ЈАВНА УСТАНОВА ВЕТЕРИНАРСКИ ИНСТИТУТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ “ДР ВАСО БУТОЗАН”

92 годинe постојања
92 годинe искуства
92 годинe традиције
92 годинe квалитета
92 годинe постојања

Домаћи пројекти

2024

ГЕНЕТИЧКИ ДИВЕРЗИТЕТ И ПАТОГЕНИ УТИЦАЈ ВРСТЕ HAEMONCHUS CONTORTUS КОД ДОМАЋИХ И ДИВЉИХ ПРЕЖИВАРА(Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање, број: 19.032/961-34/24)  

Учесници: Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду. 
Координатор: др Оливер Стевановић, научни сарадник.
Циљ: Утврђивање генетичког диверзитета и патогеног утицаја Haemonchus contortus код домаћих и дивљих преживара.
Кратак опис: Патолошки налаз угинулих и обољелих животиња од паразита Haemonchus contortus лимитиран је тешким запаљењем сиришта (абомазитис) и општој анемији. Међутим, није јасно направљена разлика у патолошкој слици између домаћих и дивљих преживара. Претходних година су започета испитивања која се баве генотипизацијом нематоде Haemonchus contortus. Спроведене студије су користиле првенствено методологију Сангеровог секвенцирања митохондријалних гена (cox и nad фамилија гена), при чему су добијени подаци који указују на висог генетички диверзитет овог паразита, који је условљен факторима спољашне средине. На резултате ових испитивање су утицали географска локација спровођења студије, разлике у анализи циљних гена маркера, као разлике у домаћинима и начину држања домаћих преживара. Слична студија у Југоисточној Европи није спровођења, нити има података и диверзитету овог паразита у Републици Српској (Босни и Херцеговини) и сусједним земљама. Овај податак наводи оправданост испитивања, јер је у Босни и Херцеговини по први пут доказана резистенција Haemonchus contortus на бензимидазоле. Разлике у генетичком диверзитету су у међусобној корелацији са преношењем и формирањем гена резистенције на многе антипаразитске лијекове. Показатељи значајнoг генетичког диверзитета овог паразита могу указивати и на популациону експанзију, повећање заступљености код домаћина и повећање мутација које могу водити до стицање резистенције. Патогени утицај Haemonchus contortus је веома значајан за домаће и дивље преживаре, који угрожава здраствени статус ове дивљачи у ловиштима Републике Српске. Популација паразита Haemonchus contortus код домаћих и дивљих преживара преставља стару, хетерогену метапопулацију са доста израженим генским диверзитетом. Дивергенција је у лимитима једне врсте, али је примјетно присуство старих дивергентих линија код коза и срна које се мијешају. Диференција је слаба, а проток гена је висок, указујући да не постоји еколошка и географска баријера за паразита на овом подручју. Овакве популационе интеракције и генски сигнали индиректно показују размјену алела и гена који би могли да се повежу са резистенцијом на антихелминтике. Такође, ови резултати могу указивати на будући пораст преваленције хемонхозе код домаћих и дивљих преживара.

ЈАВНО ЗДРАВСТВЕНИ РИЗИК УЧЕСТАЛОСТИ И АНТИМИКРОБНЕ РЕЗИСТЕНЦИЈЕ ПАТОГЕНИХ БАКТЕРИЈА У ВОДИ ЗА ПИЋЕ ПОРИЈЕКЛОМ СА ФАРМИ ЖИВИНЕ (Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање, број: 19.032/961-101/23) 

Учесници: Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Медицински факултет Универзитета у Бањој Луци.
Координатор: др Бојан Голић, виши научни сарадник.
Циљ: Утврђивање и процјена јавно здравственог ризика учесталости и антимикробне резистенције патогених бактерија у води за пиће поријеклом са фарми живине.
Кратак опис: Разлог спровођења пројекта је сазнање да је значајан број узорака воде за пиће микробиолошки неисправан са становишта присуства патогених бактерија, те постојање могуће антимикробне резистенције тих бактерија, које се водом за пиће уносе у организам људи и животиња. С друге стране, антимикробна резистенција, као све учесталији узрок великог броја различитих манифестних стања и обољења, првенствено људи, у фокусу је стручних и научних истраживања у свијету. Пројекат даје одговоре на питања колика је учесталост антимикробне резистенције, као и фактора вируленције, који доприносе резистенцији код патогених бактерија у води за пиће, а које директно доспијевају у организам људи и животиња.

