У ЈУ Ветеринарски институт Републике Српске „Др Васо Бутозан“ дијагностикована је миксоматоза, заразна болест европског зеца (Lepus europaeus).
Лешеви шест угинулих зечева достављени су с подручја општине Шамац (Република Српска) и општине Орашје (ФБиХ).
Миксоматоза је тешко, системско и најчешће фатално вирусно обољење животиња из породице зечева (Leporidae). Узрочник је вирус миксоме (Myxoma virus, MYXV) из рода Leporipoxvirus, породица Poxviridae. Класично обољева европски кунић (Oryctolagus cuniculus), дивљи и домаћи, док се европски (обични) зец (Lepus europaeus) дуго сматрао ријетко пријемчивим.
Вирус се преноси првенствено механички, путем крвописних (хематофагних) чланконожаца: комараца, бува (нарочито зечије буве, Spilopsyllus cuniculi), ваши, мушица и крпеља. Могућ је и пренос директним контактом с болесним животињама и њиховим секретима из очију и носа, контаминираним предметима и аеросолом. Вирус дуго преживљава у исушеним крастама, секретима и лешевима, нарочито при ниским температурама. Човјек посредно доприноси ширењу болести премјештањем и трговином животиња (сајмови, изложбе, насељавање ловишта), као и контаминираном обућом, опремом и возилима. Болест се јавља током цијеле године, а највећа учесталост је у касно љето и рану јесен.
Болест се јавља у нодуларном (класичном) облику, који карактеришу миксоматозни чворићи у кожи (на глави, ушима и око полних органа), уз јак оток очних капака и главе и амиксоматозном (респираторном) облику који се испољава блефароконјунктивитисом (упалом вежњаче и очних капака), респираторним сметњама и поремећајима у репродукцији.
Миксоматоза није зооноза (не преноси се на људе), а пси, мачке и друге домаће животиње, осим кунића, нису пријемчиви.
На основу анамнестичких података постављена је сумња, а обдукцијом и хистолошким прегледом утврђене су карактеристичне патоморфолошке и патохистолошке промјене за миксоматозу. Молекуларним испитивањем (PCR) потврђено је присуство узрочника миксоматозе.
Слика 1. Промјене на кожи главе карактеристичне за миксоматозу (фотографија Срђан Глигорић, ДВМ)
Слика 2. Мукопурулентни блефароконјунктивитис са израженим едемом очних капака (фотографија Срђан Глигорић, ДВМ)
