).
Дистрибуција ушних маркцица и вакцина ветеринарским организацијама врши се према плану који доноси Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
ВИРСВБ годишње дистрибуише око 190.000 доза вакцине против бруцелозе и исто толико ушних маркица.

Ловачке организације представљају важан фактор у контроли здравља дивљих животиња широм ловишта Републике Српске.
Значајна улога ловаца је потврђена и након појаве афричке куге свиња у појединим дијеловима Републике Српске. Брза реакција, која је подразумијевала проналазак угинулих дивљих свиња и техничку подршку докторима ветеринарске медицине приликом узорковања и
санације терена, била је од изузетног значаја за ефикасну контролу болести. Правилним уклањањем инфективног материјала из ловишта смањивао се ризик преношења заразне болести на шира подручја, па чак и на фарме домаћих свиња. Ловачки савез Републике Српске и стручњаци ВИРСВБ спроводили су едукације широм Републике Српске о овој опасној болести.  Не мање значајна улога ловаца била је у реализацији мониторинга ефикасности вакцинације лисица против бјеснила на подручју Републике Српске. Захваљујући упорности појединих ловачких организација, достављен је значајан број одстрељених лисица на анализу.
Друге болести од значаја које су дијагностиковане у Републици Српској захваљујући сарадњи с ловцима јесу лажно бјеснило код ловачких паса, хемонхоза код срнеће дивљачи, синдром прољетног пролива срна, дикроцелиоза медвједа, токсоплазмоза медвједа итд.
Плод добре сарадње између ловачког и ветеринарског сектора јесте опсежна студија испитивања паразитских болести дивљих свиња и дивокоза, коју је суфинансирао Ловачки савез Републике Српске. Добијени су пионирски научни и стручни подаци за Републику Српску и БиХ. На основу копролошких прегледа узорака фецеса дивљих свиња утврђени су сљедећи паразитски елементи: јаја рода Metastrongylus spp., јаја желудачно-цријевних стронгилида, јаја врсте Ascaris suum, јаја врсте Gnathostoma hispidum, јаја спироцеркида, јаја рода Capillaria spp., јаја врсте Trichuris suis и ооцисте кокцидија. Прегледано је око 75 узорака одстријељених дивљих свиња и четири дивокозе. Патоморфолошким прегледом органа дивљих свиња утврђени су сљедећи паразити:
Маcracanthorhynchus hirudinaceus, Ascarops strongylina, Physocephalus sexalatus, Globocephalus spp., Metastrongylus spp., Trichuris suis и Cysticercus tenucollis. Најзаступљеније врсте биле су Меtastrongylus spp. и Тrichuris suis. Остали паразити нађени су у мањем броју испитаних узорака. Код дивокоза, с територије општина Фоча и Вишеград, детектовани су сљедећи ендопаразити: стронгилиде цријева и абомазума (Haemonchus spp., Ostertagia spp., Marshallagia
spp., Trichostrongylus spp. Nematodirus spp.), Моniezia spp., Protostrongylidae и Еimeria spp. Oд ектопаразита утврђене су сљедеће врсте и родови: Ixodes ricinus, Haemaphysalis spp. и Lipoptena cervi. Очигледан здраствени проблем код дивокозе представљају протостронгилиде (плућни црви) и абомазална велика нематода H. Contortus.
Ови подаци указују на то да је Ловачки савез Републике Српске један од кључних партнера ВИРСВБ у борби са заразним и паразитским болестима код дивљих животиња.
Tренутно је у припреми публикација „Најважније инфективне и паразитске болести дивљачи у ловиштима Републике Српске“ која је намијењена ловцима, докторима ветеринарске медицине и другим корисницима ловишта Републике Српске.

Бањалучки ћевап је аутентични специјалитет с дугом традицијом на Балканском полуострву, посебно познат у Бањој Луци. Према неким записима, Бањалучки ћевап се служи више од 100 година.
Уместо уобичајеног ваљка, Бањалучки ћевап је карактеристичан по свом облику плочице, која се састоји од четири спојена ваљка. Овакав облик омогућава задржавање више масноће, чинећи га посебно сочним приликом конзумације. Додатно, бањалучка лепиња, која се традиционално припрема само у овом граду, употпуњује овај специјалитет својим карактеристичним укусом и текстуром.
Кључни елементи који одређују традиционална својства производа Бањалучки ћевап укључују састав смјесе за ћевап, његов облик и специфична сензорна својства. Бањалучка лепиња је неизоставни дио овог традиционалног специјалитета, без којег би Бањалучки ћевап био непотпун. Она се припрема према традиционалном рецепту и начину и није доступна на тржишту у окружењу ван Бање Луке. Поред ових кључних елемената, специфичности везане за Бањалучки ћевап јесу да се лепиња пече искључиво у старим пећима, ћевап се једе врућ, прстима, уз кориштење дрвене чачкалице, а ћевап се сервира у тањиру, са салветом и дрвеном чачкалицом забоденом кроз салвету у лепињу, уз који се служи црвени лук резан на листове, претходно усољен, љута паприка феферона и бибер. Интересовање, како домаћих, тако и страних туриста за Бањалучки ћевап, стално расте, што потврђују и фестивали који се посљедњих година организују у граду Бања Лука. Ови фестивали посвећени су очувању традиције припреме и уживања у овом јединственом традиционалном специјалитету са обале Врбаса. У циљу популаризације овог производа, као и туристичке промоције града, одлучено је да покрене поступак регистрације Бањалучког ћевапа као гарантовано традиционалног производа.
ВИРСВБ је током 2023. године, на иницијативу Града Бања Лука, учествовао у пројекту регистрације Бањалучког ћевапа као гарантовано традиционалног производа. Представник ВИРСВБ је био члан стручног тима за израду спецификације Бањалучког ћевапа, у чијем саставу су били представници Технолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, Удружења за очување гарантоване традиције специјалитета Бањалучког ћевапа и Града Бања Лука. Комплетан поступак је урађен у складу с Правилником о системима квалитета за прехрамбене производе (Службени гласник БиХ 90/18), након чега је 22.03.2024. године поднесен захтјев за регистрацију Агенцији за безбједност хране БиХ, а регистрација је завршена почетком октобра 2024. године. ВИРСВБ је, за
потребе регистрације, урадио физичко-хемијска испитивања узорака Бањалучког ћевапа, те у
сарадњи с Технолошким факултетом Универзитета у Бањој Луци, урадио опис производа, опис методе производње и дефинисање кључних елемената који одређују традиционална својства производа.