ХОРМОНИ У МЛИЈЕКУ КРАВА – ЗНАЧАЈ ЗА ПРОЦЈЕНУ ЗДРАВЉА КРАВА КАО И СТЕПЕНА РИЗИКА ЗА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ (Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво, број: 19.032/961-71/19) 

Учесници: Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду.  
Координатор: др Бојан Голић, научни сарадник. 
Циљ: Праћење концентрације хормона који могу потенцијално угрозити здравље људи, у млијеку крава у различитим фазама лактације, као и у конзумном млијеку, да би се утврдило да ли вриједности у одређеним фазама лактације превазилазе препоручене вриједности и да ли су вриједности у конзумном млијеку изнад граница које се сматрају ризичним по људе.  
Кратак опис: Значај пројекта је у томе да се добијени резултати могу упоредити с вриједностима успостављеним у Директивама односно објављеним радовима, на основу чега се могу дати препоруке о томе колика је максимална процентуална заступљеност сировог млијека из различитих фаза лактације у збирном млијеку које се пласира на тржиште. Узимајући у обзир чињеницу да се дозвољене граничне вриједности хормона тренутно успостављају на нивоу европских земаља и нису још за све хормоне законом регулисане, добијени резултати доприносе проширивању сазнања о факторима који утичу на заступљеност хормона у млијеку.

НУТРИТИВНЕ СТРАТЕГИЈЕ ИСХРАНЕ БРОЈЛЕРА У ТОВУ ПРОМЈЕНОМ МАСНОКИСЕЛИНСКОГ ПРОФИЛА ХРАНЕ, ПОВЕЋАЊЕМ УЧЕШЋА ОМЕГА 3 МАСНИХ КИСЕЛИНА У ЦИЉУ ПРОИЗВОДЊЕ ФУНКЦИОНАЛНЕ ХРАНЕ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРИЈЕКЛА(Министарство за научно технолошки развој и високо образовање, број: 19.032/961-77/19) 

Учесници: Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Координатор: проф. др Драго Недић. 
Циљ: Добијање намирница анималног поријекла с повећаним садржајем биолошки активних материја значајних за здравље потрошача.  
Кратак опис: Резултати истраживања на овом пројекту пружили су могућност да се дизајнирањем намирница анималног поријекла утиче на креирање свијести и хранидбених навика потрошача у циљу превенције хроничних незаразних болести потенцираних савременим начином живота и исхране људи и тиме уједно утиче на јавно здравље у оквиру концепта „Једно здравље“. Пројекат је пружио нов приступ исхрани животиња који обједињује истовремену контролу здравственог стања животиња, могућност постизања максималних производних резултата (уз анализу генетских механизама који стоје у позадини интензивне сточарске производње) и који омогућава да се савременим приступом у исхрани животиња искористе генетски потенцијали производних животиња, очува њихово здравље и добије намирница анималног поријекла с додатом вриједношћу.

УЧЕСТАЛОСТ НАЛАЗА РОДА LISTERIA ПАТОГЕНА ПРЕНОСИВИХ ХРАНОМ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ И ИСПИТИВАЊЕ УТИЦАЈА ЗАЧИНА И ДРУГИХ ТЕХНОЛОШКИХ ПОСТУПАКА ПРОИЗВОДЊЕ НА ЊИХОВУ РЕДУКЦИЈУ(Министарство за научноистраживачки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске, број: 19/6-020/961-76/18)  

Учесници: Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду, Хрватски ветеринарски институт Загреб. 
Координатор: проф. др Драго Недић.  
Циљ: Истраживање у погонима за производњу хране с циљем утврђивања присуства листерије, како би се спријечила појава и ширење листерије, те подигла свијест и обавезе за предузимање обавезних мјера хигијене.
Кратак опис: Истраживањем у овом пројекту утврдили смо присуство листерије у погону индустрије меса (свињски и говеђи програм) и то у сировини за израду производа и радној површини, као и у погону за припрему и израду рибљих производа и то у свјежој пастрмки, рибљем филету и на радној површини. У објектима у којима је утврђено присуство листерије одмах су извршене додатне мјере чишћења, прања и дезинфекције, након чега је контролом утврђено да листерије више нема.

ИСПИТИВАЊЕ ПРИСУСТВА ПАТОГЕНА ВАЖНИХ ЗА РЕПРОДУКЦИЈУ У ПОПУЛАЦИЈИ ДОМАЋИХ СВИЊА НА ПРОСТОРУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ(Министарство за научноистраживачки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске, број: 19/6-020/961-77/18) 

Координатор: др Жељко Сладојевић. 

