Др Васо Бутозан

 

Академик проф. др Васо Бутозан једна је од најмаркантнијих личности у историји југословенске ветеринарске медицине.

Васо Бутозан је рођен 5. децембра 1902. године у Старчеву код Панчева, у породици пољопривредних радника. Основу школу и гимназију завршио је у Панчеву, а затим се уписао се на Филозофски факултет у Београду, гдје је апсолвирао. За вријеме студија у Београду постаје члан Самосталне радничке партије Југославије. Послије тога, 1926. године уписује се на Ветеринарски факултет у Загребу, на којем је дипломирао 1930. године. Одмах након дипломирања изабран је за асистента у Заводу за хистологију и ембриологију Ветеринарског факултета у Загребу. Докторирао је на истом факултету 30. јуна 1931. године на тему: „Прилози нормалне леукоцитарне крвне слике телади у старости од 6-10 недеља“. Почетком 1933. године прелази на Завод за заразне болести, али је 1934. године одлучио да пређе на Хигијенски завод у Бањој Луци, гдје је руководиo Одјељењем за ветеринарску епидемиологију. У Бањој Луци, као епидемиолог, предаје се рјешавању теренске ветеринарске патологије и здраствених проблема домаћих животиња који су привредно и економски уназадили развој БиХ. Др Васо Бутозан се првенствено бавио проблемом хематологије, хематурије и епизоотиологије. Први је ветеринарски хематолог у БиХ. Наслућује праву етиологију везикуларнe хематуријe и одваја је од хемоглобинурије, коју описује да настаје секундарно на неке заразне и паразитске болести. Поред тога, у предратном периоду, свој истраживачки ентузијазам и рад усмјерава на антракс, бјеснило, бруцелозу, пироплазмозу и туберкулозу. Други свјетски рат прекида научни рад др Васе Бутозана, када 1941. године одлази у партизане. Захваљујући сретним околностима, сачуван је дио радних протокола, па је, по завршетку рата, др Бутозан поново основао тимове истраживача у Сарајеву, Београду и Загребу.

Плодни рад др Васе Бутозана обухвата око 100 научних и стручних радова који су публиковани у познатим страним и домаћим часописима СФР Југославије, посебно у Ветеринарском гласнику (Београд) и Ветеринарском архиву (Загреб). Посебну пажњу посветио је сточарској производњи и ветеринарској служби. Значајан допринос др Васе Бутозана лежи у раду и оснивању Сарајевског универзитета, а био је један од матичара Медицинског, Ветеринарског и Пољопривредног факултета. Био је први ректор Универзитета у Сарајеву и ту је функцију вршио у три мандата. На пољопривредном факултету изабран је за редовног професора за предмет Ветеринарство 1949. године, а на Ветеринарском факултету изабран је за редовног професора на предмету Заразне болести 1950. године. У два мандата је биран за декана Ветеринарског факултета у Сарајеву.

Познато је да се др Васо Бутозан афирмисао друштвено-политички, тако да постаје јавни радник великих квалитета. У првој влади Народне републике БиХ 1945. године постављен је за помоћника мининистра сточарства, 1947. године за министра за науку и културу, а са овог мјеста биран је за предсједника Савеза друштва ветеринара и ветеринарских техничара БиХ. Обављао је функцију доживотног предсједника Друштва ветеринара и ветеринарских техничара СФРЈ, БиХ итд.

Др Васо Бутозан био је редовни члан Академије наука и умјетности БиХ, редовни члан Академије наука у Њујорку и редовни члан Академије научног друштва за историју здравствене културе Југославије. Биран је за дописног члана Српске академије наука и умјетности, дописног члана Словенске академије науке и умјетности и дописног члана Њемачке академије пољопривредних наука. Додијељен му је почасни докторат Хумболтовог универзитета у Берлину и Универзитета у Сарајеву. Био је уредник неколико часописа (Veterinaria Сарајево, Acta hystorica medicinae, pharmaciae et veterinae Београд), редакције Енциклопедија Југославије за БиХ, члан редакције „Ветеринарски гласник“, „Enciklopedia moderna“ и „Пољопривредне енциклопедије“. Обављао је функцију председника Националног комитета Свјетског удружења ветеринара, био је члан перманентне комисије Свјетског удружења ветеринара, стални референт Office international des epizooties Париз и директор Научно-истраживачког института Ветеринарског факултета у Сарајеву у периоду 1960-1967. године. За свој стручни, научни и друштвени рад добио је многа одликовања и награде.

У пензију је отишао 1. маја 1966. године, тако да се 1967. преселио у Загреб, гдје је провео последње дане свог живота. Умро је у Загребу 14. маја 1974. године.

cheap nike free run shoes | cheap nike air max womens | 88 | 49 | cheap mlb jerseys china | cheap nike free run 2 mens | jordans for cheap | 72 | 20 | 42 | 162 | cheap nfl jerseys free shipping | 38 | air max pas cher homme | cheap stitched nba jerseys | vans sko | 64 | 107 | 68 | air jordan 11 pas cher