Плодни рад др Васе Бутозана обухвата око 100 научних и стручних радова који су публиковани у познатим страним и домаћим часописима СФР Југославије, посебно у Ветеринарском гласнику (Београд) и Ветеринарском архиву (Загреб). Посебну пажњу посветио је сточарској производњи и ветеринарској служби. Значајан допринос др Васе Бутозана лежи у раду и оснивању Сарајевског универзитета, а био је један од матичара Медицинског, Ветеринарског и Пољопривредног факултета. Био је први ректор Универзитета у Сарајеву и ту је функцију вршио у три мандата. На пољопривредном факултету изабран је за редовног професора за предмет Ветеринарство 1949. године, а на Ветеринарском факултету изабран је за редовног професора на предмету Заразне болести 1950. године. У два мандата је биран за декана Ветеринарског факултета у Сарајеву.

Познато је да се др Васо Бутозан афирмисао друштвено-политички, тако да постаје јавни радник великих квалитета. У првој влади Народне републике БиХ 1945. године постављен је за помоћника мининистра сточарства, 1947. године за министра за науку и културу, а са овог мјеста биран је за предсједника Савеза друштва ветеринара и ветеринарских техничара БиХ. Обављао је функцију доживотног предсједника Друштва ветеринара и ветеринарских техничара СФРЈ, БиХ итд.

Др Васо Бутозан био је редовни члан Академије наука и умјетности БиХ, редовни члан Академије наука у Њујорку и редовни члан Академије научног друштва за историју здравствене културе Југославије. Биран је за дописног члана Српске академије наука и умјетности, дописног члана Словенске академије науке и умјетности и дописног члана Њемачке академије пољопривредних наука. Додијељен му је почасни докторат Хумболтовог универзитета у Берлину и Универзитета у Сарајеву. Био је уредник неколико часописа (Veterinaria Сарајево, Acta hystorica medicinae, pharmaciae et veterinae Београд), редакције Енциклопедија Југославије за БиХ, члан редакције „Ветеринарски гласник“, „Enciklopedia moderna“ и „Пољопривредне енциклопедије“. Обављао је функцију председника Националног комитета Свјетског удружења ветеринара, био је члан перманентне комисије Свјетског удружења ветеринара, стални референт Office international des epizooties Париз и директор Научно-истраживачког института Ветеринарског факултета у Сарајеву у периоду 1960-1967. године. За свој стручни, научни и друштвени рад добио је многа одликовања и награде.

У пензију је отишао 1. маја 1966. године, тако да се 1967. преселио у Загреб, гдје је провео последње дане свог живота. Умро је у Загребу 14. маја 1974. године.