ОДРЖИВ ОПРАШИВАЧКИ СЕРВИС ХОРТИКУЛТУРНИХ БИЉАКА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ: ИНВЕНТАРИЗАЦИЈА ВРСТА, УПРАВЉАЊЕ И БИОЛОШКИ ФАКТОРИ РИЗИКА(Министарство за научноистраживачки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске, број: 19/6-020/961-151/18) 

Учесници: Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци, Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци.
Координатор: др Виолета Сантрач, научни сарадник. 
Циљ: Испитивање разноврсности дивљих врста пчеле присутне у три интензивна засада јабуке у периоду цвјетања. 
Кратак опис: Удаљеност између воћњака била је најмање два километра док су се сви воћњаци састојали од истих сорти јабука: ајдаред, златни делишес, пинк и гала. Узорковање пчела је вршено у априлу 2019. Укупно је било 36 врста дивљих пчелаје, сврстаних у 7 различитих родова. Број врста је био 13, 16 и 26 по воћњаку, који представља 4, 5 и 6 родова. Најбројнија је била Andrena с 15 врста, док је Lossioglossum бројао 10 врста, а Bombus је био присутан са шест врста. Осим ових, пронађени су и сљедећи родови: Xilocopa, Halictus, Osmia и Colletes. Разноликост пчела показује велике разлике између опрашивања заједнице међу воћњацима. Закључено је да би требало предузети додатне мјере да се обезбиједе бољи услове за размножавање и узгој дивљих пчела, а све у циљу постизања оптималних опрашивачког сервиса.

УТИЦАЈ ЕКСПРЕСИЈЕ ПРОТЕИНА ИНСУЛИНСКОГ РЕЦЕПТОРА И ТРАНСПОРТЕРА ЗА ГЛУКОЗУ У ТКИВИМА ГРАВИДНИХ КРАВА НА ВИТАЛНОСТ ЊИХОВЕ ТЕЛАДИ 

Координатор: проф. др Драгутин Матаругић.

РАЗВОЈ И ОПТИМИЗАЦИЈА ,,IN HOUSE“ ELISA ТЕСТА У СВРХУ ДИЈАГНОСТИКЕ ЛЕПТОСПИРОЗЕ КАО ЗООНОЗЕ ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА ЗА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ И ЖИВОТИЊА(Министарство науке и технологије Републике Српске, број: 19/6-020/961-39/15)

Учесници: Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду.
Координатор: проф. др Драго Недић 
Циљ: Испитивање серопреваленциjе лептоспира код паса и црвених лисица у Републици Српској, након обилних падавина и поплава 2014. Године и двије године након тога. 
Кратак опис: Сероепидемиолошка студиjа jе укључивала тестирање узорака серума паса и лисица коришћењем микроскопскох аглутинационог теста. Антитијела на наjмање jедан серовар лептоспира пронађена су код 52,04% тестираних паса, а серопреваленциjа у 2014. Години (81,25%) била jе значаjно већа него у 2015. Години (51,42%) и 2016 (22,5%). Антитијела на наjмање jедан серовар откривена су код 34,82% испитаних црвених лисица, а у 2015. Години серопреваленциjа jе била значаjно већа (52,94%) него у 2016. (6,82%). Висока серопреваленциjа код паса и лисица утврђена током ове студиjе указуjе на значаj ових карнивора у одржавању лептоспирозе на истраживаном подручjу, као и на потенциjални ризик од инфекциjе људи и других животињских врста коjе долазе у контакт с овим канидама. Добиjени резултати указуjу на то да обилне падавине и интензивне поплаве могу утицати на повећану инфекциjу лептоспира код ових канида.

УТИЦАЈ РАСЕ И ГОДИШЊЕГ ДОБА НА ПАРАМЕТРЕ КВАЛИТЕТА СЈЕМЕНА НЕРАСТА(Министарство науке и технологије Републике Српске, број: 19/6-020/961-141/14) 

Учесници: Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци. 
Координатор: проф. др Стоја Јотановић. 
Циљ: Испитивање утицаја расе и годишње сезоне на параметре квалитета сперме нераста у условима свињогојске фарме. 
Кратак опис: Научни и стручни значај огледа се у упознавању фактора који могу утицати на продукцију и параметре квалитета сперме нераста, као и начине на које се утицај ових фактора може искористити или компензовати, а економски значај се огледа у максималном искориштавању приплодних нерастова у периоду када је продукција сперме и њен квалитет у току године на оптималном нивоу, што омогућава временско планирање свињогојске производње и остваривање економских резултата. Резултати су искористиви за стручњаке пољопривредне и ветеринарске струке, запосленим на свињогојским фармама и репроцентрима, као и истраживачима у области репродукције свиња.

ЗАСТУПЉЕНОСТ БАКТЕРИЈА, КВАСАЦА И ПЛИЈЕСНИ У СВЈЕЖЕМ ВОЋУ И ПОВРЋУ КАО ПОСЉЕДИЦА СПОСОБНОСТИ ПРИЧВРШЋИВАЊА И ПРОДИРАЊА У УНУТРАШЊА ТКИВА(Министарство за науку и технологију Републике Српске, број: 19/6-020/961-19/14) 

Учесници: Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Технолошки факултет Универзитета у Бањој Луци. 
Координатор: проф. др Милош Шолаја. 
Циљ: Утврђивање микробиолошког статуса свјежег воћа и поврћа у односу на способност причвршћивања и продирања микроорганизама у унутрашња ткива. 
Кратак опис: Укупан број аеробних мезофилних бактерија на површини листова зелене салате се смањује за 2,27 log прањем, док је смањење у унутрашњим дијеловима листова зелене салате било много мање и износило 0,42 log. Укупан број квасаца и плијесни на површини листова зелене салате након прања се смањује за 1,16 log, док у унутрашњим дијелови листова зелене салате не долази до редукције. Escherichia coli није пронађена ни на површини ни у унутрашњим дијеловима листова зелене салате. Salmonella врсте идентификоване су у једном узорку на површини листова неопране зелене салате. Већина узорака је контаминирано коагулаза позитивним стафилококама, које се налазе на површини листа зелене салате у 57,5% неопраних и 12,5% опраних узорака. У унутрашњим дијеловима листова зелене салате ове бактерије нису пронађене. Сулфиторедукујуће клостридије утврђене су у 7,5% опраних и неопраних узорака на површини листова зелене салате и у 22,5% узорака у унутрашњим дијеловима лишћа.

ПРОЦЈЕНА СТРЕСА КОД КРАВА УТВРЂИВАЊЕМ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ГЛУКОКОРТИКОСТЕРОИДА ИЗ БИОЛОШКИХ УЗОРАКА ДОБИЈЕНИХ НЕИНВАЗИВНИМ ТЕХНИКАМАинистарство науке и технологије Републике Српске, бpoj: 19/6-020/961-116/14) 

Учесници: Јавна установа Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“, Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду.
Координатор: проф. др Драго Недић. 
Циљ: Процјена стреса код крава одређивањем концентрација глукокортикостероида у биолошким материјалима, што је од изузетног значаја за праћење производног капацитета запата.
Кратак опис: У говедарској производњи јединке су често изожене различитим стресогеним факторима, а уколико стрес дуго траје, тада и лучење глукокортикостероида, као индикатора стреса, постаје веће, па долази до значајног смањења производње млека, развоја репродуктивних и метаболичких поремећаја. Истраживање је вршено код крава и jуница расе холштајн и буша. Концентрациjе кортизола одређене у проксималном и дисталном сегменту базе биле су значаjно веће код холштаjн него код буша крава и jуница. Код крава холштајн ниjе нађена значаjна разлика између концентрациjа у црноj и биjелоj длаци. У длаци опраноj изопропанолом концентрациjа кортизола jе била значаjно нижа у односу на неопрану длаку. Концентрациjе кортизола у крвном серуму код холштаjн крава и jуница биле су значаjно веће него код буша крава и jуница. Кортизол у млијеку код холштаjн крава био jе значаjно виши него код буша крава. Претпоставља се да су веће концентрациjе кортизола код крава холштајн резултат интензивног узгоjа и физиолошке адаптациjе на високу производњу млиjека. Надаље, концентрациjа кортизола варира у зависности од технике обраде длаке (прања), али не и боjе код холштајна.

Контакт
Бања Лука

Aдреса: Бранка Радичевића 18

Радно вријеме: 7.30 - 15.30 ч
Контакт
Бијељина

Aдреса: Индустријска зона 2

Радно вријеме: 7.30 - 15.30 ч

Сва права задржана, забрањено копирање садржаја © 2014 - 2026

sr_RS